“U Pesku pjeskare Husinska je buna središnja osa, ali to je i roman o prijateljstvu, o gradu, o zločinima, o knjigama, muzici i slikama, o rečima kakve su lunatik i kopile, o strahu obraćenika, pa ako hoćete i roman, kako bi rekao pripovedač, o jebenoj ljubavi. Ako bi postojao neki metafizički knjigovođa, koji bi sabrao i oduzeo sve njegove ulaze i izlaze, saldo bi bio krajnje neinventivan – život”
Kad počnem da pišem, ne znam šta će ispasti. Nešto me podstakne – to može biti bilo šta: glas, lice, par golubova na simsu. Ili se ta prva rečenica pojavi sama od sebe. Nekad je to stih, pa izraste pesma, nekad rečenica od koje postane pripovetka, a ovde se ispilio roman
Živi je svedok kako bi izgledale ulice starog Beograda da nije bilo njihovog proširivanja u regulacijama iz druge polovine tog stoleća – ulica Hiljadu trista kaplara
Dvadeseti vek je bio period kada je kultura bila važna i pojedincima i državama, literatura je imala veći društveni uticaj, ali i medija je bilo mnogo manje, i zbog toga je između ostalog bila vidljivija i prisutnija. Masovna kultura koja danas dominira, uz prisustvo interneta i društvenih mreža, sve je promenila. Neki drugi sadržaji i vrednosti su dobili na značaju, i veliki pisci i njihove knjige i stavovi danas su ipak skrajnuti
Kristian Novak: Slučaj vlastite pogibelji; Književna radionica Rašić, Beograd, 2023.
Ove godine navršilo se 100 godina od smrti Franca Kafke u čijim romanima, na primer u Procesu, neumoljiva sila živog čoveka pretvara u mehaničku napravu a onda je “navija” po sopstvenoj volji
Han Kang iz Južne Koreje je dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, a u obrazloženju je navedeno da je nagrađena za „intenzivnu poetsku prozu koja se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života"
Zanimanje za hispanoameričku književnost imalo je svoje uspone i padove, ali nikad nije prestalo. Stare, već pomalo bezube lavove smenili su mladi, slave i hvale željni. U Geopoetikinoj novoj ediciji biće i jedni i drugi
„Pre će umreti i poslednji Srbin, nego što će javno da se izvini“. Pod tim naslovom nemački dnevni list „Tagescajtung“ donosi razgovor sa srpskim piscem Markom Vidojkovićem koji je napustio zemlju
Izuzetan tekst Dragoslava Dedovića o tome kako je „klimatska fikcija" postala popularna u literaturi jer planeta odlazi dođavola: „Julsko sunce nesnosno prži. Spečene ljude, zvjerke, biljke. Kome se sveti taj opozvani bog?“, zapisao je davno Stevan Tontić. Ali ovo ubitačno sunce sada nije julsko već junsko. Osveta opozvanog boga je poranila.
Jedan od najznačajnijih pisaca današnjice Pol Oster preminuo je u utorak u 77. godini nakon duge borbe sa rakom pluća. Njegova dela bila su egzistencijalističke priče o autsajderima
“Vođen polaznom tačkom da pisac treba pričati ono što poznaje, krenuo sam od porodične odluke da srušimo kuću u Trebinju koja je nekada bila dom i na tom mjestu sagradimo novi objekat. To je bila srž priče na samom početku, ali sam brzo shvatio da je potrebno opisati i objasniti čega je bila srž, kakvog života, grada, vremena, i naročito šta se desilo, mislim prije svega na rat. I ovo ovdje sada nabrojano tek sada mogu tako racionalno poredati i imenovati, dok je u samom procesu pisanja knjige više bilo stvar osjećaja na koji sam se naslanjao”
Goran Petrović se spuštao u rudarska okna i u strahovitoj tmini tražio je rudu jezika i priče na koju niko pre njega nije udario. Zato su njegovi romani, pogotovo ta dva s konca prošlog veka, lagani i teški poput onog pera angela kojeg u bradi čuva iguman Spasovog doma
Prijatelji i poštovaoci Gorana Petrovića opraštaju se od ovog bitnog i uvažavanog pisca, nezamenjivog u njihovim životima. Pesnik Miodrag Raičević je jedan od njih
Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze "Saveti za lakši život" 1989. godine. Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika
Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a 29. januara biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade
"Prorokova pesma" je priča o borbi jedne žene da zaštiti svoju porodicu u trenutku kada zamišljena irska vlada skreće ka tiraniji
Spada u one nemačke autore, bez čijih dela nije do kraja moguće shvatiti Nemce i Nemačku. Svakako je jedan od četiri nemačka velikana druge polovine XX veka
“Agresija – pogotovo u jeziku – postala je nešto sasvim normalno. Jer kad stalno lažeš, a mi lažemo već trideset godina, šta ti drugo preostaje nego da se kurčiš? Nikog više nije sramota ni od čega. Kada onaj kaže ‘tetka mi je dala novac za stan’, zapravo poručuje da ga zabole i za tebe i sve ostale ispod njega. To postoji na svim nivoima, od politike do raznih drugih oblasti. Mislim da odatle dolazi sva ta agresija”
U političkoj sferi je korisna u smislu zaštite ugroženih grupa, ali je u književnosti opasna, ograničavajuća i predstavlja vrstu cenzure – ocena je učesnika panela „Književnost i politička korektnost“ na upravo završenom Beogradskom festivalu evropske književnosti
