Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Put do škole vodi ga preko celog ostrva. Ali, Val Mudronja, ponosni prvačić, ne žuri. Bez učiteljice ionako nema nastave, a Val zna da je učiteljica još na putu.
Trajekt iz Šibenika još nije stigao. Do ostrvca Kaprije plovidba traje i do sat i po. Za Valovu učiteljicu Luciju Laću to nije nikakav problem.
„To sam nekako prihvatila i gledam pozitivno“, kaže ona u reportaži Dojče velea.
Bez buke
Kaprije su samo jedan od više od hiljadu hrvatskih ostrva. Preko leta je sve puno turista. Ali, sezona je odavno gotova. Ovde živi jedva stotinak ljudi.
Ostrvo se nedavno našlo u svim medijima jer je nakon 52 godine opet otvorena škola. A jedini učenik je sedmogodišnji Val Mudronja.
„Super je. Kad bi bilo više učenika, svi bi se drali. Kako sam sam, mirno je i lepo“, kaže plavokosi dečačić.
Danas su na redu sabiranje i oduzimanje. Val najviše voli engleski. A zapravo, kaže, od škole mu se najviše dopada učiteljica.
„Nastavni plan je isti kao i svuda“, kaže učiteljica Lucija Laća. „Ali opet je to nešto posebno. Izvlačimo najbolje što možemo iz predmeta kao što su muzika i fizičko.“
Za vreme fizičkog vaspitanja, recimo, učiteljica i njen jedini učenik se vozikaju biciklima uz more.
Stiže još Mudronja
Za ponovno otvaranje škole se posebno založio sveštenik sa susednog ostrva. A nadležni su to podržali. I tako su Val i njegova porodica ostali da žive na ostrvu.
To je bilo malo čudo, kaže Valova majka Livia. U jedinom kafiću na ostrvu čeka na sina i malo ćakula sa susedima. Već 16 godina sa mužem živi na Kaprijama, na njegovoj dedovini. A porodica raste: Val ima još dva mala brata, a uskoro će dobiti i sestru…
„Kažu da je potrebno celo selo da se odgoji jedno dete i to je istina. Ovde smo domaći, naša deca su deca svih ostrvljana. Ovde uče šta je život“, priča Livia.
Većina žitelja Kaprija su stariji ljudi. Zahvaljujući školi, ostrvo opet ima budućnost. „Bez škole, ostrvo nestaje“, kaže nam jedan stariji meštanin.
„Ostrvo bi inače izumrlo. Nadam se da će mlade majke povećavati porodice, da će to planirati i da će ostrvo oživeti“, kaže jedna meštanka.
Ribarski san
Nastava je gotova. Val voli da se igra sa braćom, ali zapravo samo čeka da se kući vrati njegov otac.
A tata je već rano ujutru isplovio brodicom u ribolov. Val kao veliki asistira tati dok uplovljava u luku. I odmah želi da vidi ulov. Bio je uspešan dan.
„Volim ovo, to radim ceo život“, kaže Borko Mudronja. „Dolazim iz ribarske porodice koja to radi trista godina. Još kao dete sam hteo da budem ribar.“
I mali Val to voli. Mala škola omogućila je tako njemu i porodici da nastave da žive svoj san.
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Tradicionalni projekat kompanije Lidl Srbija „Čisto iz ljubavi“ nastavlja se i ove godine, a osim dobro poznatih akcija uklanjanja otpada iz prirode, obuhvatiće i edukativne radionice namenjene organizacijama i udruženjima građana iz cele zemlje. Nakon učešća na pomenutim radionicama, odabrani akteri civilnog sektora imaće priliku da, uz podršku kompanije, sprovedu akcije čišćenja i time pokrenu pozitivne ekološke promene u svojoj lokalnoj zajednici
Irski pisac Tim MekGavan proveo je čitav mart u Beogradu kao gost književne rezidencije, jednog od programa Beogradskog irskog festivala. Svakog dana je pisao dnevnik. “Vremenu” je ustupio deo svojih utisaka o protestima, 15. martu, studentima... “Masa odaje počast žrtvama iz Novog Sada uobičajenom tišinom. A potom, tiho se otvara nabor u velikoj gomili ljudi. Onda počinju krikovi kao iz horor filma”, zapisao je o takozvanom zvučnom topu
“Pozorište je veoma opasno oružje” – govorio je Mejerhold. Rečenica koju je napisao 1920. godine i danas odjekuje i postavlja pitanje: “Zašto?”
Knez Miloš je za narod bio neko kome “niko ništa ne sme”, neko ko je bio gazda u svom “domaćinstvu” Srbiji, ko se davno pokazao kao kadar gospodar koji razume seljaka kao niko i koji zna da ga zaštiti od gospode koju i sam prezire i trudi se da se ne “zapati previše”
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
