Studenti Pravnog fakulteta u blokadi ogradili su se od članova nevladinih organizacija koji istupaju u medijima. Ko sme da govori u ime studenata i kako režim seče svakog ko promoli nos
Međunarodna organizacija Amnesty International i istraživanje BIRN-a pokazali su da je BIA ubacivala špijunski softver u telefone novinara i aktivista. Predstavnici civilnog društva su zato podneli krivičnu prijavu
Građani na pola sata blokirali Brankov most. Na blokadu su posle hapšenja Save Manojlovića pozvali i predstavnici Kreni-promeni. Okupljeni građani nakog završetka blokade krenuli ka Starom savskom mostu.
Zbog početka rušenja Starog savskog mosta pozivamo građane, poslanike i odborbnike da blokiramo Brankov most, kaže za "Vreme" aktivista inicijative "Most ostaje" Đorđe Miketić. Jer, "rušenje Beograda mora da se zaustavi"
Zahtevamo da se u što kraćem roku na slobodu puste svi uhapšeni u Novom Sadu, kao i da se u što kraćem roku uhapse svi koji su odgovorni za pogibiju nedužnih, navedeno je u saopštenju koje je je potpisalo 180 profesora, docenata, naučnih saradnika, istraživača, asistenata i drugih zaposlenih na Filozofskom fakultetu
Cilj je pokretanja „ALERT – formulara“ je prikupljanje informacija i evidencija svih slučajeva represije državnih organa nad aktivistima, da bi, u skladu sa datim informacijama, bila obaveštena domaća i međunarodna tela. Te informacije su ključne kako bi onima koji su se našli na meti državnih organa zbog svog aktivističkog delovanja mogla da bude ponuđena pomoć
Protest pod nazivom „Sigurnost je u brojevima” koji organizuje pokret Eko straža najavljen je za večeras u 19 časova ispred zgrade RTS
Nakon hapšenja aktivista u Srbiji, na meti se našao nevladin sektor, odnosno organizacije civilnog društva. Opet, po ko zna koji put, pretresaju se izvori finansiranja i iznosi donacija. Na sve strane lete optužbe o nekakvom tobožnjem bogaćenju pojedinaca iz udruženja građana iako je činjenica da se od aktivizma još niko obogatio nije, za razliku od onih koji ove optužbe iznose
Hidrocentrala koju je investitor počeo da gradi bez sprovedene ocene prihvatljivosti za područje ekološke mreže, trebalo je da bude izgrađena na na reci Uni. To je ujedinilo lokalne Srbe, Hrvate i Bosance
U Beogradu, Vranju, Vršcu i Vrbasu, policija je danas privodila aktiviste na informativne razgovore, upadala im u stanove i pretresala ih. Među njima je bila i trudnica
Usvojena žalba advokata na presudu kojoj je aktivisti Ivanu Bjeliću određena kazna od 40 dana zatvora, a Nikoli Ristiću i Jevgeniju Dimitrijeviću po 30 dana zatvora, zbog ometanja javnog reda i mira
Sukobi aktivista vlasti i opozicije postaju sve češći i opasniji. Mnogi građani naprednjačku kampanju od vrata do vrata doživljavaju kao pokušaj zastrašivanja i spremni su da stvari uzmu u svoje ruke. A kako se izbori budi bližili, tako će i kampanja bivati sve agresivnija. Da li nas očekuje eskalacija nasilja
Nakon što su stanari jedne zgrade na Voždovcu ustanovili da aktivisti Srpske napredne stranke imaju spisak sa njihovim ličnim podacima sprečili su ih u sprovođenju kampanje „od vrata do vrata”. Među njima je bio i bivši diplomata, profesor Davor Kalajžić koji kaže za „Vreme” da će „isterati slučaj do kraja”
Premijerka Ana Brnabić prisustvovala je danas polaganju kamena temeljca povodom izgradnje staklenog vidikovca na planini Kablar, nakon čega su se na tom mestu okupili ekološki aktivisti koji su se kasnije sukobili sa kordonom policije
Našeg druga Peđu jurili su po kolovozu, brojčano i fizički jači. Pao jeste, ali ustaće. I onda će reći sve što ima da kaže. A do tada, u skladu sa jednim od slogana Lokalnog fronta: odolevaj!
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
Danas će zbog protesta protiv zakona o referendumu i eksproprijaciji biti blokirane saobraćajnice u pedesetak mesta i gradova širom Srbije. Baš danas predsednik Aleksandar Vučić hoće da ode u selo Gornje Nedeljice da razgovara sa meštanima zabrinutim zbog posledica koje bi zbog Rio Tinta mogla da ima priroda u dolini Jadra. Pitanje je da li će doći do bliskog susreta sa demonstrantima
Targetirani aktivisti
Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.
Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.
Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.
Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.
Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.
Satanizacija civilnog društva
Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.
Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.
U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Plenumski način odlučivanja
Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.
„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.
Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.
Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.
Metod iz „Blokadne kuharice“
Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.
Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.
Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.
U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
', title: 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', pubdate: '2025-01-06 15:00:16', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Aktivisti,Blokada fakulteta,Studentski protesti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Ko govori u ime studenata: Topli zec za aktiviste i ostale', 'pageContent': '„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte, deco, da se tučete oko toga“, rekao je u programu koji je emitovan uživo, na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana, neposredno nakon početka studentskih protesta.
Predsednikov mig ozbiljno su shvatili tabloidi i drugi režimski mediji, te od tog trenutka neprestano traje kampanja protiv studenata. Oni se kontinuirano nazivaju stranim plaćenicima i rušiteljima države, a medijska propaganda dostigla je vrhunac kada su „Večernje novosti“ objavile lična dokumenta studenata Lazara i Luke Stojakovića, insinuirajući da studentske proteste predvode Hrvati.
Kako bi se, tobože, dokazalo da iza studentskih protesta stoje razne interesne grupe, a ne studenti, tabloidi pišu o raznim imenima. Tu su već spomenuti Hrvati, a među kandidatima za nalogodavce protesta našli su se, između ostalih, i Dragan Đilas, Aljbin Kurti, kolektivni Zapad, Sarajevo i hrvatska Sigurnosno-obavještajna agencija.
Ko su organizatori protesta?
„Običan građanin mora da zna razliku šta je student, a šta student-organizator protesta“, naslov je teksta koji je objavio portal B92 na zalasku godine. U tekstu se, ponovo, ponavlja da studentske proteste predvodi mali broj ljudi koji slušaju naredbe od nekog odozgo.
Iako studenti već mesec dana uporno ponavljaju da nema organizatora protesta, već da je temelj pobune dogovor samih studenata, iako je „plenum“ postala najkorišćenija reč u javnom prostoru, tabloidni narativ da iza svega stoje „strani plaćenici“ i NVO aktivisti – ne prestaje.
Nekim studentima takođe nije pravo da se u njihovo ime stalno u kritičkim medijima stalno pojavljuju isti ili slični sagovornici. Studenti u blokadi Pravnog fakulteta su se sada ogradili od svih aktivista i članova nevladinih organizacija.
„Samim tim, njihovi članovi ne smeju biti promovisani kao predstavnici studenata. Svako dalje njihovo gostovanje u ime studenata smatramo zlonamernim i protiv interesa blokada i ispunjenja zahteva“, piše u saopštenju studenata u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objavljenom u ponedeljak (6. januar).
View this post on Instagram
Targetirani aktivisti
Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.
Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.
Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.
Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.
Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.
Satanizacija civilnog društva
Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.
Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.
U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Plenumski način odlučivanja
Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.
„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.
Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.
Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.
Metod iz „Blokadne kuharice“
Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.
Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.
Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.
U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
', 'pageDate': '2025-01-06 15:00:16', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
