Nikome nije jasno kako je moguće da vozač autobusa u 4.30 ujutro, očigledno tek na početku smene i kada drugih vozila praktično nema, u toj meri izgubi kontrolu da se zakuca u prodavnicu
Sekretarijat za saobraćaj saopštio je da će ulice u centru Beograda biti otvorene za vozila danas od 15 časova, iako je prvobitno bilo najavljeno da će to biti tek u ponoć
Iako je svečano otvorena pre manje od dva meseca, radovi na infrastrukturi deonice autoputa Pakovraće - Požega počeli su samo osam dana nakon te ceremonije, i do sada nisu stali
U teškoj saobraćajnoj nesreći u Batajnici poginuo je motociklista nakon sudara s automobilom. Snimci pokazuju da su oba vozila prošla kroz crveno. Stručnjaci upozoravaju: motociklisti sve češće stradaju
Počela je „nova faza“ rekonstrukcije Trga republike u Beogradu. Kocke su preasfaltirane, ugovora nema, a ni saobraćaja na ovoj deonici. Šta se dešava s radovima u centru glavnog grada Srbije
U Srbiji se lako gine na drumovima, a deca su posebno ugrožena. Da li bi trebalo na dugu robiju slati vozače koji nisu imali nameru da ubiju, ali su bili toliko bahati za volanom da su rizikovali ljudske živote
Opština Stari grad dobija nova pravila parkiranja. Cene parkiranja ostaju iste, pa 30 minuta maksimalno dozvoljenog parkiranja u ljubičastoj zoni košta 120 dinara, sat parkiranja u crvenoj zoni je 80, a u beloj 65 dinara, uz mogućnost produžetka vremena parkiranja
Dečak iz Vranja umalo je poginuo na električnom trotinetu, iako nije ni smeo da ga vozi. Saobraćajna kultura u Srbiji je blizu nule, upozoravaju sagovornici „Vremena“, i to često života košta baš decu
Zbog radova na sanaciji kolovoza, šira zona Trga republike u Beogradu biće zatvorena za saobraćaj od subote u 14 časova do srede, saopštio je Sekretarijat za saobraćaj. Tokom tog perioda, vozačima će na raspolaganju biti samo jedna traka na pravcu Terazije – Kolarčeva – Makedonska
Izgradnja auto-puteva u Srbiji poslednjih godina glavni je adut aktuelne vlasti. Dok se ovi projekti promovišu kao dokaz napretka, postavlja se pitanje – po kojoj ceni? Stručnjaci, naime, ističu da su cene ovih projekata daleko veće nego u inostranstvu, i to u državama regiona
Podaci iz prošle godine pokazuju da su vozači u Srbiji u čak 10.000 slučajeva bili toliko pijani da su zadržani na trežnjenju. Da li je rešenje ugradnja alko-brava u vozila
U subotu, 12. aprila, održava se skup “Ne damo Srbiju”, na kome će zvanično biti formiran Vučićev Pokret za narod i državu. Deo grada je zatvoren, pa se i trase gradskog prevoza znatno menjaju
Pripreme za trodnevni skup "Pokreta za narod i državu" predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se održava od 11. do 13. aprila, uveliko traju. Plato ispred Narodne skupštine se ograđuje, menjaju se trase vozila GSP-a
Alkohol je i dalje jedna od najvećih pretnji po bezbednost saobraćaja. Od početka godine do novembra vozači pod dejstvom alkohola izazvali su 3336 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo 67 osoba
Dok neki stručnjaci kažu da za pakleno zagušenje saobraćaja kod Brankovog mosta nije bilo druge do semafora, drugi tvrde da je problem u samom kružnom toku
Kružni tokovi su, izgleda, postali automatsko rešenje svakog problema beogradskog saobraćaja. Još jedan je nikao blizu Košutnjaka, gde se sada stvaraju redovi autobusa, koji jedva mogu da se okrenu
Koliko će rušenje Starog savskog mosta uticati na povećanje već nepodnošljive gužve u Beogradu? Šta sa javnim prevozom, a šta sa biciklom u saobraćaju? Koja su rešenja za sve češći saobraćajni kolaps u prestonici
Prevod
Pošto sam ušla u deo za elektronsku naplatu putarine (ENP), tag mi je učitan. Vozilo ispred mene izlazilo je iz rampe, ona se spustila, zatim i podigla, ja sam krenula, ali pri vrhu šoferšajbne videla sam kako rampa kreće da se spušta. Dala sam gas, ali nedovoljno da prođem.
Odmah sam prešla u zaustavnu traku i pozvala Puteve Srbije s pitanjem: „Da li znate da vam rampe padaju?“
Rekli su mi da odem u policiju odmah tu i prijavim incident, kako bi se napravio uviđaj.
Policajci mi kažu da i ja mogu da snosim krivicu – ukoliko je došlo do oštećenja rampe. Ko samo ode sa lica mesta tek može da nadrlja. I još policajci kažu da ovo viđaju u proseku dvaput u toku smene.
Da ovakvi slučajevi nisu retkost, potvrđuje mi i Aleksandar Gmitrović koji radi na naplatnoj rampi. „Da ne kažem baš u toku svake smene, ali jednom u dve smene to mora da se desi. Dešava se češće nego što možemo da zamislimo.“
Viđao je i veće incidente, poput lomljenja šoferšajbne, retrovizora ili većeg oštećenja karoserije.
„U 99 odsto slučajeva, reč je o grešci korisnika tag uređaja. Ne mora da bude greška vozača kojem je rampa udarila auto, može se raditi o grešci onog ispred. Ako vozilo ispred nije adekvatno koristilo tag uređaj, a vi ste previše blizu njemu i učitan je vaš tag, podiže se rampa. On prođe, a pošto je rampa registrovala samo jedan uređaj, ona može pasti na vaš auto dok prolazite“, pojašnjava Gmitrović.
U Putevima mi isto kažu da su najčešći razlozi nepravilno korišćenje taga, prevelika brzina, nedovoljno odstojanje.
Najčešći razlozi za pad rampe su, navode, neprilagođena brzina u ENP saobraćajnim trakama, nedovoljno odstojanje, te da vozač ne registruje zvučni signal očitavanja tag uređaja.
„Propisano ograničenje brzine u zonama naplatanih stanica je 40 km/h, dok je preporučena brzina prolaska kroz ENP saobraćajne trake 30 km/h. Vozači koji voze neprilagođenom brzinom prolaze za vozilom ispred, ne čekajući da se prethodno spusti rampa”, navode u odgovoru iz Puteva Srbije.
Kako dodaju, vozači ne drže odstojanje iza prethodnog vozila koje obavlja svoju transakciju očitavanja tag uređaja, prolaska kroz naplatni kanal i spuštanja rampe, već se „prilepe” za vozilo ispred i u tom slučaju može doći do neadekvatnog očitavanja tag uređaja i spuštanja rampe na vozilo.
To doduše ne objašnjava baš zašto rampe – u 28 odsto prijavljenih slučajeva – padaju na vozila i kad se plaća ručno.
„Učesnik u saobraćaju ne sačeka da vozilo ispred završi transakciju (uzme magnetnu karticu iz distributera i prođe kroz saobraćajnu traku nakon čega se spušta rampa), već se približi vozilu i na taj način može doći do neadekvatne detekcije vozila na traci i spuštanja rampe na vozilo”, navode iz Puteva Srbije.
Malo zabeleženih slučajeva godišnje
No, statistika zvanično deluje bezazleno. Putevi su u prethodnih godinu dana zabeležili 85 udara rampi na više od 165 miliona transakcija. Ispada da su šanse da vam rampa ošteti vozilo jedan prema dva miliona.
Matematika mi se ne uklapa. Ako su po rečima policije i radnika na rampi takvi incidenti gotovo svakodnevni, brojka koju imaju nadležni je smešno mala. Moguće jer evidentiraju samo slučajeve u kojima je pokrenut nekakav postupak.
Crvić sumnje da je u mom slučaju možda ipak greška u sistemu proradio je kada me je policajac pitao da li se radi o drugoj ili trećoj traci s leva, kao da već zna da se tu najčešće incidenti dešavaju.
Incidenti su najčešći na naplatnim stanicama koje su najviše opterećene - „Vrčin“, „Stara Pazova”, „Mali Požarevac“, „Novi Sad jug“, kažu u Institutu „Mihajlo Pupin“.
„Na osnovu podataka sa terena, analiziramo incident i da li je moguće dodatno unaprediti sistem tako da se incidenti spreče čak i ako nisu krivica sistema“, navode.
Kako bilo, vozite oprezno, smanjite brzinu i držite odstojanje. A da li se neka odšteta može dobiti ako je kriv sistem? To vam ne mogu reći jer sam digla ruke od „daljih koraka“ – šteta je maltene nepostojeća, a vreme dragoceno.
Jedan odlazak kući pretvorio se u malu neprijatnu avanturu. Naplatna rampa na autoputu i izlazu iz Beograda u smeru ka Nišu udarila mi je o krov automobila.
Udarilo je baš iznad moje glave, ali je „fićko“ prošao s manjom ogrebotinom. Ja sam pak završila u policijskoj kućici tik uz naplatnu rampu, da bih kasnije danima pokušavala da saznam ko je kriv i kako je moguće da rampe padaju.
Ako pitate Puteve Srbije i Institut „Mihajlo Pupim“ – prvi upravljaju putevima, drugi brinu o rampama – čućete da ste verovatno sami krivi.
O ovakvim slučajevima ranije sam slušala i viđala snimke po društvenim mrežama, ali ovog puta dogodilo se meni.
Pošto sam ušla u deo za elektronsku naplatu putarine (ENP), tag mi je učitan. Vozilo ispred mene izlazilo je iz rampe, ona se spustila, zatim i podigla, ja sam krenula, ali pri vrhu šoferšajbne videla sam kako rampa kreće da se spušta. Dala sam gas, ali nedovoljno da prođem.
Odmah sam prešla u zaustavnu traku i pozvala Puteve Srbije s pitanjem: „Da li znate da vam rampe padaju?“
Rekli su mi da odem u policiju odmah tu i prijavim incident, kako bi se napravio uviđaj.
Policajci mi kažu da i ja mogu da snosim krivicu – ukoliko je došlo do oštećenja rampe. Ko samo ode sa lica mesta tek može da nadrlja. I još policajci kažu da ovo viđaju u proseku dvaput u toku smene.
Da ovakvi slučajevi nisu retkost, potvrđuje mi i Aleksandar Gmitrović koji radi na naplatnoj rampi. „Da ne kažem baš u toku svake smene, ali jednom u dve smene to mora da se desi. Dešava se češće nego što možemo da zamislimo.“
Viđao je i veće incidente, poput lomljenja šoferšajbne, retrovizora ili većeg oštećenja karoserije.
„U 99 odsto slučajeva, reč je o grešci korisnika tag uređaja. Ne mora da bude greška vozača kojem je rampa udarila auto, može se raditi o grešci onog ispred. Ako vozilo ispred nije adekvatno koristilo tag uređaj, a vi ste previše blizu njemu i učitan je vaš tag, podiže se rampa. On prođe, a pošto je rampa registrovala samo jedan uređaj, ona može pasti na vaš auto dok prolazite“, pojašnjava Gmitrović.
U Putevima mi isto kažu da su najčešći razlozi nepravilno korišćenje taga, prevelika brzina, nedovoljno odstojanje.
Najčešći razlozi za pad rampe su, navode, neprilagođena brzina u ENP saobraćajnim trakama, nedovoljno odstojanje, te da vozač ne registruje zvučni signal očitavanja tag uređaja.
„Propisano ograničenje brzine u zonama naplatanih stanica je 40 km/h, dok je preporučena brzina prolaska kroz ENP saobraćajne trake 30 km/h. Vozači koji voze neprilagođenom brzinom prolaze za vozilom ispred, ne čekajući da se prethodno spusti rampa”, navode u odgovoru iz Puteva Srbije.
Kako dodaju, vozači ne drže odstojanje iza prethodnog vozila koje obavlja svoju transakciju očitavanja tag uređaja, prolaska kroz naplatni kanal i spuštanja rampe, već se „prilepe” za vozilo ispred i u tom slučaju može doći do neadekvatnog očitavanja tag uređaja i spuštanja rampe na vozilo.
To doduše ne objašnjava baš zašto rampe – u 28 odsto prijavljenih slučajeva – padaju na vozila i kad se plaća ručno.
„Učesnik u saobraćaju ne sačeka da vozilo ispred završi transakciju (uzme magnetnu karticu iz distributera i prođe kroz saobraćajnu traku nakon čega se spušta rampa), već se približi vozilu i na taj način može doći do neadekvatne detekcije vozila na traci i spuštanja rampe na vozilo”, navode iz Puteva Srbije.
Malo zabeleženih slučajeva godišnje
No, statistika zvanično deluje bezazleno. Putevi su u prethodnih godinu dana zabeležili 85 udara rampi na više od 165 miliona transakcija. Ispada da su šanse da vam rampa ošteti vozilo jedan prema dva miliona.
Matematika mi se ne uklapa. Ako su po rečima policije i radnika na rampi takvi incidenti gotovo svakodnevni, brojka koju imaju nadležni je smešno mala. Moguće jer evidentiraju samo slučajeve u kojima je pokrenut nekakav postupak.
Crvić sumnje da je u mom slučaju možda ipak greška u sistemu proradio je kada me je policajac pitao da li se radi o drugoj ili trećoj traci s leva, kao da već zna da se tu najčešće incidenti dešavaju.
Incidenti su najčešći na naplatnim stanicama koje su najviše opterećene - „Vrčin“, „Stara Pazova”, „Mali Požarevac“, „Novi Sad jug“, kažu u Institutu „Mihajlo Pupin“.
„Na osnovu podataka sa terena, analiziramo incident i da li je moguće dodatno unaprediti sistem tako da se incidenti spreče čak i ako nisu krivica sistema“, navode.
Kako bilo, vozite oprezno, smanjite brzinu i držite odstojanje. A da li se neka odšteta može dobiti ako je kriv sistem? To vam ne mogu reći jer sam digla ruke od „daljih koraka“ – šteta je maltene nepostojeća, a vreme dragoceno.
