Han Kang iz Južne Koreje je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, a u obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života"
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu je Han Kang iz Južne Koreje, saopšteno je na Fejsbuk stranici Nobelove fondacije.
U obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života“
Han Kang je rođena 1970. godine u južnokorejskom gradu Gvandžu, a sa devet godina preselila sa porodicom u Seul.
Njen otac je bio ugledni romanopisac. Pored pisanja, posvetila se i umetnosti i muzici, što se ogleda kroz čitavu njenu književnu produkciju.
Han Kang je započela svoju karijeru 1993. godine objavljivanjem niza pesama u časopisu„Književnost i društvo“. Njen prozni debi bio je 1995. kada je objavila zbirku kratkih priča „Ljubav u Yeosu“, nakon čega su ubrzo usledila druga prozna dela, romani i kratke priče.
Među njima je značajan roman z 2002. godine „Tvoje hladne ruke“, koji pokazuje očigledne tragove njenog interesovanja za umetnost. Knjiga reprodukuje rukopis koji je za sobom ostavio nestali vajar koji je opsednut pravljenjem gipsanih odlivaka ženskih tela.
Njen veliki internacionalni napredak došao je sa romanom originalnom objavljenim 2007. godine „Vegetarijanka“, a koji je u englskom prevodu objavljen 2015. godine. Napisa u tri dela, roman prikazuje nasilne posledice koje nastaju kada njen glavni odbije da se povinuje normama unosa hrane. Za taj roman, koji je preveden i na srpski, osvojila je Bukerovu nagradu.
Njen rad karakteriše dvostruko izlaganje bolu, korespondencija između mentalnog i fizičkog mučenja uz bliske veze sa istočnjačkim razmišljanjem.
Han Kang se u svom opusu suočava sa istorijskim traumama i nevidljivim skupovima pravila i u svakom svom delu razotkriva krhkost ljudskog života.
Ona ima jedinstvenu svest o povezanosti tela i duše, živih i mrtvih, a u svom poetskom i eksperimentalnom stilu postala je inovator u savremenoj prozi.
Studirala je književnost u Seulu gde danas predaje kreativno pisanje.
Četvrt veka nakon napada na Njujork i Vašington, posledice 11. septembra i dalje oblikuju svetsku politiku. „Rat protiv terorizma“ pokrenuo je sukobe u svetu i doneo promene u bezbednosnim procedurama
Jedan učenik je nosio fantomku i oštar predmet kojim je napao vršnjaka i spremačicu u Elektrotehničkoj školi u Zagrebu
Osamdeset hiljada Marokanaca nahrupilo je u špansku eksklavu Seutu krajem jula što je izazvalo ogroman potres u Evropskoj uniji. Izgleda da je sve to bilo unapred poznato
Al Kaida danas više nije organizacija kakva je bila 11. septembra 2001. godine, ali nije ni nestala. Njeni ogranci još uvek su snažni u nestabilnim delovima Afrike i Azije
Tramp pred međuizbore Amerikancima obećava 5.000 dolara, ali samo ako republikanci zadrže vlast u Kongresu. Njegova stranka u trku ulazi sa niskim predsednikovim rejtingom i tesnom većinom
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
