Srbija vrvi od bahatih vozača: 57 odsto kontrolisanih vozila u prekršaju

Da bezbednost saobraćaja u Srbiji i dalje predstavlja ozbiljan izazov, svedoče i najnoviji podaci nadležnih institucija. Pojačane kontrole saobraćajne policije otkrivaju visok nivo nepoštovanja propisa među vozačima, dok statistika o broju nesreća, povređenih i poginulih ukazuje na zabrinjavajuće stanje na putevima.

U prva četiri meseca 2026. godine, na drumovima je poginulo 120 ljudi, a akcija pojačane kontrole saobraćaja tokom prvomajskih praznika pokazala je da više od polovine vozača ne poštuje propise.

Pripadnici saobraćajne policije kontrolisali su 42.251 vozilo i otkrili 24.359 prekršaja tokom pojačane kontrole saobraćaja koja je sprovedena od 30. aprila do 3. maja, saopštio je MUP.

U prekršaju je bila čak 57 odsto kontrolisanih vozača, a najveći broj, ukupno 16.228, sankcionisan je zbog prekoračenja brzine, od čega je 1.900 sankcionisano zbog prekoračenja brzine u zoni pešačkih prelaza.

Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola iz saobraćaja je isključeno 1.239 vozača, dok je 35 vozača zadržano zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, saopšteno je.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Novi zakon do bezbednije vožnje?

U prva četiri meseca 2026. godine na drumovima u Srbiji poginulo je 120 ljudi saopštio je ranije MUP.

Tokom 2025. na putevima u Srbiji poginula su 484 učesnika u saobraćaju, dok je 18.500 povređeno, od čega 3.500 teže, podaci su Uprave saobraćajne policije.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević rekao je ranije ove godine komentarišući prošlogodišnje podatke da je pored velikog broja teških saobraćajnih nesreća koje su izazvale pažnju javnosti, broj poginulih za 21 manji u odnosu na 2024. godinu.

On je najavio usvajanje novog Zakona o bezbednosti saobraćaja sredinom 2026.

Nasilnička vožnja glavni uzrok nesreća

Neprilagođena brzina, nepropisno ponašanje učesnika u saobraćaju, korišćenje mobilnog telefona – samo su neki od najčešćih uzroka zbog kojih dolazi do saobraćajnih nesreća.

Bahata vožnja odgovorna je za bezmalo 60 odsto najtežih nesreća: neprilagođena brzina doprinosi sa oko 44 odsto svim smrtonosnim nezgodama, dok alkohol učestvuje sa oko 14 odsto.

Pod nasilničkom, odnosno bahatom vožnjom podrazumeva se vožnja uz prekoračenje brzine u naselju za više od 90 kilometara na sat, prolazak kroz crveno svetlo u kratkom intervalu i vožnja sa više od dva promila alkohola u krvi.

Podaci koje je u decembru 2025. objavila Agencija za bezbednost saobraćaja nedvosmisleno pokazuju da je Srbija do tog trenutka imala najgori rezultat u Evropi po broju poginulih u saobraćaju – 78 na milion stanovnika. Evropski prosek je 44 poginula na milion stanovnika, a u skandinavskim zemljama od 16 do 20 poginulih na milion stanovnika.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!