Predstavljajući u ekspozeu plan obrazovanja koje će sprovoditi njegov kabinet, premijer Miloš Vučević je govorio o sadržaju budućih udžbenika srpskog jezika, istorije i geografije od prvog osnovne do četvrtog srednje.
Rekao je da „u cilju očuvanja identitetske socijalizacije“ u njima „mora da postoji jasan pravac i jasna orjentacija“, a i da „mi kao država moramo da jačamo svoj koren i svoje utemeljenje“, te da zato „nema igranja oko najvažnijih tema iz ove oblasti“.
Iako nije rekao da li će ovu nameru realizovati reformom nastavnih programa ili izradom novih udžbenika, biće da je mislio na nacionalne čitanke na kojima se radi još od 2021, zbog kojih je izmenjen zakon i zbog kojih je izvršena prenamena budžetskih sredstava.
Zakon i budžet za čitanku
Nacionalna čitanka predviđena je izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koje su usvojene u oktobru 2023. godine gde je propisano da se radi o obaveznom nastavnom sredstvu za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku.
„Nacionalna čitanka koristi se u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanja svesti i osećanja pripadnosti Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Srbije, razvijanja interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine“, piše u Zakonu.
Zatim je ovog februara Ministarstvu prosvete raspoređeno 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve za finansiranje pripreme i nabavke nacionalne čitanke. Taj novac je i ranije bio namenjen Ministarstvu prosvete, ali ne za nacionalne čitanke već za izgradnju obrazovno-naučnih centara. Međutim, taj novac je prenet u tekuću budžetsku rezervu, a zatim je vraćen Ministarstvu za nacionalne čitanke.
Obavezno nastavno sredstvo
Nacionalne čitanke su u zakonu definisane kao obavezno nastavno sredstvo, namenjeno svim đacima osnovnih i srednjih škola.
Planirano je da budu urađene četiri čitanke: jedna će biti za đake prvog i drugog razreda osnovne škole, druga za trećake i četvrtake, treća čitanka predviđena je za učenike od petog do osmog razreda, a četvrta za sve razrede srednje škole.
Zakon predviđa da ove publikacije izdaje javni izdavač, u ovom slučaju Zavod za udžbenike.
Iz Zavoda samo saopštenje
U Zavodu za udžbenike, na upit „Vremena“ da razgovaramo sa urednikom tima koji priprema o detaljima ovog procesa, odgovaraju isključivo saopštenjem.
„Izrada rukopisa za sve nacionalne čitanke je u toku, odvija se u skladu sa zadatim rokovima, a trenutno je aktuelna faza uredničkog pregledanja rukopisa.
U narednom periodu rukopise će pregledati recenzenti izabrani putem javnog poziva i uz to će biti odobreni od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Obuhvataju sadržaje programa predmeta srpski jezik, srpski jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, likovna kultura i muzička kultura.
Više od šest decenija, misiju Zavoda za udžbenike predstavlja doprinos podizanju kvaliteta obrazovanja i razvoju nauke i kulture u Republici Srbiji. Naša izdavačka kuća, u skladu s višedecenijskom tradicijom i iskustvom na polju izdavačke delatnosti, nastaviće putem utemeljenja nacionalnih vrednosti kroz objedinjene sadržaje u okviru nacionalnih čitanki, a prema važećem planu i programu za navedene predmete.“
Na isti način odgovaraju i o sadržaju nacionalnih čitanki koji se tiče nacionalnog identiteta, kažu sledeće:
„Sadržaji nacionalnih čitanki, za sve pomenute predmete, pa i za istoriju i geografiju, biće određeni prema važećem planu i programu za date predmete, koji je propisan od strane Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, a sve u skladu sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koji je donela Narodna skupština Republike Srbije 26. oktobra 2023. godine.“
Čija je ideja
Podsetimo, ideja o nacionalnoj čitanki je podstaknuta filmom Dara iz Jasenovca. koji je premijerno emitovan na RTS-u 20. februara 2021. godine.
Odmah nakon premijere, a bila je na RTS-u 20. februara 2021, tadašnji šef policije Aleksandar Vulin održao je, pod utiskom filma, patriotski govor u Skupštini Srbije i između ostalog rekao da „udžbenik istorije mora da napiše država Srbija“.
Nekoliko dana nakon toga, Aleksandar Vučić je u televizijskom obraćanju prisvojio Vulinovu ideju i saopštio da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da „napravi samo država“.
„Ostalo na tržištu možete da pišete šta hoćete, baš me briga. A ovo da pišete i da vam Jasenovac bude deset minuta jednog časa, e to sad mačku o rep… Neće oni više da tumače. Sad će država da napiše udžbenike…“, rekao je tada predsednik Vučić.
