„Zamislimo da neko izjavi da su stradanja Srba u Jasenovcu ’neprecizna’ ili sekundarna – takve reči bi, s pravom, izazvale ogorčenje. Zašto bi Romi zaslužili išta manje?“, pita Mensur Haliti reagujući na izjave iz Memorijalnog centra Staro sajmište koje „umanjuju značaj romskog stradanja, i ukazuju na sistemsku praksu hijerarhije među žrtvama“
Vest glasi: u Osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Ripnju grupa roditelja rekla je direktoru škole da u jednom odeljenju ima "previše" dece romske nacionalnosti. Romkinje i Romi su jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa u različitim oblastima života, kaže za “Vreme” poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Kakav je odnos sistema prema romskoj zajednici, a kakav društva
Početkom avgusta zapalio se deo neformalnog romskog naselja Antena na Bežanijskoj kosi. Na ulici je ostalo sedam romskih porodica, od koji su se neke iz nužde vratile na Kosovo. Grad nije pružio gotovo nikakvu pomoć porodicama sa prebivalištem na Kosovu
Grupa roditelja dece u osnovnoj školi u Ripnju žalila se direktoru da je u jednom odeljenju „previše” dece romske nacionalnosti. Njihovi roditelji kažu da se radi o rasizmu i da su više puta skretali pažnju da su im deca u školi omalovažavana na nacionalnoj osnovi
Beogradska vlast kontinuirano krši ljudska prava i prosto ignoriše romske porodice koje su prinudno raseljene iz neformalnog naselja na obodu deponije u Vinči. Pre pet godine su uz podršku Inicijative A 11 podnele žalbu Nezavisnom mehanizmu za projektnu odgovornost Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja je finansirala projekt rekonstrukcije deponije
Prošle nedelje je na dva obrenovačka groblja oskrnavljeno 42 uglavnom romske grobnice. Književnik Zlatomir Jovanović kaže za „Vreme“ da još uvek čeka na bilo kakvu reakciju nadležnih, a njemu je „ostao bol u duši, srcu i u glavi“ jer je oskrnavljen i grob njegovog sina jedinca
Studija Romske ženske mreže pokazuje da postoji više faktora koji doprinose ranim dečijim brakovima u Srbiji: zatvorenost zajednice, ekonomska nestabilnost, siromaštvo. Jedan od ključnih faktora je svakako nedostatak pristupa obrazovanju
„Skoro je rađeno istraživanje koje pokazuje da čak 32 posto predstavnika organa javne vlasti ne zna da postoji Zakon o zabrani diskriminacije. To je vrlo problematično, jer ako svaki treći ne zna, pitanje je kako će se on sa te svoje pozicije moći odnositi prema građaninu romske nacionalnosti ili bilo koje druge nacionalnosti ili bilo čemu što može biti osnov za diskriminaciju“
Čestitajući praznik građanima romske nacionalnosti, vlast ističe svoju posvećenost za što veću integraciju Roma u društvo. Osnivač Fondacije Romi za Demokratiju Srbija kaže da u praksi to nije tako
Održan je skup podrške Romima a protiv policijskog nasilja, povodom policijske racije koja se dogodila u subotu u romskom naselju u Beogradu u ulici Vuka Vrčevića
„Branimir Nestorović je u istom dahu nazvao proevropsku opoziciju ciganima i položio zakletvu da će verno Ustavu braniti ljudska i manjinska prava. Ovo savršeno ilustruje postavljene društvene norme prema Romima“, kaže za "Vreme" Stevica Nikolić iz organizacije Opre Roma
Zbog brutalnog policijskog nasilja nad stanovnicima romskog naselja koje se u subotu dogodilo na Paliluli Zelene omladine Srbije organizuje protest
Unija Roma Srbije izražava duboku zabrinutost i oštru osudu brutalnog i ponižavajućeg policijskog postupanja u romskom naselju u opštini Palilula u Beogradu
Romi imaju gramatiku, napisao ju je dr Rajko Đurić. Do tada, pojedini akademici su tvrdili da je „degeneracija romskog posledica telesne degeneracije Roma“
Zlata Ristić i Silvia Sinani Ibrahimović, članice prvog romskog ženskog benda na svetu, poručuju da „nikako sa 16 godina ne treba da pomislimo na brak, jer tada nije vreme, tada smo još deca”
Zbog glasova članova SNS i SPS odbijen je predlog da se trg blizu Slavije nazove imenom velike borkinje za ljudska prava. Da je park na Slaviji nazvan po Dušanu Jovanoviću, bio bi prvi koji je u Srbiji ikad nazvan po nekom Romu
Za pola veka, broj Roma u Vojvodini je upetostručen, a njihov udeo u populaciji uvećan je za šest puta. Naše društvo, međutim, radi veoma malo na njihovoj inkluziji i to preti da postane ogroman problem
Dvadeset i šest godina posle mučkog ubistva tada trinaestogodišnjeg dečaka u Beogradskoj ulici, ponovo je, u svetlu nove tragedije u "Vladislavu Ribnikaru", aktuelizovana priča o tome da jedan park ponese njegovo ime
„Kada pričam o legalizaciji reciklažne delatnosti, pričam da treba uvesti poreske olakšice za neformalne sakupljače, obezbediti tim ljudima zdravstveno osiguranje što je jako bitno. Hoću da postignem da neformalni sakupljači postanu deo ovog velikog sistema“
„Romi moraju da donesu odluku sami sa sobom da li žele da žive na način koji su danas standardi jednog civilizovanog sveta ili žele da žive u uslovima u kojima će im neko sutra ne daj bože ponovo zgaziti dete, izleteti na put", rekao je prvi čovek Beograda
Dvadeset i četiri porodice u Nišu još od maja živi bez električne energije. Protestovali su, gradonačelnica ih nije primila, pre nekoliko dana su pisali premijerki Ani Brnabić, nadaju se, spremaju novi protest, i sramota ih je što im deca rastu u mraku
Trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića ubili su skinhedsi zato što je bio Rom. Prebili su ga u centru Beograda, a da se niko od prolaznika nije ni osvrnuo. Oni nisu ubili samo njega, ubili su sve nas, kazala je njegova sestra
Iz godine u godinu sve manje i manje Roma upisuje fakultet. Osman Balić kaže da je osnovni razlog praksa u kojoj politika zapošljavanja u Srbiji nije naklonjena visokoobrazovanim Romima. Postoji nada da će zapošljavanje prve generacije Roma u javnu upravu uticati na ovu nepovoljnu situaciju
Skoro 7 odsto stanovnika Srbije živi u apsolutnom siromaštvu, a gotovo jedna trećina je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Ovo su podaci Fondacije Centra za demokratiju na zvaničnom početku izborne kampanje
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate ni propisane lekove ili testiranje na Covid-19. U 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju. Dosadašnji efekti planskog poboljšanja uslova života Romkinja i Roma su se svodili na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija. U javnoj upravi je zaposleno svega nešto više od 0,1 odsto Roma
