Bioskop
Pripitomljavanje Barouza
Kvir, režija Luka Gvadanjino, uloge Danijel Krejg, Dru Starki, Din de Vit
Intervju: Novica Milić
Pisati da bi se živelo
Više vredi jedan dobar muzičar, ili slikar, ili pisac, ili mislilac nego svi glavni odbori svih stranaka, svi poslanici đuture, svi ministri u nekoj umišljenoj vladi. Oni su – ili bi trebalo da su – zamenljivi. Umetnici i mislioci po svom daru i po vrsti pameti nisu. Kultura je umetnost, otuda umeće života
Intervju: Ajelet Gundar-Gošen, književnica
Odbijam da sebe ograničim zbog političke korektnosti
Ajelet Gundar-Gošen višestruko je nagrađivana izraelska književnica, autorka četiri romana i više filmskih scenarija. Nakon studija psihologije studirala je film i dramaturgiju, radila je kao novinarka i aktivistkinja Udruženja za građanska prava
Intervju: Milenko Bodirogić, pisac i izdavač
Od samog sebe se ne može ozdraviti
“U Pesku pjeskare Husinska je buna središnja osa, ali to je i roman o prijateljstvu, o gradu, o zločinima, o knjigama, muzici i slikama, o rečima kakve su lunatik i kopile, o strahu obraćenika, pa ako hoćete i roman, kako bi rekao pripovedač, o jebenoj ljubavi. Ako bi postojao neki metafizički knjigovođa, koji bi sabrao i oduzeo sve njegove ulaze i izlaze, saldo bi bio krajnje neinventivan – život”
Intervju: Borivoj Gerzić, pisac
Uvek deluje nemoguće, sve dok se ne dogodi
Kad počnem da pišem, ne znam šta će ispasti. Nešto me podstakne – to može biti bilo šta: glas, lice, par golubova na simsu. Ili se ta prva rečenica pojavi sama od sebe. Nekad je to stih, pa izraste pesma, nekad rečenica od koje postane pripovetka, a ovde se ispilio roman
Ulice
Mala, jedva sto metara, jedva pet kuća
Živi je svedok kako bi izgledale ulice starog Beograda da nije bilo njihovog proširivanja u regulacijama iz druge polovine tog stoleća – ulica Hiljadu trista kaplara
Imamo li književne zvezde u Srbiji
Oblaci zaklonili zvezde
Dvadeseti vek je bio period kada je kultura bila važna i pojedincima i državama, literatura je imala veći društveni uticaj, ali i medija je bilo mnogo manje, i zbog toga je između ostalog bila vidljivija i prisutnija. Masovna kultura koja danas dominira, uz prisustvo interneta i društvenih mreža, sve je promenila. Neki drugi sadržaji i vrednosti su dobili na značaju, i veliki pisci i njihove knjige i stavovi danas su ipak skrajnuti
Roman
Antigona u Međimurju
Kristian Novak: Slučaj vlastite pogibelji; Književna radionica Rašić, Beograd, 2023.
Jubilej
Kafka – nekoliko ključnih reči
Ove godine navršilo se 100 godina od smrti Franca Kafke u čijim romanima, na primer u Procesu, neumoljiva sila živog čoveka pretvara u mehaničku napravu a onda je “navija” po sopstvenoj volji
Nobelova nagrada
Han Kang iz Južne Koreje dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu
Han Kang iz Južne Koreje je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, a u obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života"
Hispanoamerička novela
Ljosa, Kortasar i ostali zemljaci
Zanimanje za hispanoameričku književnost imalo je svoje uspone i padove, ali nikad nije prestalo. Stare, već pomalo bezube lavove smenili su mladi, slave i hvale željni. U Geopoetikinoj novoj ediciji biće i jedni i drugi
Kampanja protiv pisca
Marko Vidojković: Ko izgovori istinu, njega smožde
„Pre će umreti i poslednji Srbin, nego što će javno da se izvini“. Pod tim naslovom nemački dnevni list „Tagescajtung“ donosi razgovor sa srpskim piscem Markom Vidojkovićem koji je napustio zemlju
Klimatske promene
Planeta ide dođavola: Kako je klimatska fikcija postala popularan žanr književnosti
Izuzetan tekst Dragoslava Dedovića o tome kako je „klimatska fikcija" postala popularna u literaturi jer planeta odlazi dođavola: „Julsko sunce nesnosno prži. Spečene ljude, zvjerke, biljke. Kome se sveti taj opozvani bog?“, zapisao je davno Stevan Tontić. Ali ovo ubitačno sunce sada nije julsko već junsko. Osveta opozvanog boga je poranila.
In memoriam
Preminuo Pol Oster: Odlazak pisca samoće
Jedan od najznačajnijih pisaca današnjice Pol Oster preminuo je u utorak u 77. godini nakon duge borbe sa rakom pluća. Njegova dela bila su egzistencijalističke priče o autsajderima
Intervju: Namik Kabil, pisac
Puštam se niz litice vlastitih opsesija
“Vođen polaznom tačkom da pisac treba pričati ono što poznaje, krenuo sam od porodične odluke da srušimo kuću u Trebinju koja je nekada bila dom i na tom mjestu sagradimo novi objekat. To je bila srž priče na samom početku, ali sam brzo shvatio da je potrebno opisati i objasniti čega je bila srž, kakvog života, grada, vremena, i naročito šta se desilo, mislim prije svega na rat. I ovo ovdje sada nabrojano tek sada mogu tako racionalno poredati i imenovati, dok je u samom procesu pisanja knjige više bilo stvar osjećaja na koji sam se naslanjao”
In memoriam: Goran Petrović (1961–2024)
Slamčica svetlosti u malteru
Goran Petrović se spuštao u rudarska okna i u strahovitoj tmini tražio je rudu jezika i priče na koju niko pre njega nije udario. Zato su njegovi romani, pogotovo ta dva s konca prošlog veka, lagani i teški poput onog pera angela kojeg u bradi čuva iguman Spasovog doma
In memoriam: Goran Petrović (1961-2024)
Goran Petrović – plemić
Prijatelji i poštovaoci Gorana Petrovića opraštaju se od ovog bitnog i uvažavanog pisca, nezamenjivog u njihovim životima. Pesnik Miodrag Raičević je jedan od njih
In memoriam
Preminuo pisac i akademik Goran Petrović
Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze "Saveti za lakši život" 1989. godine. Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika
Književnost
NIN-ova nagrada: 12 romana u užem izboru
Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a 29. januara biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade
Kultura
Bukerova nagrada za 2023. irskom piscu Polu Linču
"Prorokova pesma" je priča o borbi jedne žene da zaštiti svoju porodicu u trenutku kada zamišljena irska vlada skreće ka tiraniji
In memoriam
Martin Valzer (1927-2023): Velika svađalica nemačke književnosti
Spada u one nemačke autore, bez čijih dela nije do kraja moguće shvatiti Nemce i Nemačku. Svakako je jedan od četiri nemačka velikana druge polovine XX veka
Intervju: Srđan Valjarević, pisac izgubljenih generacija
U novom dvobroju: Nisam verovao da smo toliko loši
“Agresija – pogotovo u jeziku – postala je nešto sasvim normalno. Jer kad stalno lažeš, a mi lažemo već trideset godina, šta ti drugo preostaje nego da se kurčiš? Nikog više nije sramota ni od čega. Kada onaj kaže ‘tetka mi je dala novac za stan’, zapravo poručuje da ga zabole i za tebe i sve ostale ispod njega. To postoji na svim nivoima, od politike do raznih drugih oblasti. Mislim da odatle dolazi sva ta agresija”
Kultura
Dejstvo političke korektnosti na književnost: Cenzura, zabrana, presija, neistina
U političkoj sferi je korisna u smislu zaštite ugroženih grupa, ali je u književnosti opasna, ograničavajuća i predstavlja vrstu cenzure – ocena je učesnika panela „Književnost i politička korektnost“ na upravo završenom Beogradskom festivalu evropske književnosti