Foto: AP photo/Eric ThayerPlaneta će se do kraja veka u proseku zagrejati za 2,7 stepena Celzijusovih u odnosu na predindustrijski period, pokazuje analiza organizacije „Climate Action Tracker”. To može da ima katastrofalne posledice za milijarde ljudi
Svet hrli ka „nepovratnom prekoračenju” granice globalne temperature, što će milijarde ljudi izložiti katastrofalnim klimatskim posledicama, pokazala je analiza organizacije „Climate Action Tracker” (CAT).
Razlog za to je činjenica da su vlade predugo oklevale sa smanjenjem emisija koje zagrevaju planetu.
Prema trenutnim politikama, planeta će se do kraja veka u proseku zagrejati za 2,7 stepena Celzijusovih u odnosu na predindustrijski period, navodi se u izveštaju o kome piše „Gardijan“. To je neznatno više u odnosu na prognozu od 2,6 stepeni Celzijusovih, koliko je CAT predvideo u svojoj analizi sprovedenoj prošle godine.
Ovaj nivo zagrevanja daleko premašuje granicu od 1,5 stepeni Celzijusovih, o kojoj su se države dogovorile pre deceniju, a koja će, po svemu sudeći, biti prekoračena za samo nekoliko godina. Naučnici upozoravaju da će, nakon prelaska ove granice, već sada štetne oluje, suše, toplotni talasi, poplave i druge posledice postati nepodnošljive za pojedine delove sveta, te da bi to moglo pokrenuti nekontrolisane klimatske promene koje više neće biti moguće zaustaviti.
Predstavnici država (izuzev SAD) okupili su se u turskom gradu Antaliji na klimatskim pregovorima Ujedinjenih nacija, koji su fokusirani na preteće „prekoračenje” ciljne vrednosti temperature. Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, izjavio je u utorak da bi ova realnost trebalo da podstakne vlade na brzo delovanje kako bi se postepeno ukinula upotreba fosilnih goriva, koja su uzrok klimatske krize.
U izveštaju organizacije CAT navodi se da bi, ukoliko bi države odlučno delovale na drastičnom smanjenju emisija, buduće projekcije temperature bile manje zabrinjavajuće. Međutim, čak i u najoptimističnijem scenariju – u kojem bi sva obećanja, ciljevi i druga dugoročna zalaganja država bili ispunjeni – svet bi se do kraja veka ipak zagrejao za 1,9 stepeni Celzijusovih. Međutim, zemlje koje su postavile takve ciljeve često ih se ne pridržavaju. Prema mišljenju stručnjaka, to znači da se lideri suočavaju sa ključnim trenutkom odluke.
„Pred vladama stoji jasan izbor: ili da nastave da podržavaju industriju fosilnih goriva – što bi čovečanstvo osudilo na nesagledive ekonomske štete, porast smrtnosti usled vrućina i bolesti izazvanih klimatskim promenama, kao i katastrofe na koje se nije moguće prilagoditi – ili da se okrenu rešenjima koja su već dostupna i jeftinija nego ikada“, kaže Bil Her, izvršni direktor organizacije „Climate Analytics“, koja je partner inicijativi CAT.
Her je istakao da prekoračenje granice zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusovih „ne sme biti izgovor za prepuštanje porazu“, dodajući da će svaki, pa i najmanji porast temperature biti značajan. Analiza inicijative CAT slična je onoj koju su nedavno objavile Ujedinjene nacije, a koja se u svojim projekcijama oslanja na ranije podatke koje je prikupio CAT.
Iako svet ne uspeva da smanji emisije u skladu sa naučnim saznanjima i sopstvenim obećanjima pojedinih država, očekuje se da će zagađenje ugljenikom ove godine blago opasti, a iz CAT-a ukazuju na određene razloge za optimizam. Ulaganja u čistu energiju sada su dvostruko veća od ulaganja u fosilna goriva, upotreba električnih automobila naglo raste, a krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije značajno je smanjeno.
Ipak, potrebno je učiniti mnogo više kako bi se izbegle katastrofalne klimatske posledice. Švedska aktivistkinja za klimu, Greta Tunberg, stigla je u utorak u Antaliju i upozorila da su „sve što volimo i svi koje volimo ugroženi“ zbog toga što se čovečanstvo ne suočava adekvatno sa klimatskom krizom.
„Vlade, posmatrano u celini, jednostavno ne deluju dovoljno brzo na usvajanju politika koje bi nam omogućile da izbegnemo zamku prekoračenja klimatskih ciljeva“, izjavila je Sara Hek, glavna autorka izveštaja inicijative CAT. Ona je dodala da neke zemlje, poput SAD, Kanade i Novog Zelanda, čak usporavaju svoje klimatske aktivnosti do „zapanjujuće mere“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na forumu „Šira Evropa – jača Evropa“, koji će biti održan 15. i 16. novembra u Briselu, učestvovaće evropski i regionalni zvaničnici, predstavnici civilnog društva i mladih, kao i predstavnik Studentske liste čije ime nije objavljeno
Demonstranti u Španiji traže niže kirije, veće plate i zaštitu stanara. Protesti su održani u više od 130 gradova i mesta, a na kraju dana u Madridu i Barseloni došlo je do sukoba sa policijom. Vlada Pedra Sančeza podržala je zahteve, dok opozicija tvrdi da sindikati proteste koriste za predizbornu mobilizaciju
Nakon istorijskog sloma Republikanske stranke na izborima, Donald Tramp se odlučio za konfrontaciju sa budućom demokratskom većinom u Kongresu. Iako će novi saziv početi sa radom tek u januaru, Demokratska stranka već ima spreman odgovor: “Angažujte advokate”
Izbori u različitim delovima sveta nude optimizam, poručuju da autokratija nije neizbežna sudbina i da uz otpor društva politički tokovi mogu da se preokrenu
“Trenutni prioritet je zaustavljanje patnje i razaranja, za šta je neophodna nova vlada koja bi pokrenula taj proces. Nažalost, iako je to neophodno za dobrobit oba naroda koji žive na ovoj zemlji, pitanje palestinskog oslobođenja trenutno nije na dnevnom redu”
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
