Nema odgovora na pitanje o Nacionalnoj čitanki

U ponedeljak 2. septembra, počinje školska 2024/25. godina. Najveća promena koja je očekivana još od, sme se reći, 2021. godine, je Nacionalna čitanka, kao rezultat ideje identitetskim udžbenicima za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju, a podstaknuta je filmom „Dara iz Jasenovca“.

Odmah nakon premijere, a bila je na RTS-u 20. februara 2021, tadašnji šef policije Aleksandar Vulin održao je pod utiskom filma patriotski govor u Skupštini Srbije i između ostalog rekao da  „udžbenik istorije mora da napiše država Srbija“.

Nekoliko dana nakon toga, Aleksandar Vučić je u televizijskom obraćanju prisvojio Vulinovu ideju i saopštio da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da „napravi samo država“.

Zakon i novac

Predsednikova inicijativa je postala punosnažna 26. oktobra 2023. usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kojim je omogućeno uvođenjem nacionalne čitanke. Nekako u to vreme ja najavljeno da će prvog dana ove školske godine, svih 740.000 učenika osnovne i srednje škole na klupi  imati Nacionalnu čitanku.

Nacionalna čitanka je postala jedini obavezni udžbenik.

Nekoliko dana nakon odluke Vlade, Zavod za udžbenike koji je dobio projekat izrade ovog udžbenika, objavio je  „Javni poziv za izbor članova autorskog tima za izradu rukopisa nacionalne čitanke“.

Ove godine u februaru, Ministarstvu prosvete je raspoređeno 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve za finansiranje pripreme i nabavke nacionalne čitanke. Taj novac je i ranije bio namenjen Ministarstvu prosvete, ali ne za Nacionalnu čitanku već za izgradnju obrazovno-naučnih centara. Međutim, taj novac je prenet u tekuću budžetsku rezervu, a zatim je vraćen Ministarstvu za nacionalne čitanke.

Premijer Miloš Vučević je ovog maja, predstavljajući u ekspozeu plan obrazovanja koji će sprovoditi njegov kabinet, govorio o sadržaju budućih udžbenika srpskog jezika, istorije i geografije od prvog osnovne do četvrtog srednje.

Rekao je da „u cilju očuvanja identitetske socijalizacije“  u njima „mora da postoji jasan pravac i jasna orjentacija“, a i da „mi kao država moramo da jačamo svoj koren i svoje utemeljenje“, te da zato „nema igranja oko najvažnijih tema iz ove oblasti“.

Pitanje bez oidgovora

I, posle toga,  udžbenike identitetske socijalizacije  niko nije ni pomenuo.

Prošle nedelje poslali smo upit Zavodu za udžbenike  s pitanjem da li će 2. septembra svi učenici osnovnih i srednjih škola dobiti Nacionalnu čitanku, uz molbu da, ako je odgovor negativan, navedu razloge zašto je negativan.

Odgovorili su sledeće: „Smatramo da je Ministarstvo prosvete nadležno za odgovore na deo pitanja koja ste postavili.

Skrećemo Vam pažnju da ste u nizu tekstova iznosili neistinite informacije u vezi s radom Zavoda za udžbenike i izdavanjem nacionalnih čitanki, u čemu prepoznajemo negativnu tendenciju koja ne doprinosi saradnji, niti priliči da se na takav način tretira izdavač kao što je  Zavod za udžbenike.“

Ministarstvo prosvete  jeste sagovornik za ovu temu, ali na postavljeno pitanje treba da odgovori Zavod. Pa ipak, poslali smo upit i Ministarstvu prosvete. Odgovor nismo dobili.

U nedostatku zvanične informacije o Nacionalnoj čitanki,  evo nezvanične:

Od četiri Nacionalne čitanke (dve su namenjene osnovnom a dve srednjem obrazovanju) prva je u fazi lekture, a ostale joj nisu ni blizu. Radi se na tome da ta prva bude predstavljena na Sajmu knjiga.