Foto: Mikser
Jubilarni 15. Mikser festival biće održan u Novom Pazaru, gradu mladosti. Učestvuju Partibjekersi, Vroom, Marčelo, Amira Medunjanin i slični, a na programu su i pozorišne predstave
Mikser festival se ove godine iz Beograda premestio u Novi Pazar.
„Ovaj grad ima riznicu nasleđa, mlade ljude i veliku energiju i kreativnost, mi smo to prepoznali i odlučili da ove godine premestimo festival u Novi Pazar“, naveo je Milan Lalić izvršni direktor, najavljujući jubilarni 15. Mikser festival.
Na programu je mnogo kultnih bendova regionalne rok scene i pozorišnih predstava.
Festival počinje 4. juna pozorišnom predstavom Fun Facts, 6. juna je 22 minuta, a poslednjeg dana Miksera, 7. juna su predstave U potrazi za domom – Seeking Home, i Tražim pomilovanje o kojima će kasnije biti više reči.
Muzički program
Na otvaranju muzičkog programa 5. juna će nastupiti Vroom, Jarboli i Partibrejkersi, sutradan slede Helem Nejse, Gospođo Bate, Marčelo i Letu Štuke, a završno veče 7. juna, kažu organizator,i donosi širok raspon muzičkih izraza – od Marka Luisa, preko nastupa Nikole Čuturila, do emotivnog koncerta Amire Medunjanin.
Ukratko, tokom tri dama jubilarnog Miksera biće svega od kultnih rok bendova preko autorskog popa, hip-hopa, pa sve do savremenih interpretacija sevdaha.
Pod sloganom „Novi svijet“, Mikser festival okupiće raznolike muzičke glasove – izvođače različitih generacija i senzibiliteta – pretvarajući Novi Pazar u regionalni centar savremenog zvuka i jedinstveno festivalsko iskustvo, potvrđujući ideju festivala o povezivanju različitih glasova regiona u jedinstveni zvuk „Novog svijeta“.
Pozorišne predstave
Dve pozorišne predstave poslednjeg dana Mikser festivala su autorski projekti koji na različite načine otvaraju pitanja identiteta, zajednice, mladih i savremenog društva.
Predstava U potrazi za domom – Seeking Home, inspirisana je doktorskim radom Jelene Vladušić. Predstava koristi fotografije kao prozor u priče ljudi koji su Balkanom prolazili u potrazi za novim životom, otvarajući univerzalna pitanja pripadanja, doma i identiteta. Na tim slikama ne gledamo samo migrante, već tragove čežnje, snage i pitanja koja svi nosimo: Gde pripadamo? Šta je dom?
Kroz minimalistički i održivi scenski pristup, dve glumice – Andrijana Dragnić i Jana Dekanski – tumače više likova, dok dramatizaciju, režiju i scenski dizajn potpisuje Anđelka Nikolić.
Tražim pomilovanje je autorski projekat učenika i profesora Gimnazije Novi Pazar nastao povodom manifestacije „Maj, mesec matematike“, a zbog velike ljubavi prema matematici istina, iz jednog sasvim drugačijeg ugla — kroz dramatizaciju likova drevnih matematičkih umova, matematika ovde dobija lice emocije, lepote i duboke radoznalosti.
Kroz spoj nauke, teatra i muzike, otvaraju se i teme koje snažno oblikuju našu savremenost – od femicida i odnosa prema nasilju, do tehnologije kao mača sa dve oštrice. Posebnu dimenziju predstavi daju i muzičke bravure đaka, koje se organski uklapaju u priču i dodatno pojačavaju njenu emotivnu i umetničku snagu.
Scenario, režiju i realizaciju potpisuje bračni par Bogućanin, Hajrija i Irfan, uz podršku mladog gimnazijalca Omera Nicevića, kao i ostalih mladih glumaca – đaka gimnazije u Novom Pazaru.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
