Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Put do škole vodi ga preko celog ostrva. Ali, Val Mudronja, ponosni prvačić, ne žuri. Bez učiteljice ionako nema nastave, a Val zna da je učiteljica još na putu.
Trajekt iz Šibenika još nije stigao. Do ostrvca Kaprije plovidba traje i do sat i po. Za Valovu učiteljicu Luciju Laću to nije nikakav problem.
„To sam nekako prihvatila i gledam pozitivno“, kaže ona u reportaži Dojče velea.
Bez buke
Kaprije su samo jedan od više od hiljadu hrvatskih ostrva. Preko leta je sve puno turista. Ali, sezona je odavno gotova. Ovde živi jedva stotinak ljudi.
Ostrvo se nedavno našlo u svim medijima jer je nakon 52 godine opet otvorena škola. A jedini učenik je sedmogodišnji Val Mudronja.
„Super je. Kad bi bilo više učenika, svi bi se drali. Kako sam sam, mirno je i lepo“, kaže plavokosi dečačić.
Danas su na redu sabiranje i oduzimanje. Val najviše voli engleski. A zapravo, kaže, od škole mu se najviše dopada učiteljica.
„Nastavni plan je isti kao i svuda“, kaže učiteljica Lucija Laća. „Ali opet je to nešto posebno. Izvlačimo najbolje što možemo iz predmeta kao što su muzika i fizičko.“
Za vreme fizičkog vaspitanja, recimo, učiteljica i njen jedini učenik se vozikaju biciklima uz more.
Stiže još Mudronja
Za ponovno otvaranje škole se posebno založio sveštenik sa susednog ostrva. A nadležni su to podržali. I tako su Val i njegova porodica ostali da žive na ostrvu.
To je bilo malo čudo, kaže Valova majka Livia. U jedinom kafiću na ostrvu čeka na sina i malo ćakula sa susedima. Već 16 godina sa mužem živi na Kaprijama, na njegovoj dedovini. A porodica raste: Val ima još dva mala brata, a uskoro će dobiti i sestru…
„Kažu da je potrebno celo selo da se odgoji jedno dete i to je istina. Ovde smo domaći, naša deca su deca svih ostrvljana. Ovde uče šta je život“, priča Livia.
Većina žitelja Kaprija su stariji ljudi. Zahvaljujući školi, ostrvo opet ima budućnost. „Bez škole, ostrvo nestaje“, kaže nam jedan stariji meštanin.
„Ostrvo bi inače izumrlo. Nadam se da će mlade majke povećavati porodice, da će to planirati i da će ostrvo oživeti“, kaže jedna meštanka.
Ribarski san
Nastava je gotova. Val voli da se igra sa braćom, ali zapravo samo čeka da se kući vrati njegov otac.
A tata je već rano ujutru isplovio brodicom u ribolov. Val kao veliki asistira tati dok uplovljava u luku. I odmah želi da vidi ulov. Bio je uspešan dan.
„Volim ovo, to radim ceo život“, kaže Borko Mudronja. „Dolazim iz ribarske porodice koja to radi trista godina. Još kao dete sam hteo da budem ribar.“
I mali Val to voli. Mala škola omogućila je tako njemu i porodici da nastave da žive svoj san.
Veštačka inteligencija menja sve – pa i način na koji volimo. Od nežnih poruka do virtuelnih romansi, sve više ljudi ulazi u odnose sa AI partnerima. I dok jedni u tome vide novu vrstu intime, drugi upozoravaju: kad nas tehnologija počne da voli onako kako želimo, a ne kako zaslužujemo – možda je vreme za uzbunu.
Čitajte „Vreme“ godinu dana po ceni od 140 dinara po broju. Akcija traje još malo
Jevrem Obrenović je otkrio Srbiji evropski način života, njegova porodica i ljudi oko nje bili su primer kulture, modernosti i napretka, bio je jedan od osnivača mnogih današnjih institucija pa i Narodne biblioteke Srbije i SANU, napravio je prvu urbanu varoš, pa ipak, njegov stariji brat knez Miloš ga je oterao u izgnanstvo
Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu
Kako se oseća pripadnica cincarskog naroda dok neumoljivo nestaje njen jezik pa samim tim i identitet, čija je ćerka svesna svojih korena i važni su joj, ali cincarski samo natuca, unuka se seti po neke pesmice samo o praznicima, a država u kojoj živi 40 godina ne dozvoljava da pripadnici njenog naroda osnuju nacionalni savet
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
