Suzan Sontag, O ženama, prevod s engleskog Nada Donati; Štrik, Beograd 2025.
Knjiga O ženama zbirka je eseja i intervjua Suzan Sontag iz prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Tekstove je priredio njen sin Dejvid Rif, hronološki ih je poređao i time uputio u rane radove ove američke teoretičarke i spisateljice. Eseji o rodu, društvenim ulogama i ograničenjima, ali i o istoriji, estetici i smrti, o temama, dakle, koje će Suzan Sontag opsedati čitavog života, pokazuju nam na koji su se način formirali stavovi jedne od, nesumnjivo, najuticajnijih intelektualki dvadesetog veka. U ovim zapisima neupitne lucidnosti prepoznajemo njen intelektualni žar, ali i njeno nepokolebljivo odbijanje da se svrstava pod bilo koju zastavu, računajući i feminističku.
...…
Sontag se, dakle, bavi različitim temama: od nepravednih “dvostrukih aršina starenja”, po kojima muškarcima godine donose ugled, a ženama, navodno, samo gubitak vrednosti, preko analize diktata lepote (“lepota je ženski posao u ovom društvu i, istovremeno, pozornica njihovog porobljavanja”), sve do oštre kritike trajne privlačnosti fašističke estetike u eseju “Fascinantni fašizam”. Njeno pisanje je britko, često polemično i nikada ne pribegava lakim rešenjima. Ona razotkriva društvene, kulturne i političke obrasce koji oblikuju iskustvo žene, kako u javnoj sferi tako i u privatnom životu. Posebnu težinu imaju tekstovi nastali u dijalogu i neslaganju sa drugom velikom figurom američkog feminizma, pesnikinjom i esejistkinjom, Adrijen Rič. Dok je Ričova zastupala militantniji, jasno ideološki obojen feminizam, Sontagova je odbijala svako svrstavanje i prihvatanje etiketa. “Naravno da sam feministkinja”, govorila je, “ali nikada ne bih za sebe rekla da sam oslobođena žena.” Njen feminizam se sastojao u stalnom preispitivanju, a ne u prihvatanju slogana. Sontag nas suočava s činjenicom da i najprivlačnije parole mogu postati nova ograničenja, a da se oslobađanje žena ne može odvojiti od šire borbe protiv stereotipa, ideologije i lažnih normi. Njena rešenja možda nisu uvek jasna ili konačna, ali upravo u toj nepopustljivoj složenosti leži snaga njenih stavova. Drugim rečima, zbirka O ženama nije laka ni utešna knjiga.
Za današnjeg čitaoca ova zbirka je dragoceno svedočanstvo ne samo o jednom vremenu i raspravama koje su to vreme oblikovale ili mu se priklanjale, već i o ličnosti koja je odbijala da bude zarobljena u tuđim definicijama. U ranim esejima Suzan Sontag se predstavlja u svojoj najkritičnijoj ali i najranjivijoj formi, kao intelektualka koja je istovremeno bila deo ženskog iskustva, ali mu se i kritički opirala, istrajno odbijajući da se ukalupi u zadate obrasce. Danas, u eri društvenih mreža i digitalne samoprezentacije, njene misli zvuče gotovo proročki. Ako je u sedamdesetim godinama “jedini standard lepote bila mladost”, u vremenu Instagrama taj standard dodatno je zaoštren algoritmima, filterima i pritiscima neprekidnog poređenja. Upravo zato insistiranje Suzan Sontag na složenosti i otporu stereotipima, kao i na oslobađanju imaginacije, ostaje podjednako relevantno, možda i nužnije nego ikada pre.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodno pozorište je zakazalo Festival studentskih predstava završnih godina pa ga odložilo, zbog usaglašavanja repertoara. Iz razgovora sa učesnicima, nameće se drugi razlog
Da je za stvaranje scenskog spektakla ponekad dovoljno imati vrhunske igrače i obrazovanog, promišljenog koreografa, poručuju „Snovi“, nova plesna predstava u Madlenianumu
In memoriam: Slavenka Drakulić, spisateljica (1949-2026)
Hrvatska književnica i novinarka Slavenka Drakulić preminula je u 77. godini. Drakulić je bila jedna od najprevođenijih hrvatskih književnica, rođena je u Rijeci 4. jula 1949. i živela u Zagrebu i Stokholmu. Karijeru je počela kao novinarka, nakon završenih studija komparativne književnosti i sociologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Pisala je za "Start", zagrebački nedeljnik "Danas" i NIN i bila jedna od novinarki koje su uvele feminističke teme u javnu raspravu. Tim povodom, podsećamo se njenog intervjua koji je ona dala za "Vreme" prošle godine
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
