Da li ste nekada osetili solastalgiju?
Mada namerno liči na „nostalgiju”, značenje ove reči je gotovo pa suprotno: solastalgija se odnosi na emocionalno stanje nemira koje se ne javlja zbog udaljenosti od doma, već upravo zbog njegove blizine i spoznaje gubitka njegovog dobro poznatog i prepoznatljivog ambijenta usled posledica klimatskih promena, zagađenja ili drugih oblika ekološke štete.
Ova uznemirenost, uzrokovana narušavanjem ekološke ravnoteže okruženja, često se manifestuje kroz osećaj apatije i melanholije, čime se sve više skreće pažnja na povezanost klimatskih promena i mentalnog zdravlja.
Kako je to opisao filozof Glen Albreht, koji je smislio termin u jednom radu iz 2005. godine, solastalgija je „izražena čežnja da se mesto gde živimo sačuva u obliku koji pruža komfor i utehu… forma nostalgije koju osećamo iako smo još uvek kod kuće”.
U pitanju nije samo prazno slovo na papiru – solastalgija se danas sve više izučava i mapira u savremenoj psihologiji i medicini.
I nije usamljena: solastalgija je samo jedan u rastućem nizu neologizama (novih reči) koji nastaju i usvajaju se u doba klimatskih promena.
Evo još jednog primera: da li ste skoro hladnovali?
„Hladnovanje”, što je pomalo nezgodan prevod engleske reči coolcation (cool + vacation), je novi trend putovanja u turističkoj industriji – kako bi se izbegli efekti toplotnih talasa, popularne letnje destinacije kao što su Mediteran i Sicilija zamenjuju Skandinavija ili Škotska zbog povoljnijih klimatskih uslova tokom leta.
Gde ste bili ovog leta, na letovanju ili na hladnovanju? I da li ste možda tokom odmora čitali neko delo iz sve popularnijeg žanra klimatske fantastike (cli-fi umesto sci-fi)?
Nove reči pomažu da razumemo novu stvarnost
Novi klimatski i ekološki uslovi zahtevaju nove reči, koje nam pomažu da razumemo stvarnost u kojoj živimo.
U ulozi glavnog arhitekte ere antropocena, sagorevanjem fosilnih goriva, krčenjem šuma i mnogim drugim aktivnostima, a usled dramatično izmenjenih klimatskih uslova, čovek je već uveliko doprineo mutaciji Zemljinog DNK.
Sve izraženije zdravstvene tegobe usled prekomernog aerozagađenja i toplotnih talasa, učestalije migracije klimatskih izbeglica, ugroženost ekosistema, sve ranija i ubrzanija vegetacija biljaka, cvetanje Antarktika, nestašica cveta šafrana, meteorski skok cene kakaoa, deficit snega tokom zimskih meseci na severnoj hemisferi, porast nivoa mora na Fidžiju i Maldivima kao popularnih turističkih destinacija mladenaca, topljenje permafrosta koje bi potencijalno moglo osloboditi zamrznute viruse i bakterije samo su neke od manifestacija klimatskih posledica koje su rekonceptualizovale doživljaj stvarnosti, proizvodeći nove ili izmenjene okolnosti, pojave i pojmove.
U tom pogledu, svako suočavanje, a pre svega rešavanje pitanja prilagođavanja i ublažavanja takvih efekata klimatskih promena, prvenstveno zahteva imenovanje novonastalih koncepata putem formiranja novih reči i izraza.
Na taj način, dinamika klimatske debate počinje jasno da se oslikava na leksičkom nivou jezika, koji prvi podleže vidljivim otiscima društvenih trendova i tendencija.
Tako je početkom 20. veka u Škotskoj, usled povećanog broja pacijenata sa oboljenjem pluća, dr Harold Antoine Des Voeux osmislio reč smog, od engleskih izraza smoke (dim) i fog (magla), kako bi ukazao na opasnost od novog oblika aerozagađenja nastalog sagorevanjem ogromne količine uglja u obližnjim fabrikama. Upotreba ove slivenice doprinela je da se fenomen preciznije definiše, bolje razume, a samim tim i ukaže na ozbiljnost zdravstvenih efekata kod ljudi.
Klimatske promene počinju da se pojavljuju na naslovnim stranama novina i portala, odnosno postaju predmet povećanog medijskog interesovanja onoga trenutka kada su prepoznate kao pitanje ne samo od naučnog, već pre svega, političkog značaja sa velikim finansijskim ulozima, otkrivajući društvenu, ekonomsku, bezbednosnu, etičku i kulturnu dimenziju ovog fenomena i rasvetljavajući učešće velikog broja sukobljenih aktera oko uzroka i mera za rešavanje ovoga pitanja.
U tom kontekstu, nove reči, odnosno lekseme, često mogu biti društveno angažovane poput sintagmi sa socio-kulturnom ulogom imajući u vidu da osim komunikacijske (informativne) funkcije one nedvosmisleno pozivaju na neophodnost sprovođenja hitnih mera i veću uključenost u borbi protiv klimatskih promena.
Nove reči su kao garderoba, koliko god da ih imate, uvek je potrebna neka nova i adekvatnija za novu priliku.
Stepen i razmere fizičkih i emocionalnih, ali pre svega tehničkih promena koje je doba antropocena donelo najbolje reflektuje kompilacija reči predstavljenih u okviru projekta Biro lingvističke realnosti, koje su pokrenule dve umetnice iz Kalifornije, Hajdi Kuante i Ališa Eskot.
Njihov cilj je da kroz interaktivno učešće publike sačine rečnik koji će ujedno služiti kao svedočanstvo ere ekološke degradacije, klimatskih promena, kao i kraha biodiverziteta.
„Kasandrafrojde”: gorko zadovoljstvo koje osećamo jer su stvari pošle po zlu tačno onako kako smo i predvideli
Nije svaka nova reč (odmah) neologizam, i mi njih ne možemo tek tako stvoriti ni iz čega. U lingvistici postoji poseban termin – okazionalizam – što je nova reč koju stvara autor u nekom konkretnom trenutku inspirisan određenom situacijom ili kontekstom i predstavlja njegov umetnički izraz. Stepen upotrebe takvih reči direktno utiče na to da li će biti prepoznate i registrovane, odnosno prihvaćene.
Solastalgija je u radu Glena Albrehta nastala upravo kao okazionalizam, a u prethodnih dvadeset godina je, usled rastuće upotrebe, polako postala prava nova reč – neologizam.
Ako je broj klimatskih neologizama veliki, broj okazionalizama je daleko veći. Jedan upečatljiv primer okazionalizma je kasandrafrojde, reč koja opisuje jedno vrlo specifično osećanje.
Ukratko, „kasandrafrojde” je kombinacija reči Kasandra (mitološka proročica kojoj niko ne veruje) i „šadenfrojde” (schaddenfreude), što je nemačka reč za osećaj zadovoljstva zbog tuđe nesreće. Njihova kombinacija, „kasandrafrojde”, je gorko zadovoljstvo koje osećamo jer su stvari pošle po zlu tačno onako kako smo i predvideli, što je osećanje koje je verovatno vrlo dobro poznato velikom broju klimatologa u poslednjim decenijama.
Ovde pre svega govorimo o rečima na engleskom jeziku (anglicizmima), koji je istovremeno i globalni lingua franca i otvoren za kreiranje novih reči.
Ali klimatski neologizmi nisu karakteristični samo za engleski jezik: na italijanskom se pojavio izraz gretini za tinejdžere koji se uključuju u klimatsku akciju (po Greti Tunberg), u Nemačkoj imamo Greta efekat (der Greta Effekt), dok su se u Švedskoj popularizovali heštegovi #flygskam (sramota ili krivica zbog putovanja avionom) i #tågskryt (hvalisanje zbog vožnje vozom) – obe zbog percipiranih ekoloških posledica upotrebe ovih prevoznih sredstava.
U ovom kontekstu, srpski jezik deluje anemičnije, imajući u vidu da je proces usvajanja neologizama sporiji i da se za izražavanje emocionalnih reakcija i iskustava na izmenjene klimatske uslove i dalje najviše primenjuju anglicizmi kao što je slučaj sa greenwashingom ili whitewashingom.
Ali svejedno, i nastanak i nestanak, a prvenstveno opstanak novih reči u leksičkom inventaru nekog jezika uslovljen je pre svega značajem, aktuelnošću i dinamikom društveno-političkih dešavanja koji su i motivisali njihovu pojavu i cirkulaciju u javnom prostoru.
Drugim rečima, kao što i u Srbiji osećamo promenu našeg okruženja na svojoj koži, tako osećamo i potrebu za novim terminima uz pomoć kojih bismo tu promenu opisali i prihvatili. Kao što smo usvojili krindž, tako možemo da usvojimo i druge termine koji bi obogatili naše razumevanje nekih ključnih faktora naše aktuelne svakodnevice: ne samo usled posledica klimatskih promena, već i npr. zagađenja vazduha, ili uništenja naše okoline usled neobuzdanog urbanizma.
