U knjizi „Vixera“ Srđan Cvijić detaljno dokumentuje ubistva koja je jugoslovenska služba sprovodila u emigraciji. U novom broju, „Vreme“ razgovara sa Cvijićem
Kako je UDBA ubijala u emigraciji? O tome znamo iz anegdota starih udbaša. Ali, sada je politikolog Srđan Cvijić prekopao arhive.
Rezultat je knjiga „Vixere“ – dokumentovana do detalja – a priča napeta i živopisna pa se čita kao dokumentarni triler.
„Može da se posumnja da su te likvidacije služile i za dodvoravanje Titu i državnom vrhu“, priča Cvijić u intervjuu za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (11. septembar).
„Mnogo toga je napisano na ovu temu bez pristupa dokumentaciji, isključivo na osnovu tračeva iz dijaspore bivših udbaša. Što nisam mogao da dokažem, nisam ni napisao. Na sve što mi je delovalo verovatno, ali nisam mogao da dokažem, ostavio sam čitaocima da sami izvuku zaključak“, kaže on.
Skauting kriminalaca
U knjizi se minuciozno opisuju ubistva koja su počinili „vukovi samotnjaci“, ali i „čopori“. I to kako je služba počela da koristi obične kriminalce, poput Željka Ražnatovića Arkana.
„Savezna služba bila je u kontaktu sa beogradskim SUP-om i to odeljenjem za maloletničku delinkvenciju. To je funkcionisalo kao NBA skauting preko policajaca koji ih drže na vezi i angažuju po potrebi.“
Akcije opisuje kao „državni terorizam“, a žrtve ovako: „To su bili izgubljeni i poraženi ljudi, potpuno politički irelevantni i nisu predstavljali nikakvu pretnju sem možda Bore Blagojevića.“
**Ceo intervju sa Srđanom Cvijićem čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (11. septembar) ili se **pretplatite na digitalno izdanje.
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Na sajtu Narodnog pozorištu su vesti o novostima i pojedincima koji su po volji SNS upravi ove kuće. Nije objavljeno o Zlatnoj areni njihovog glumca Vučića Perovića u Puli
Mađarski reditelj Kornel Mundruco, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ na Paliću, priprema film „Kamo“ o Staljinu, spoj epopeje, političkog trilera i tragične priče o prijateljstvu, odanosti i izdaji
Gradnja zgrade budućeg Arheološkog muzeja lepo napreduje, ali se ne nazire da će imati Korunovićevu fasadu Stare pošte kao što je obećano i što je Beograđanima najvažnije. Bojan Kovačević kaže da ono što se sad vidi, izgleda kao da se izlio beton na ivici Savskog trga
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
