Evropska unija je usredsređena na spoljne pretnje demokratiji: dezinformacije, autoritarnost, mešanje stranih sila. Međutim, nastavlja da ignoriše veliku unutrašnju ranjivost – onu koju su antidemokratski akteri shvatili i koristili godinama – evidenciju Unije o inkluzivnosti i pravima manjina.
Romi, najveća evropska nacionalna manjina, i dalje se suočavaju sa sistematskom isključenošću. U Italiji preko 15.000 Roma živi u neregulisanom smeštaju, podložni prinudnoj deložaciji. U Slovačkoj, obrazovni sistem opisan kao sistem aparthejda, gura romsku decu ka siromaštvu. I Mađarska je upozorena na diskriminaciju Roma u svojim školama. U međuvremenu, istraživanje Agencije Evropske unije za osnovna prava (FRA) pokazalo je da se 2021. 33 odsto Roma osećalo diskriminisano zbog toga što su Romi kada su tražili posao.
Ovo isključenje nije samo moralno pogrešno; to je politički naivno.
Romski glasači
U zemljama poput Bugarske, Slovačke i Rumunije, ima milioni Roma glasača. Oni su mladi, rastu i spremni su da učestvuju u politici. Ali oni su stalno na meti kupovine glasova, digitalne manipulacije i sistemskog zanemarivanja. Na poslednjim izborima u Bugarskoj, skoro polovina udela DPS-Novi početak od 11,5 odsto glasova dolazi iz romske zajednice. Ova podrška je uglavnom dobijena prinudom i kupovinom glasova, iskorišćavanjem ekonomske ranjivosti Roma.
Sve vreme, stranke krajnje desnice u usponu usvajaju antiromsku retoriku kako bi polarizovale biračko telo i podstakle izlaznost. U Slovačkoj, ekstremno desničarske grupe okrivljuju romske zajednice za siromaštvo i zločin da bi izazvale strah u javnosti i mobilisale neromske glasače. Njihovi napadi, nikako jedinstveni, polarizuju biračko telo, odvlače pažnju od strukturalnih pitanja i stvaraju poligon za šire antidemokratske taktike – nešto što su evropske takozvane prodemokratske snage dozvolile da se desi.
U Rumuniji, ultranacionalisti poput Kelina Đorđeskua koriste antiromsko raspoloženje da unaprede svoje političke ciljeve. Prebacujući krivicu na romsku zajednicu, ovi akteri produbljuju društvene podele i narušavaju poverenje u demokratske institucije. Takva taktika ne samo da marginalizuje Rome, već i destabilizuje širi demokratski okvir nacije.
Podaci su jasni — i osuđujući
Neki bi ovo mogli nazvati deaktiviranjem Roma. Ali nije. To je strukturirano oduzimanje prava.
U Italiji je 96 odsto Roma izjavilo da će glasati. U Rumuniji 81 odsto. U Bugarskoj izlaznost pada na 52 odsto — ne zbog apatije, već zbog već postojećih barijera, zastrašivanja i manipulacije. Kada političke stranke stupe u kontakt sa romskim glasačima, njihova verovatnoća da će glasati se povećava za do 80 odsto, prema brojevima Romi za demokratiju. Ovo nije iznenađenje kada uzmemo u obzir da podrška Roma demokratskom upravljanju i institucionalnom učešću stalno nadmašuje podršku neromskih glasača.
Ipak, u većini zemalja, glavne stranke se retko angažuju – osim ako ne izvlače glasove prinudom. Romi nisu nedostižni. Ignorišu se – sve dok krajnja desnica ne pokuca.
Romi podstiču promene
Širom Evrope, romske organizacije rade ono što nacionalne institucije nisu uspele: brane izbore, obučavaju kandidate, grade građanske platforme i neguju poverenje u demokratski proces iz temelja. Oni sprovode napore za zaštitu birača u visokorizičnim zajednicama, pokreću građanske inicijative predvođene Romima sa stvarnom odgovornošću, grade nezavisne medije za borbu protiv dezinformacija, pripremaju kredibilne romske kandidate — ne figurativne ličnosti; i ulaganje u preduzetništvo, obrazovanje i kulturnu strategiju kao stubove političkog delovanja.
Rezultati su jasni. Napori Roma za demokratiju, da nadgledaju izborne procese u Bugarskoj doveli su do značajnog poboljšanja učešća Roma u glasanju u ciljnim opštinama. I na izborima u oktobru 2022. i u aprilu 2023. godine, pogođena područja su bila svedok većeg odziva birača među romskim glasačima u poređenju sa neciljanim područjima: 22 odsto i 36 odsto, respektivno, u poređenju sa 18 odsto i 22 odsto u neciljanim područjima.
Kampanje za osnaživanje birača i izborni integritet imale su slične efekte i drugde: u Slovačkoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Italiji, odziv Roma je povećan sa 15 na 25 odsto.
Lokalne organizacije koje predvode Romi u Severnoj Makedoniji obezbedile su transparentnost budžeta, pristup obrazovanju i pravično stanovanje kroz biračke blokove i kandidovanjem kandidata na opštinskim izborima. U Mađarskoj, lokalno izabrani romski odbornici uspeli su da preusmere resurse ka školama sa romskom većinom i infrastrukturi u segregiranim naseljima. U Bugarskoj, 50.000 evra ulaganja i tehničke podrške omogućilo je romskim gradonačelnicima i odbornicima da steknu preko 7,5 miliona evra za infrastrukturno i razvojno finansiranje za zajednice koje su u velikoj meri ugrožene. U Slovačkoj je 120.000 evra otključalo više od 15 miliona evra javnih fondova za opštine sa većinskim romskim stanovništvom—isporučeno putem pregovora, a ne zavisnosti.
Sve vreme, platforme poput Roma News (Romske vesti) izazivaju dezinformacije i pojačavaju glasove Roma. Ovo nije pokret u nastajanju. Već je u toku. Ali ona ostaje nefinansirana, isključena iz samih okvira dizajniranih da „zaštite evropsku demokratiju“. Problem nije spremnost Roma. To je odbijanje Evrope da se angažuje.
Zašto nam je potrebno strateško investiranje
Umesto da podržavaju stvarne političke promene na lokalnom nivou, institucije EU finansiraju performanse: strogo kontrolisanu „industriju inkluzije Roma“ — ekosistem koji proizvodi izveštaje, vodi dijaloge i jača narative koji potvrđuju rad institucija, dok se situacija na terenu pogoršava. On apsorbuje budžete bez političkog predstavljanja ili demokratske odgovornosti.
Za istinski reprezentativnu zajednicu EU, evropske nacije treba da ulažu u političku odgovornost Roma — u izbornu bezbednost, institucionalnu jednakost i demokratsku otpornost. Finansiranje treba usmeriti ka institucijama koje predvode Romi i koje su usidrene političke agencije na lokalnom nivou. Vlade takođe moraju da sprovedu striktno nezavisno praćenje u oblastima visokog rizika kako bi obuzdale kupovinu glasova i prinudu.
Takođe se zalažemo za širenje inicijativa poput Evropskog akcionog plana za demokratiju kako bi uključili prilagođene programe digitalne pismenosti i građanskog angažmana za marginalizovane grupe, osnažujući ih da prepoznaju manipulativne taktike i odupru se njima. Ono što je najvažnije, poštovanje vladavine prava i poštovanje manjinskih prava moraju biti preduslovi za finansiranje EU. Tek tada se Evropska unija može kredibilno približiti Evropskom demokratskom štitu i oduprieti se unutrašnjoj destabilizaciji.
Nijedan sistem nije otporan kada se sa 12 miliona njegovih ljudi upravlja bez predstavnika. I nijedna unija nije sigurna kada se isključenost normalizuje.
Autor je podpredsednik za Demokratiju i razvoj mreže u Fondaciji Romi za Evropu
