„Pozivam ove devojke i momke koji se tuku oko para za moje rušenje – to što im daju malo spolja, a malo iznutra, nemojte, deco, da se tučete oko toga“, rekao je u programu koji je emitovan uživo, na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana, neposredno nakon početka studentskih protesta.
Predsednikov mig ozbiljno su shvatili tabloidi i drugi režimski mediji, te od tog trenutka neprestano traje kampanja protiv studenata. Oni se kontinuirano nazivaju stranim plaćenicima i rušiteljima države, a medijska propaganda dostigla je vrhunac kada su „Večernje novosti“ objavile lična dokumenta studenata Lazara i Luke Stojakovića, insinuirajući da studentske proteste predvode Hrvati.
Kako bi se, tobože, dokazalo da iza studentskih protesta stoje razne interesne grupe, a ne studenti, tabloidi pišu o raznim imenima. Tu su već spomenuti Hrvati, a među kandidatima za nalogodavce protesta našli su se, između ostalih, i Dragan Đilas, Aljbin Kurti, kolektivni Zapad, Sarajevo i hrvatska Sigurnosno-obavještajna agencija.
Ko su organizatori protesta?
„Običan građanin mora da zna razliku šta je student, a šta student-organizator protesta“, naslov je teksta koji je objavio portal B92 na zalasku godine. U tekstu se, ponovo, ponavlja da studentske proteste predvodi mali broj ljudi koji slušaju naredbe od nekog odozgo.
Iako studenti već mesec dana uporno ponavljaju da nema organizatora protesta, već da je temelj pobune dogovor samih studenata, iako je „plenum“ postala najkorišćenija reč u javnom prostoru, tabloidni narativ da iza svega stoje „strani plaćenici“ i NVO aktivisti – ne prestaje.
Nekim studentima takođe nije pravo da se u njihovo ime stalno u kritičkim medijima stalno pojavljuju isti ili slični sagovornici. Studenti u blokadi Pravnog fakulteta su se sada ogradili od svih aktivista i članova nevladinih organizacija.
„Samim tim, njihovi članovi ne smeju biti promovisani kao predstavnici studenata. Svako dalje njihovo gostovanje u ime studenata smatramo zlonamernim i protiv interesa blokada i ispunjenja zahteva“, piše u saopštenju studenata u blokadi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objavljenom u ponedeljak (6. januar).
Targetirani aktivisti
Šta je razlog ovakvog saopštenja? Neki od studenata, poput Pavla Cicvarića i Mile Pajić, se istovremeno bave i aktivizmom. Oni su medijima od ranije poznati zbog učešća na prethodnim protestima, kao što su protesti „Srbija protiv nasilja“, protesti nakon decembarskih izbora ili anti-litijumske demonstracije.
Njihova imena se najčešće provlače kroz tabloidne medije gde se gotovo isključivo nazivaju „stranim plaćenicima“ i „Đilasovim studentima“, a nedavno ih je na Pinku, kobajagi usputno, kao organizatore protesta označio i predsednik države. Osim tabloida i političara, oni su česta meta i na društvenim mrežama.
Zbog svega toga, deo javnosti, pa i onaj koji načelno podržava blokade studenata i njihove zahteve, smatra da aktivistima poput njih nije mesto u medijima, gde govore kao predstavnici studenata. Iako su i sami studenti i jednako učestvuju u blokadama.
Osim studenata-aktivista, na meti su neretko i oni koji im daju prostor u medijima, te se često čuje kritika prema novinarima koji ih zovu za izjave ili ih pozivaju u svoje emisije. Nekad se oko toga izgrade različite teorije zavere, kako su mediji i aktivisti u nekakvom talu, kako rade za istog gazdu, i tako dalje.
Međutim, razlog pozivanja javnosti poznatih ličnosti najčešće je pragmatične prirode. To su ljudi čije kontakte mediji već imaju, a često se radi u cajtnotu.
Satanizacija civilnog društva
Veliki deo studenata, ipak, zazire od bilo kakvog stranačkog ili aktivističkog delanja. I to je razumljivo, jer maltene sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji nakon demokratskih promena pokazuju da su političari i političke partije u Srbiji vrlo nepopularni i da im građani, poučeni pređašnjim iskustvom, ne veruju.
Sa druge strane, ograđivanje od aktivista ukazuje na dublji problem. Civilno društvo bi, po definiciji, trebalo da bude jedna od poluga kontrole vlasti. Upravo su aktivisti ti koji u javnu scenu unose teme od šireg društvenog značaja ili pokreću promene u društvu.
U Srbiji se, ipak, termin „nevladina organizacija“ gotovo isključivo koristi u negativnom kontekstu. Iako je nevladina organizacija koja ima međunarodni značaj i humanitarni karakter, na primer, Međunarodni komitet Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Plenumski način odlučivanja
Druga opcija dobijanja informacija od studenata jeste putem plenuma, ali taj proces nije jednostavan. Ukoliko se radi o kratkoj izjavi za internet portal, gde se insistira na brzini, on je i nemoguć.
„Kada stigne poziv od strane medija, radna grupa za medije prvo pita da li bi neko od studenata želeo da negde gostuje. Ako se neko javi, mi na plenumu glasamo o tome da li smo saglasni sa tim da nas ta osoba predstavlja“, objašnjava studentkinja jednog od blokiranih fakulteta, čije je ime poznato redakciji.
Nakon toga studenti stupaju u kontakt sa advokatima kako bi njihovi predstavnici u medijima znali da imaju legalnu pomoć ako se nešto desi, a neki fakulteti imaju sopstvene koordinatore za odnose sa javnošću koji su tu da pomognu predstavniku, kaže ova studentkinja za „Vreme“.
Ona dodaje da je „vrlo mali broj studenata spreman da javno istupi, baš zbog toga što smo videli kroz šta prolaze ljudi poput, na primer Pavla Cicvarića. Ili Davud Delimeđac, koji se ne bavi aktivizmom, a kog su po medijima i mrežama razvlačili zbog veroispovesti. Ili Lazara i Luke Stojakovića kojima su objavljena lična dokumenta“.
Metod iz „Blokadne kuharice“
Ovakav kolektivni način istupanja pred medije, koji je sa medijske strane neefikasan, a sa studentske razuman, opisuje se u Blokadnoj kuharici, o kojoj je „Vreme“ ranije pisalo.
Kratki priručnik za organizaciju blokada fakulteta postao je jedan od najdražih načina pokušaja diskreditacije studentskih protesta od strane tabloida i vlasti, a samo zbog toga što je napisan na osnovu iskustva studenata Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koji su 2009. godine blokirali fakultet kako bi se izborili za besplatne studije.
Tako je ponikao narativ da blokade fakulteta organizuju Hrvati, mada tabloidi neretko, bez pardona, posežu i za terminom „ustaše“.
U priručniku se, između ostalog, opisuje i odnos studenata sa medijima, a on se delimično primenjuje i u Srbiji.
Kako se navodi, današnji mediji traže lica, „glasnogovornike“, ali „s tim običajem nužno je raskinuti ako se želi spriječiti personalizacija i zasjenjivanje plenuma povlaštenim glasnogovorničkim licima“
„Najefikasniji način izbjegavanja te opasnosti jest anonimnost svih članova kolektiva“, navodi se u knjižici.
