Našoj zemlji je ovih dana verovatno dosta plamena koji bukti, ali jedan praznik kao i svake godine tradicionalno se obeležava upravo paljenjem vatre. Deca po selima i gradovima za Petrovdan pale lile – najčešće koru trešnje ili breze na dugačkom prutu – i mašući njima trčkaraju sa drugarima
Praznik Petrovdan, posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, obeležava se u jednom delu Srbije paljenjem lila.
Negde se vatra pali čak tri večeri – ne samo 12. jula, već i uoči praznika, i dan nakon praznika, ukoliko su roditelji uspeli deci da sačuvaju još po neku lilu.
One se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, koja se pripoji na kraj dugog pruta.
Privatna arhivaLila napravljena od oguljene kore divlje trešnje
Šta je lilanje?
Lilanje je narodni običaj koji podrazumeva obredni, magijsko – religijski ritual paljenja lila (luč, baklja). Ovaj običaj najčešće vezujemo za Zapadnu Srbiju, okolinu Šapca, Valjeva, Loznice, Ivanjice, Sjenice i Nove Varoši, ali su slične pojave zabeležene i u drugim delovima zemlje, oko drugih praznika, piše u Etnološko-antropološkom pojmovniku Etnografskog instituta SANU.
Objašnjava se da lilanje nije deo tradicije samo srpskog sela, već i drugih slovenskih, evropskih, ali i drevnih društava. Tako su rimski pastiri u čast božanstva Palesa izvodili sličan ritual pod nazivom Parilia.
Ovaj običaj predstavlja ritual zaštite domaćinstava i zajednica, koje ovladavanjem vatrom nastoje da ukažu na moć i povezanost svojih pripadnika. Kolektiv se povezuje, a demoni teraju od zajednice.
Lilanje između magije i hrišćanstva
Lilanje je starije od hrišćanstva, ali ima svoju i narodnu i hrišćansku, crkvenu interperetaciju, kao što je slučaj u Loznici.
U seoskim zajednicama običaj poprima ili odražava magijsko – religijsku formu i funkciju. S druge strane, sveštenici u Loznici ohrabruju okupljanje naroda i lilanje oko crkava, ali običaj vide kao memorijalni ritual posvećen hrišćanskim mučenicima koji su pre mnogo vekova spaljivani zbog privrženosti svojoj veri, piše u Pojmovniku SANU.
Prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, paljenje vatre i lila simbolizuje vremena kada su antihrišćanski carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova goruća tela tada su osvetljavala trgove kao danas vatra i lile.
Lilanje je od 2017. godine uvršteno u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Lile, lile, dogodine bile
Deca i omladina pale lile i razigrano ih nose po selu, pevajući pesmicu „Lile, lile, dogodine bile“.
Čak i oni najmlađi, naravno uz pomoć roditelja, baka ili deka, učestvuju u ovom običaju, zadivljeni plamenom koji gori pred njima.
Vatra za lile trebalo bi da se pali na mestima gde se narod okuplja, kao što su trgovi i raskršća. Ipak, sve češće je svaka porodica sa decom zapali ispred svoje kuće.
Privatna arhiva Lilanje
Nekada se, nažalost, pale gume i koristi ulje da rasplamsa tu vatru, pa se nad selima nadvije gust crni dim.
Osim lila, koje se danima pred praznik prodaju po centrima sela, mogu se paliti i kandila, ali i biljka rogoz.
Privatna arhivaRogoz umesto lile
LilaLo festival
U Loznici se svake godine održava LilaLo festival posvećen lilanju i tradiciji.
Od 10. do 13. jula posetiocima se nudi bogat program. Glavni dan, 12. jul, obeležava se u Tršiću i banji Koviljači.
Na samom paljenju lila okupi se veliki broj građana, i atmosfera je drugačija nego u selima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Leta su sve vrelija, toplotni talasi sve duži. U gradovima je život postao gotovo neizdrživ bez klima-uređaja. Potražnja je sve veća, ponuda uređaja ogromna. Kako se opredeliti za pravi? Na šta treba obratiti pažnju?
Nakon tropske noći, Srbiju čeka još jedan vreo dan. RHMZ je za utorak, 4. avgust, izdao upozorenje na crveni meteo-alarm. Vrhunac toplotnog talasa nam tek predstoji
Rušenje objekata na Gazivodama je poraz ideje da razvoj može da bude jači od straha, turizam održiviji od konflikta. Da ljudi mogu da ostanu zato što vide budućnost, a ne zato što nemaju gde da odu. Da drugi, poput mene, ovde mogu da dolaze po svoje sopstvene životne lekcije
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
