Srbija je već danima u ekstremnom toplotnom talasu, a na snazi je crveni meteo alarm. Tokom dana temperature u većem delu zemlje idu i preko 40 stepeni, a noću se ne spuštaju ispod 23-24 stepena. Ovo je jedan od uticaja klimatskih promena na našu zemlju, a procena stručnjaka je da će ovakvih talasa biti sve više.
„Toplotni talasi su se ranije dešavali u nekom periodu godine jednom u 10 godina. Nekada je to bilo leti, nekada zimi, a čak se i nisu javljali svake godine. Sada imamo prosečno četiri toplotna talasa u toku godine. To je ogroman porast i to je velika promena u odnosu na klimu 20. veka”, kaže za RTS meteorolog prof. dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
U čitavom svetu mnogo se govori o preduzimanju mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ipak, rezultati delovanja osetiće se tek u drugoj polovini veka. Ono što je jasno jeste da ćemo u 21. veku imati značajno izmenjenu klimu u odnosu na sto godina ranije.
„U odnosu na 20. vek u Srbiji ćemo se zagrejati prosečno za više od 3 stepena. Imaćemo preko pet toplotnih talasa po godini i imaćemo mnogo više dana sa temperaturama preko 35 stepeni. Ovo sada što doživljavamo i što smatramo ekstremnim, biće normalno. Glavni reper je 2012. godina kada je u nizijama bilo više od 30 dana sa tempraturama preko 35 stepeni”, kaže Vuković Vimić.
Olujno vreme sve češće
Promene u temperaturama u velikoj meri su uticale i na padavine koje imamo, kao i na sve češću pojavu olujnog nevremena, grada, superćelijskih oblaka.
Nedavno su se, nakon perioda veoma visokih temperatura, mnogi stanovnici Srbije suočili sa velikim količinama grada koji je oštetio useve, kuće, automobile, puteve. U nekim delovima zemlje bio je veličine jajeta. Stručnjaci upozoravaju da će pojava grada prečnika preko pet centimetara u narednom periodu biti sve češća tj. da će se do kraja veka njegova frekvencija na teritoriji čitave Srbije povećati za 40 do 80 odsto, piše RTS.
Neophodne preciznije prognoze
Vlada Srbije krajem prošle godine usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Tim dokumentom predviđa se , jačanje kapaciteta RHMZ-a koji jedini sme da daje upozorenja i rane najave za pojavu ekstremnih vremenskih uslova.
„Institucije poput RHMZ-a se svuda u svetu smatraju važnim za državnu bezbednost, jer prate i najavljuju nepogode i u komunikaciji su sa MUP-om. Oni moraju da imaju najsavremenije kompjuterske sisteme, a poslednji put su ozbiljne mašine kupljene pre 15 godina. Sada imamo najave nekoliko sati ranije da će doći oluja. Iza toga je ogroman posao i to je svedeno na nekoliko ljudi”, kaže profesorka Vukomirović Vimić.
Prognoze moraju da budu sve preciznije i da se odnose na tačne lokacije, a ne na oblast zemlje. Takođe, neophodno je unaprediti i sistem upozoravanja.
Tako bi lakše mogle da se preduzmu potrebne intervencije. . U poljoprivredi je to bitno zbog zaštite useva, a u energetici da bi se znalo kolika će biti potražnja energije u nekom periodu, da se ne bi dešavali kolapsi koji su bili u regionu.
