Prirodna katastrofa

Razorne poplave u Španiji: Preko 200 mrtvih, traga se za nestalima

Broj poginulih u katatsrofalnim poplavama u Valensiji prešao je 200. Katastrofa dobija nove razmere, preživeli mole za pomoć jer nemaju hrane, ni vode za život

Klimatske promene

Nema snega na Fudžiju

Na najvišoj japanskoj planini Fudži još uvek nije pao sneg, što se dešava prvi put otkako je pre 130 godina počela da se vodi evidencija o tome

Klimatske promene

Globalna emisija štetnih gasova: Srljanje u katastrofalno zagrevanje

Ukoliko se emisije gasova staklene bašte značajno ne smanje u narednim godinama, svet se suočava sa katastrofalnim zagrevanjem od tri stepena Celzijusa. Najnoviji UN izveštaj ističe kako trenutni napori, i pored tehnoloških rešenja koja su na raspolaganju, nisu dovoljni da zaustave klimatsku krizu

Poljoprivreda

Poljoprivreda u Srbiji na udaru klimatskih promena, autohtone vrste pred izumiranjem

Ekstremni vremenski uslovi ove godine devastirali su poljoprivredu u celoj Srbiji. Na siromašnom jugu u vreme suša često nije bilo vode ni za osnovne potrebe. Zato strahuju da će njihova stara sorta paprike kozji rog uopšte moći da opstane i za naredne generacije

Globalno zagrevanje

Klimatske promene menjaju Antarktik: Najhladniji kontinent „ozelenjava“

Antarktik, nekada carstvo leda i snega, suočava se sa novim fenomenom – brzim širenjem vegetacije usled klimatskih promena. Naučnici predviđaju da bi ozelenjavanje moglo izazvati dodatne ekološke probleme

Poplave u BiH

Voda nosi, pitanja ostaju: Da li je ljudski faktor doprineo katastrofi u BiH

U strašnim poplavama koje su zadesile BiH stradalo je najmanje 16 osoba. Dok vlasti pozivaju na jedinstvo i pomoć stradalima, postavlja se pitanje: šta su nadležni naučili iz poplava 2014. godine i da li je tragedija mogla biti umanjena

Klimatske promene

Stiže novi emodži: Drvo bez ijednog lista kao simbol ozbiljnosti klimatskih promena

U narednim mesecima pored emodžija cvekle, ašova i drugih stiže i emodži drveta bez znakova života kao simbol ozbiljnosti klimatskih promena, a posebno jednog njihovog pojavnog oblika – suše

Svetski dan zaštite ozonskog omotača

Sačuvana Zemljina „krema za sunčanje“

Danas je Svetski dan zaštite ozonskog omotača. Ozonski omotač, koji je decenijama bio u središtu ekoloških briga, sada pokazuje znake oporavka zahvaljujući globalnim sporazumima. Kolika je važnost ovog omotača, prosečne debljine od samo tri milimetra

Klimatske promene

Ekstremne vremenske prilike: Za dve godine 400 miliona učenika širom sveta gubilo nastavu

Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koja bi pomogla školama širom sveta da se prilagode sve češčim ekstremnim vremenskim uslovima do kojih dolazi zbog klimatskih promena. Trebalo bi da ih razmotri i srpsko Ministarstvo prosvete

Poplave u Evropi

Pukla brana u Poljskoj: Voda nosi sve pred sobom

Brana na jugozapadu Poljske popustila je pod naletom poplava nakon obilnih kiša. U okrugu grada Klocka evakuisano je 1600 ljudi

Klimatske promene

Da li je Srbija spremna za odbranu od poplava?

Obilne kiše i smrtonosne poplave u Evropi posledica su klimatskih promena. Nove vremenske prilike iziskuju infrastrukturne promene u urbanim sredinama. Šta čeka Srbiju

Vremenska prognoza

Ekstremne temperature u Srbiji: Čak 67 tropskih dana u Beogradu

Ove, 2024. godine zabeleženo je istorijskih od 58 tropskih dana na području Požege do 78 tropskih dana u Zaječaru, pri čemu je prethodni zapis iz 2012. godine premašen za 10 tropskih dana

Klimatske promene

„Solastalgija”: Nove reči koje opisuju novi svet

O solastalgiji, i drugim novim rečima koje opisuju našu savremenu stvarnost, piše Jovana Vurdelja, lingvistkinja sa Filološkog fakulteta u Beogradu

Između vrućina i suša

Klimatolog Đurđević: Nije dovoljna samo ugradnja klima u stanove

Ukoliko ne bude poštovan Pariski sporazum o klimatskim promenama, u svetu koji bi bio topliji za tri ili četiri stepena, nemoguće je očekivati da sve zgrade u Beogradu budu preoblikovane tako da budu adekvatne za život u visokim temperaturama. Bez poštovanja Pariskog sporazuma suša kao što je ovogodišnja dešavaće se osam puta u 10 godina, i u toj situaciji nema prilagođavanja, upozorava Đurđević

Klimatske promene

Nemačka: Klimatski aktivisti omeli vazdušni saobraćaj

Na aerodromima Keln/Bon, Berlin i Nirnberg letovi su privremeno bili obustavljeni, jer su klimatski aktivisti blokirali više aerodroma u Nemačkoj

Zdravlje i klimatske promene

Sve više ljudi u Srbiji alergično na ambroziju

Ove godine cvetanje ambrozije je poranilo zbog vremenskih prilika i visokih temperatura. Iz agencije za zaštitu životne sredine savetuju alergične osobe da vode računa da u prepodnevnim satima ne budu u prirodi, da se dogovaraju sa alergolozima za propisane terapije i da koriste klimatizovane prostorije

Žega

SZO: Od ekstremne toplote u evropskom regionu godišnje umre 175.000 ljudi

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu plaćaju najvišu cenu za velike vrućine i da je u evropskom regionu toplotni udar vodeći uzrok kada su u pitanju smrti izazvane klimatskim promenama

Potrošeni resursi

Zemlja u ekološkom minusu: Preživljavamo na kredit prirode

Planeta Zemlja je od danas u ekološkom dugu, dan ranije nego prošle godine. A to znači da su potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Srbija je u ekološki dug ove godine ušla 28. maja, među prvima u regionu ‌

Globalno zagrevanje

Prošla nedelja je bila najtopliji dan ikada zabeležen na zemlji

U nedelju je na planeti Zemlji zabeležen toplotni rekord, kažu podaci Evropske klimatske Agencije Kopernikus. Bez brige, toplotni rekordi tek će da padaju. Nalazimo se na nepoznatom terenu, upozoravaju stručnjaci

Klimatske promene

Toplotni talasi i superćelijske oluje sve češći, neophodne promene u radu RHMZ

Temperature više od 35 stepeni, toplotni talasi, oluje, poplave, grad veličine preko pet centimetara – do polovine veka biće uobičajene pojave za Srbiju, kažu stručnjaci. Zbog toga je neophodno preduzeti mere kako bi se zdravlje i bezbednost ljudi, ali i poljoprivredna dobra, sačuvali

Klimatske promene

Najranjivija država Evrope: Srbija u visokom riziku od klimatskih promena

Polovina građana Srbije spada u ranjive grupe koje su u visokom riziku od klimatskih promena. Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i na prvom je mestu u Evropi. Bez velikih ulaganja, situacija će bivati sve gora

Klimatske promene

Život pod „toplotnom kupolom“: Zašto se u Srbiji ne proglašava vanredno stanje

U drugoj polovini jula u Srbiji se nastavljaju udari toplotnog talasa. Temperatura u urbanim sredinama ide i do deset stepeni iznad zvanične prognoze. Ekstremne vrućine donose velike rizike za zdravlje ljudi. Kada je vreme da se preduzmu konkretne mere

Model građanske energije

Energija koju sami proizvodimo

Jelena Nikolić iz zadruge Elektropionir kaže za “Vreme” da je ključna ideja građanske energije da “ohrabre svakog prosječnog stanovnika da može da bude aktivni učesnik u energetskoj tranziciji”, jer, kako dodaje, jedinstvo građana posjeduje nezaustavljivu energiju. Kako objašnjava, današnji monopol velikih proizvođača od kojih svi dobijaju električnu energiju (iz prljavih izvora), prelaskom na obnovljive izvore može biti zamjenjen novim monopolom jedne te iste strukture, ili pak decentralizovanim sistemom u kome proizvodnja pripada građanima, koji se kroz jedinstvo bore za bolje uslove na tržištu energenata

Scenario budućnosti

Košmar letnje noći

Kako će izgledati leto sredinom 21. veka u dramatično promenjenom svetu, gde ne migriraju samo ljudi nego i klima tako što Makareš dolazi u Madrid, Sofija se seli u Stokholm, a Sicilija u Beograd

Klimatske promene

Beograd u vodi: Zašto su posle svake jake kiše ulice poplavljene

„Provala oblaka”, „katastrofalno vreme”, snimci na kojima se vidi ogromna količina vode koja je poplavila ulice gradova posledica su klimatskih promena. Događa se upravo ono na šta godinama upozoravaju naučnici i za šta postoje i usvojena dokumenta za regulaciju, ali se ona ne sprovode

Klimatske promene

Planeta ide dođavola: Kako je klimatska fikcija postala popularan žanr književnosti

Izuzetan tekst Dragoslava Dedovića o tome kako je „klimatska fikcija" postala popularna u literaturi jer planeta odlazi dođavola: „Julsko sunce nesnosno prži. Spečene ljude, zvjerke, biljke. Kome se sveti taj opozvani bog?“, zapisao je davno Stevan Tontić. Ali ovo ubitačno sunce sada nije julsko već junsko. Osveta opozvanog boga je poranila.

Siromaštvo i životna sredina

Od bačene hrane bi mogla da se nahrani cela Srbija

Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu. Rešavanje problema bacanja hrane i olakšavanje donacija hrane uticalo bi na smanjenje siromaštva, ali i na očuvanje priorodnih resursa kojih je sve manje