Deset gradova i opština u Srbiji od ove jeseni prikjlučilo se inicijativi za unapređenje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i prevencije nasilja
„Ako se u prosveti nešto ne promeni u narednih godinu / dve, pakujete kofere, upisujte decu na strane jezike i paljba rođaci, paljba. Za vas, ako iole mislite svojom glavom, ovde mesta nema!“, poruka je Ilije Rajačića iz Zrenjanina
Zašto škole ne bi bile vlasnice udžbenika pa da ih onda pozajmljuju đacima? Tako bi knjige trajale nekoliko generacija, a roditelji ne bi plaćali papreno
Kao što ne biste maltretirali ljude koji vam služe hranu, nemojte maltretirati, vređati i ponižavati ljude koji vam paze, čuvaju, obrazuju i koji, naglasiću, vole vašu decu, kaže Ilija Rajačić, nastavnik srpskog jezika
Nacionalnu čitanku, udžbenik čiji je zadatak razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, kao i svesti i osećanja pripadnosti Srbiji, dobiće samo učenici koji nastavu prate na srpskom jeziku
Švedski ministar obrazovanja traži da se deci u školama oduzmu telefoni i upozorava na strašne posledice „života na internetu“ – zavisnost, bolesti, suicidalne misli. Njegov predlog podržavaju nastavnici širom zemlje
Vest glasi: u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Ripnju grupa roditelja rekla je direktoru škole da u jednom odeljenju ima "previše" dece romske nacionalnosti. Romkinje i Romi su jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa u različitim oblastima života, kaže za “Vreme” poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Kakav je odnos sistema prema romskoj zajednici, a kakav društva
U školi u Leskovcu pao deo plafona i povredio dve učenice. Devojčice poslate na pregled u Niš, pošto bolnica u Leskovcu nema dečjeg neurologa
Grupa roditelja dece u osnovnoj školi u Ripnju žalila se direktoru da je u jednom odeljenju „previše” dece romske nacionalnosti. Njihovi roditelji kažu da se radi o rasizmu i da su više puta skretali pažnju da su im deca u školi omalovažavana na nacionalnoj osnovi
Kako će uplašen čovek, pod neprestanim pritiskom raznih birokratskih moranja, da uči našu decu, da im priča o slobodi i dobroti, o drugarstvu i moralu, o ljubavi i zajedništvu? Kakav primer da im bude? Kako da podstakne istraživačke zadatke, probudi inspiraciju, navede na misli sa kojima i sam raste, intelektualno i duhovno? Kako kada je izložen olujnim vetrovima roditelja, komisija, inspekcija, a sada i samih učenika zbog kojih je i ušao u tu učionicu? Ova pitanja mračno odzvanjaju u učionicama. U takvim učionicama jedino se oseća moranje, a to nije alatka znanja
Mesto koje učitelji i učiteljice imaju u jednom društvu vrlo bi lako moglo biti definišuće svojstvo tog društva. U Srbiji, u kojoj je sistem vrednosti gotovo potpuno izopačen, kao važne osobe u medijima su prikazani političari, sportisti ili osobe sa estrade, a škola se tretira kao nužno zlo koje ne vodi slavi i bogatstvu. A šta sve učitelji i učiteljice jesu, šta treba i šta mogu da prenesu svojim učenicima
Portparolka granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnost" Vesna Vojvodić Mitrović kaže za „Vreme“ da prosvetni radnici nisu u mogućnosti da ocenjuju validnost lekarskih opravdanja koje donose učenici. Smatra da je mnogo veći problem što deca žive u društvu čija se morlna vrednost svodi na izjavu „pa šta“
