Da li beogradski kružni tokovi služe svrsi ili samo za ruganje Šapiću

Namerno ili slučajno, odluke beogradskih vlasti da neke novonastale kružne tokove „ukrase“ nepotrebnim ili čak bizarnim detaljima, u mnogome su skrenule pažnju javnosti sa osnovne funkcije tih saobraćajnica.

Tako je sat na kružnom toku kod Trga republike nenamerno postao turistička atrakcija zato što uglavnom ne radi, pa nemali broj građana zuri u njega svakodnevno, ali ne zato da bi videli koliko je sati, već da bi ga uhvatili kako pokazuje pogrešno vreme i time stvorili novu priliku za izrugivanje nesposobne gradske vlasti.

Slično je i sa kružnim tokom na Terazijama gde je po nalogu gradonačelnika Aleksandra Šapića, doslovno tumačeći ime tog dela grada, postavijen spomenik vagi, što je osim bezbrojnih posprdnih komentara izrodilo i stotine internet istoričara koji su plebsu objašnjavali kako su Terazije zapravo dobile ime.

Ispod svega toga zatureno je osnovno pitanje – da li beogradski kružni tokovi opravdavaju svoje postojanje.

Sagovornici „Vremena“, stručnjaci za saobraćaj, imaju podeljeno mišljenje o tome.

Ništa bez istraživanja

Stručnjak za bezbednost u saobraćaju Milan Božović kaže za „Vreme“ da se bez  istraživanja koje bi pokazalo kakva su bila merenja saobraćaja pre i nakon uspostavljanja kružnih tokova ne može govoriti o tome koliko su beogradski kružni tokovi funkcionalni.

Naglašava da generalno posmatrano kružnin tokovi povećavaju bezbednost saobraćaja jer smanjuju brzinu vozila i samim tim broj nesreća sa težim posledicama. Kružni tokovi, doduše, imaju veći broj nezgoda sa materijalnom štetom od klasičnih raskrsnica, ali  takve nezgode nisu nešto što utiče na zdravlje i život ljudi.

„Kružni tokovi smanjuju vreme zadržavanja vozila i lakše se prazne jer su bolje protočni, izuzev kada dođu preko granice kapaciteta, a onda se teško prazne. Oni pružaju mogućnost da se saobraćaj odvija u svim pravcima, što nije uvek slučaj na klasičnim raskrsnicama, odnosno ne može se na svim klasičnim raskrsnicama dozvoliti da vozila skreću levo a da ne prave gužve. Kružne raskrsnice omogućavaju da vozač uradi polukružno skretanje, da skrene levo ili da skrene u neki treći pravac ukoliko on postoji, a da pritom ne koči saobraćaj“, objašnjava Božović.

Bolji od klasične raskrsnice

Napominje da on kao vozač nema nikakva loša iskustva sa kružnim tokovima i da mu je mnogo lakše da funkcioniše na kružnom toku nego na klasičnoj četvorokrakoj raskrsnici koja ima semafor.

„Na klasičnoj raskrsnici sa semaforom vozač često kada dođe na polovinu mora da čeka da propusti vozila iz suprotnog smera, a kada ih propusti, mora da nastavi dalje, ali više ne zna da li je na semaforu crveno ili zeleno svetlo“, kaže Božović.

Napominje i da bi kružne tokove trebalo graditi samo na raskrsnicama za koje bi istraživanja pookazala da bi njihova izgradnja poboljšala kvalitet saobraćaja.

Kada je u pitanju ponašanje vozača u kružnim tokovima, na koje ima mnogo pritužbi, ističe da je Srbija po pitanju kružnih tokova „relativno mlado okruženje“.

„Kada neko vozi nekoliko decenija u gradu u kome ne postoji nijedan kružni tok i onda dođe u grad u kome postoji kružni tok, onda on ne zna kako da se ponaša. Zato bi mogle bi da budu pokrenute kampanje koje bi objašnjavale kako se treba ponašati u kružnom toku, a mogao bi da bude pojačan rad auto-škola“, zaključuje Božović.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

Statistika je neumoljiva

S druge strane, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže za „Vreme“ da se zahvaljujući statistici vrlo lako može uočiti da kružni tokovi u Beogradu nisu poboljšali bezbednost saobraćaja.

„Postavljeni su na raskrsnicama na kojima nije zabeležen veći broj teških saobraćajnih nezgoda, što znači da postavljanjem kružnih i kvazi kružnih tokova opasnost nije otklonjena jer nije ni postojala“, kaže Okanović.

Ističe da su u saobraćaju najbitnije bezbednost i protočnost, s tim da protočnost ne podrazumeva samo broj vozila nego ukupnu sliku saobraćaja.

Zato ukazuje da bi svrha kružnog toka pre svega trebalo da bude povećanje bezbednosti.

„Kada govorimo o tome koliko su kružni i kvazi kružni tokovi promenili bezbednost u saobraćaja moramo da se osvrnemo na statistiku koja kaže da je 2025. godine u Beogradu poginulo 97 učesnika u saobraćaju, a 2024. godine 94. Istovremeno na nivou Srbije broj poginulih u saobraćaju se u 2025. godini smanjio u odnosu na 2024. godinu. Iz toga se može zaključiti da mere koje su preduzete u Beogradu u proteklom periodu nisu smanjile broj poginiulih, već smo dobili suprotan, neželjeni rezultat“, kaže Okanović.

Dodaje i da problem nije samo što su kružni tokovi napravljeni tamo gde nije trebalo da budu napravljeni, već i u tome što su resursi potrošeni tamo gde nisu doneli rešenja, umesto da budu uloženi tamo gde je to zaista bilo potrebno.

„Upravljanje sistemom bezbednosti saobraćaja se vrši na osnovu stručnih analiza i zato je prvi logičan korak pre izgradnje kružnih tokova da bude urađena studija koja će pokazati na kojim raskrsnicama, sa aspekta bezbednosti i protočnosti, zaista postoji potreba za kružnim tokom. Međutim, taj prvi korak nije napravljen, pa je očigledno da je izbor raskrsnica na kojima će biti kružni tokovi očigledno bio proizvoljan, a taj izbor je napravio neko ko očigledno nije stručan za saobraćaj“, kaže Okanović.

Kvazi kružni tokovi

Ističe i da neke raskrsnice nisu pretvorene u kružne već u kvazi kružne tokove.

„Po definiciji, kružni tok je raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja. Karakteristika takve raskrnice je da se u nju može ući iz bilo kog pravca, odnosno toka, i da se iz nje može izaći u bilo koji pravac, odnosno tok. Ako na Terazijama, kada dolazite Ulicom kralja Milana iz pravca Slavije, ne možete da skrenete u Balkansku ulicu, to onda nije kružni tok. Takođe, ako na Trg Nikole Pašića dolazite iz pravca Bulevara kralja Aleksandra i ne možete da skrenete levo ka garaži, to je isto kvazi kružni tok“, objašnjava Okanović.

Naglašava i da postoje ozbiljni probleme u poštovanju zakona i bezbednosti prilikom izgradnje kružnih tokova.

„Režim rada semafora uspostavljen u kružnim tokovima nije zakonit, jer režim rada semafora u kome ima samo crveno i žuto trepćuće svetlo, a bez zelenog svetla – ne postoji u našem zakonu. Ukoliko neko na crveno uđe u kružni tok ne postoji član zakona na osnovu koga mu se može pisati prekršajna prijava“, kaže Okanović.

Ističe i da je prisutan ozbiljan problem sa regulacijom semafora u kružnim tokovima.

„Na primer, kružnom toku kod Ušća, tokom dana, kada je za vozače žuto trepćuće svetlo – pešacima je crveno svetlo. Vozači koji se tuda svakog dana popodne vraćaju s posla navikli su da, kada im je žuto trepćuće svetlo, da je tada pešacima crveno, a kada im je crveno svetlo, da je onda pešacima zeleno svetlo. Vozači tako stiču uslovni refleks i zato ne propuštaju pešake na pešačkom prelazu iako im je žuto trepćuće svetlo. Međutim, uveče vozač takođe donosi odluku da ne propusti pešaka na tom pešačkom prelazu kada mu je žuto trepćuče svetlo. Ako pešak stupi na pešački prelaz i vozilo ga udari, a vozač pogleda kakvo je svetlo na semaforu za pešake, može da vidi da na semaforu za pešake ne postoji nikakvo svetlo, što znači da pešak ima prednost, a da je vozač dužan da se zaustavi. Postoje dakle dva potpuno različita režima obaveza vozača na žuto trepćuće svetlo, iako u on principu ne vidi pešački semafor, i iako nije u obavezi gleda taj, već samo svoj semafor. Tako će vozač udariti pešaka na pešačkom prelazu jer ne zna da pešak nema crveno svetlo nakon 20 sati, jer je tako regulisan semafor na tom kružnom toku“, objašnjava Okanović.

Zakazale i auto-škole

Napominje i da je osnovno pravilo da ako negde nema problema tu ne treba dirati ništa.

„Ako imate raskrsnicu kao što je ona na ukrštanju Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Nikole Tesle na kojoj nema ni problema bezbednosti ni protočnosti, postavlja se pitanje zašto se onda to dira i zašto je tu postavljen kružni tok. Kada su videli da je uspostavljanjem kružnog toka protočnost kolabirala i da je nastao problem koji nije postojao ranije, onda su izmislili semafore na kružnim tokovima koji nisu u skladu sa zakonom“, kaže Okanović.

Ukazuje i na sistemske probleme kada je u pitanju ponašanje vozača u kružnim tokovima.

„Na testovima za polaganje vozačkog ispita morate da znate da li registraciona nalepnica važi pet dana, šest meseci ili godinu, iako to piše na njoj, ali na testovima vožnje ne morate da znate koja su pravila kretanja u kružnom toku. U auto-školama, ukoliko instruktor nije entuzijasta, on nije u obavezi da objasni kako se ulazi, kreće ili izlazi iz kružnog toga. Imajte u vidu i da mnogi gradovi u Srbiji nemaju kružne tokove i to instruktori i nemaju gde da pokažu“, kaže Okanović.

Podseća i da ne postoje kampanje koje će vozačima objasniti kretanje u kružnom toku, što je posebno važno kada su u pitanju vozači koji su pre nekoliko decenija položili vozački ispit, kada nije bilo toliko kružnih tokova.

„Vidi se stalni problem, isti način na koji dolazi do udesa u kružnom toku: da vozač u spoljnoj traci nastavlja kretanje i da i vozač u srednjoj traci nastavlja kretanje i – bum, a u proteklih 15 godina, iako je problem stalan, u smislu kampanja, tim povodom nije ništa preduzeto“, zaključuje Okanović.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!