Priznanje bivšeg generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića za odgovornost i kajanje zbog učešća u genocidu u Srebrenici može da bude veoma važno, kaže direktorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Sofija Todorović
Radislav Krstić, bivši general vojske Republike Srpske, u otvorenom pismu je zatražio prevremeno puštanje na slobodu, te priznao odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu u Srebrenici
Hiljade ljudi od 8. do 11. jula ponovo pešači od Nezuka do Potočara povodom obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici. Marš mira, dvadeseti po redu, održava se u specifičnim okolnostima i podignutim tenzijama izazvanim izglasavanjem Rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama
Suđenje šestorici bivših pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS) koji se terete za genocid u Srebrenici počelo je danas, a naredno ročište je zakazano za 25. jul. Rezolucija UN o Srebrenici kojom se 11. jul proglašava Mađunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici izglasana je u maju, praćena u Srbiji kampanjom „Srbi nisu genocidan narod“.
Nepoznate osobe su ispisali uvredljiv natpis na Ambasadi Srbije u Sarajevu
Za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici glasale su 84 države članice Ujedinjenih nacija. Protiv je bilo 19 zemalja, dok je 68 bilo uzdržano. Na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je da će usvajanje rezolucije otvoriti Pandorinu kutiju, a nakon glasanja ogrnuo se zastavom Srbije
To je samo simboličan gest i satisfakcija za žrtve. Jer, UN svakako snosi deo odgovornosti za genocid u Srebrenici. Moramo biti svesni da se ništa posebno neće promeniti, pogotovo u Srebrenici, smatra stanovnik ovog mesta koji je preživeo 11. jul 1995. Ipak, jedan Srbin kaže da ne može biti kriva samo jedna strana, kao i da oni koju su ubijali imaju ime i prezime i treba da odgovaraju, ma kako se zvali
Stav Evropske unije je da se „ne može dovoditi u pitanje da je u Srebrenici počinjen genocid i ne može biti bilo kakvog poricanja ili relativizacije genocida", izjavio je u Briselu portparol u Evropskoj komisiji Peter Stano
Moguće odlaganje sednice UN o Srebrenici. Novi termin za održavanje verovatno 22. maj
"Nakon temeljne istrage, utvrđeno da su ubistva u Srebrenici 1995. godine bila ratni zločin, ali da se nije dogodio, niti pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte", saopštila Vlada Republike Srpske
Uskršnju liturgiju je patrijarh srpski iskoristio da se obračuna sa rezolucijom o Srebrenici, „revizionizmom“ i navodnim guranjem pod tepih svih Golgota srpskog naroda
„Svaki konflikt ovde bi mogao da izazove nekontrolisani požar“, piše nemački Velt o situaciji u BiH nakon najave rezolucije o Srebrenici i pretnji Milorada Dodika
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Kosova Vjosa Osmani su u ponedeljak uveče u Savetu bezbednosti UN naizmečno negirali odgovornost za loš položaj Srba na Kosovu. Srpski mediji različito tumače Vučićeve izjave, za jedne je Srbija u „diplomatskoj ofanzivi“, drugi pak, ocenjuju da vlast korsiti prilku za „srbovanje“. Sledi glasanje Generalne skupštine UN o Rezoluciji o Srebrenici
Više od 17 zemalja podržalo je usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se poziva da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrnici 1995. godine. Severna Makedonija postala je jedan od kosponzora rezolucje i pozvala i Srbiju da je podrži. Srpski zvaničnici, pak, izričiti su u negiranju optužbi za genocide i tvrde da bi ova rezolucija otvorila „Pandorinu kutiju”
Predlog koji se našao u Ujedinjenim nacijama da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici aktuelna srpska vlast bi morala prva da pozdravi jer bi time pokazala jasan diskontinuitet s režimom Slobodana Miloševića, koji nije uradio ništa da bi genocid u Srebrenici sprečio. Pa zašto to ne čini
Ako rezolucija o genocidu u Srebrenici bude usvojena, Vučić je rekao da će se Srbija kandidovati za nestalnu članicu u Savetu bezbednosti UN, kao i da će podneti rezoluciju o genocidu u Kragujevcu, Kraljevu i Jajincima
Suđenje bivšim pripadnicima Vojske Republike Srpske (VRS), optuženih za genocid i druge ratne zločine, počelo je danas pred Sudom Bosne i Hercegovine. Bivši pripadnici VRS optuženi su za pomaganje u streljanju najmanje 65 zarobljenih bošnjačkih muškaraca i dečaka koji su pokušavali da pobegnu iz Srebrenice u julu 1995.
Nisu svi u Holandiji oduševljeni što je premijer Mark Rute tek sada otišao u Srebrenicu, na mesto masakra koji holandski vojnici nisu mogli ili hteli da spreče
Velika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava
Memorijalni centar osnovan je kao memorijalni kompleks čija je uloga negovanje i čuvanje sećanja na žrtve genocida, a koji je, istovremeno, i svojevrsni podsetnik i opomena budućim generacijama da se tako nešto više nikada i nikome ne ponovi
Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina saopštila je povodom informacije da će dve studentkinje iz Sarajeva koje su veličale osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića o trošku države Srbije nastaviti školovanje u Beogradu, da je režim Aleksandra Vučića od Srbije napravio "sigurnu kuću za ratne zločince i njihove simpatizere"
Zašto bi dobri Srbi uopšte trebalo da znaju šta se početkom jula 1995. desilo u Srebrenici? Zato što pravo pitanje glasi: zašto se toliki trud ulaže da se sve to zaboravi?
Oliver Varhelji i Žozef Borelj kažu da nema tolerancije za negiranje genocida, a Dunja Mijatović traži da se 11. juli proglasi za Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici
„Ako su Majke Srebrenice išle u Jasenovac, onda smo mi i zbog njih dužni da budemo u Srebrenici“
Nagrađeni projekat na konkursu za spomenik sećanja na žrtve Srebrenice koji bi se nalazio u Srbiji je šuma, ali je vrlo moguće da neće biti realizovan zato što takav spomenik nije po zakonu. Ne zbog šume, nego zbog Srebrenice
„Hrvatska slavi ‚Oluju‘, ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja", napisala je Tatjana Tagirov pre sedam godina. Neki protagonisti su nestali sa glavne scene, neki su zamenili funkcije, ali aktuelna previranja oko Vučićevog neodlaska u Jasenovac potvrđuju sve što je rekla
Da bi osuda genocida trebalo da bude deo evropskih vrednosti vidi se još iz poziva Evropskog parlamenta iz 2009. godine svim evropskim državama da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Na poziv EU parlamenti gotovo svih država usvojili su odgovarajuće dokumente o Srebrenici. Među njima nije Bosna i Hercegovina zbog opstrukcija Republike Srpske
