U knjizi „Vixera“ Srđan Cvijić detaljno dokumentuje ubistva koja je jugoslovenska služba sprovodila u emigraciji. U novom broju, „Vreme“ razgovara sa Cvijićem
Kako je UDBA ubijala u emigraciji? O tome znamo iz anegdota starih udbaša. Ali, sada je politikolog Srđan Cvijić prekopao arhive.
Rezultat je knjiga „Vixere“ – dokumentovana do detalja – a priča napeta i živopisna pa se čita kao dokumentarni triler.
„Može da se posumnja da su te likvidacije služile i za dodvoravanje Titu i državnom vrhu“, priča Cvijić u intervjuu za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (11. septembar).
„Mnogo toga je napisano na ovu temu bez pristupa dokumentaciji, isključivo na osnovu tračeva iz dijaspore bivših udbaša. Što nisam mogao da dokažem, nisam ni napisao. Na sve što mi je delovalo verovatno, ali nisam mogao da dokažem, ostavio sam čitaocima da sami izvuku zaključak“, kaže on.
Skauting kriminalaca
U knjizi se minuciozno opisuju ubistva koja su počinili „vukovi samotnjaci“, ali i „čopori“. I to kako je služba počela da koristi obične kriminalce, poput Željka Ražnatovića Arkana.
„Savezna služba bila je u kontaktu sa beogradskim SUP-om i to odeljenjem za maloletničku delinkvenciju. To je funkcionisalo kao NBA skauting preko policajaca koji ih drže na vezi i angažuju po potrebi.“
Akcije opisuje kao „državni terorizam“, a žrtve ovako: „To su bili izgubljeni i poraženi ljudi, potpuno politički irelevantni i nisu predstavljali nikakvu pretnju sem možda Bore Blagojevića.“
**Ceo intervju sa Srđanom Cvijićem čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (11. septembar) ili se **pretplatite na digitalno izdanje.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
