Nacionalnu čitanku, udžbenik čiji je zadatak razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, kao i svesti i osećanja pripadnosti Srbiji, dobiće samo učenici koji nastavu prate na srpskom jeziku
Ovih dana, a mesec dana kasnije nego što je trebalo, učenici prvog i drugog razreda osnovne škole dobiće nov i dugo najavljivani udžbenik – nacionalnu čitanku. Njen naslov je „Riznica“.
Kako je u sredu najavila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, „Riznica“ će biti dostavljena školama, besplatna je, a u njoj će biti četiri predmeta: srpski jezik, svet oko nas, muzičku i likovnu kulturu.
Ideja čitanke je, prema rečima Đukić Dejanović, da se učenici upoznaju sa tradicionalnim vrednostima, jezikom, nasleđem, kulturom i multikulturalnošću u Srbiji.
Ministarka je najavila da će osim ove biti još tri čitanke za ostale razrede – jedna za treći i četvrti, druga od petog do osmog razreda, kao i treća za srednje škole. biće dostavljene školama tokom ove školske godine, ne precizirajući kada će to biti.
Nacionalne čitanke, i „Riznicu“ i sve ostale, dobiće samo osnovci i srednjoškolci koji nastavu prate na srpskom jeziku.
U Srbiji se obrazovanje realizuje na osam jezika nacionalnih manjina – albanskom, bosanskom, bugarskom, hrvatskom, mađarskom, rusinskom, rumunskom i slovačkom. Međutim, nacionalne čitanke su, i po zakonu, namenjene isključivo đacima koji nastavu slušaju na srpskom jeziku.
Naime, na osnovu zakona o izmenama i dopunama zakona udžbenicima iz oktobra 2023. godine, član 3, nacionalna čitanka je obavezno nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku.
„Nacionalna čitanka koristi se u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanja svesti i osećanja pripadnosti Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Srbije, razvijanja interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine“, navodi se u Zakonu.
Namera nacionalne čitanke je da, između ostalog, predstavi multikulturalnost u Srbiji, ali samo određenoj ciljnoj grupi. Odnosno, da mali Janoš koji prati nastavu na mađarskom jeziku ne treba da nauči o narodu s kojim živi, iako živi u Srbiji. Na taj način, nacionalna čitanka odvaja srpsku decu od ostale dece koja su državljani Srbije.
Ministarka je danas izjavila da „nacionalna čitanka nije zbir tekstova u kojoj učenici treba da nauče definicije, već obavezno nastavno sredstvo namenjeno razvijanju svesti, negovanju tradicije i kulture srpskog naroda, kao i nacionalnih manjina koji žive u Srbiji“.
„Uverena sam da će kod učenika podstaći osećanje ljubavi prema svojoj zemlji“, rekla je ministarka.
Podsetila je i da je inicijativa za izradu nacionalne čitanke potekla od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene Zakona o javnom redu i miru. Postoji bojazan da bi to moglo da znači povratak verbalnog delikta, odnosno cenzure za izgovorenu reč kakva je postojala u SFR Jugoslaviji
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT-a je Službi za borbu protiv korupcije naložilo da prikupi potrebna obaveštenja i dokumentaciju kako bi se utvrdile sve okolnosti urušavanja potpornog zida u ulici Vojvode Vlahovića na Voždovcu
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
