Hiljade ljudi različitih nacionalnosti, etničke i verske pripadnosti, i ove godine će učestvovati u Maršu mira, pešačkom pohodu u okviru obeležavanja godišnjice i odavanja počasti žrtvama genocida u Srebrenici i okolini, koji su počinile snage vojske i policije Republike Srpske u julu 1995. godine, prenosi Al Jazeera.
Ovogodišnji marš je dvadeseti po redu, a organizatori ističu kako je pohod ovog puta i protestni, jer mu je cilj animiranje svih relevantnih aktera, na lokalnom i međunarodnom nivou, za brže hapšenje i procesuiranje odgovornih za počinjene zločine, „radi zadovoljavanja pravde kao preduslova za izgradnju trajnog mira i tolerancije među narodima u Bosni i Hercegovini“.
Trasa Marša
Kolona učesnika krenula je iz mesne zajednice Nezuk (opština Sapna) i za tri dana preći će put dug približno 100 kilometara, kako bi došla do Potočara u opštini Srebrenica.
Učesnici će po završetku Marša imati priliku da prisustvuju komemoraciji, te obavljanju dženaze identifikovanih žrtava genocida, pronađenih u nekoj od masovnih grobnica s lokaliteta kojima su i sami prošli u okviru planirane maršrute.
Trasa uključuje teško prohodne brdsko-planinske predele, gusto pošumljena područja s potocima, a prolazi i kroz određen broj povratničkih naselja.
Na brojnim lokacijama učesnici su u prilici da vide neka od mesta na kojima su počinjena masovna pogubljenja zarobljenih Bošnjaka ili mesta na kojima su pronađene primarne ili sekundarne masovne grobnice.
U toku Marša se na određenim lokalitetima održavaju kraći istorijski časovi na kojima se mogu čuti i svedočenja preživelih učesnika „Marša smrti” iz 1995. godine.
Marš mira traje tri dana, od 8. do 10. jula, sa isto toliko etapa. Svaka od etapa duga je između 25 i 30 kilometara. Učesnici prolaze maršutom: Nezuk – Baljkovica – Parlog – Crni Vrh – Snagovo – Liplje – Jošanica – Donja Kamenica – Bakrači – Glodi – Udrč – Cerska – Kaldrmica – Đugum – Mravinjci – Burnice – Kameničko Brdo – Ravni Buljim – Jaglići – Šušnjari – Budak – Potočari (Memorijalni centar).
Rezolucija UN-a
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu masovni zločin u Srebrenici označen je kao genocid koji su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, a Srbija (tada u zajednici s Crnom Gorom) označena je kao odgovorna što nije učinila ništa da se genocid spreči i da kazni počinioce.
Za genocid i zločine u Srebrenici nad više od 8000 bošnjačkih muškaraca i dečaka pred međunarodnim sudovima, uključujući i UN-ov Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju, osuđeno je više od 50 osoba na više od 700 godina zatvora. Među osuđenima na doživotne kazne zatvora su i prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i general Vojske RS-a Ratko Mladić.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je većinom glasova (84 za, protiv 19, suzdržano 68) nedavno usvojila Rezoluciju o Srebrenici. Rezoluciju su predložile države koje s tim imaju teško istorijsko iskustvo – Nemačka i Ruanda. Tekst su naknadno sponzorisale još 34 države među kojima su sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.
Rezolucijom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja i obeležavanja genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine. Takođe se osuđuje svako negiranje genocida u Srebrenici i pozivaju se sve države da to spreče čuvanjem utvrđenih činjenica, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme. Rezolucijom se osuđuje i veličanje presuđenih ratnih zločinaca.
Takođe se naglašava važnost dovršetka procesa pronalaska i identifikacije preostalih žrtava zločina. Rezolucija podseća sve države na obaveze iz Konvencije o genocidu, koje podrazumevaju sprečavanje i kažnjavanje genocida, te poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.
U Srbiji je kao odgovor pokrenuta kampanja pod nazivom „Nismo genocidan narod“ čiji je vrhunac bio „Sversrpski sabor“ u Beogradu.
Podignute tenzije
Period oko 11. jula svake godine prate podignute tenzije između Srbije i Bosne i Hercegovine, a ove godine je to posebno izraženo zbog izglasavanja Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Napetost na relaciji Sarajevo – Banjaluka – Beograd zbog Rezolucije o Srebrenici, kojoj su se protivili Banjaluka i Beograd, pojačana je Deklaracijom sverpskog sabora. Deklaracija je u Sarajevu ocenjena kao atak na Dejtonski sporazum.
Burne reakcije u Bosni i Hercegovini je izazvalo i učešće vojnih i policijskih kadeta Srbije u defileu u Prijedoru, povodom 82. godišnjice Bitke na Kozari u Drugom svetskom ratu, održano neposredno posle obeležavanja godišnjice zločina u Bratuncu, a uoči godišnjice u Srebrenici.
Dok srpska strana tvrdi da Sarajevo politizuje slučaj, a Sarajevo da je ovo još jedna u nizu provakcija iz Srbije koje sprovodi Milorad Dodik, nije jasno da li se kadeti tretiraju kao učenici ili kao vojnici i policajci – Granična policija BiH saopštila je da je Ambasada Srbije u Sarajevu obavestila Ministarstvo spoljnih poslova BiH o dolasku kadeta iz Beograda, kako piše u dopisu koji su objavili bosanski mediji najavljuje se dolazak kadeta u svečanim uniformama, bez oružja.
Međutim, iz Ministarstva odbrane i Predsedništva BiH saopštavaju da nisu ni pozvali, niti odobrili ulazak „pripadnika Vojske Srbije“ u tu zemlju. Sa druge strane, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Vlade Srbije Nemanja Starović, koji je bio u delegaciji na obeležavanju 82. godišnjice Bitke na Kozari, kaže da kadeti već deset godina odlaze na slična obeležavanja.
„Mislim da se radi o jednoj potpuno bespotrebnoj politizaciji čitavog slučaja. Naši kadeti i studenti redovno godinama unazad učestvuju na manifestacijama, bilo da govorimo o Kozari ili o Donjoj Gradini, uvek su lepo dočekani tamo i nikada to u prethodnih godina nije predstavljalo problem”, izjavio je Starović.
Izvor: Al Džazira/Insajder
