Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatrao se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda
Poginuli iranski predsednik Ebrahim Raisi, na ovoj funkciji se nalazio od 2021. i vodio je zemlju u pozadini nesuglasica na međunarodnom planu i sa unutrašnjim osporavanjem, ocenila je agencija Frans pres.
Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatrao se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda.
Raisi je izabran 18. juna 2021. godine u prvom krugu glasanja obeleženog rekordnom uzdržanošću za predsedničke izbore, i izostankom jakih konkurenata.
Nasledio je umerenog Hasana Rohanija, koji ga je pobedio na predsedničkim izborima 2017. godine i više nije mogao da se kandiduje posle dva uzastopna mandata.
Raisi je izašao ojačan posle parlamentarnih izbora održanih u martu i sredinom maja. To su bili prvi nacionalni izbori od protestnog pokreta koji je potresao Iran krajem 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade žene uhapšene zbog nepoštovanja strogog kodeksa oblačenja.
Iranski predsednik je posle tih izbora pozdravio „novi istorijski neuspeh nanet iranskim neprijateljima posle nereda“ 2022. godine.
Parlament, koji će stupiti na dužnost 27. maja, biće u velikoj meri pod kontrolom konzervativnog i ultrakonzervativnog tabora, koji podržavaju njegovu vladu.
Poslednjih meseci, Raisi se predstavljao kao odlučni protivnik Izraela, zakletog neprijatelja Islamske Republike, pružajući podršku palestinskom islamističkom pokretu Hamas od 7. oktobra, početka rata u Pojasu Gaze.
Raisi je time opravdao napad bez presedana koji je Iran sproveo 13. aprila na Izrael, sa 350 dronova i projektila, od kojih je većina presretnuta uz pomoć SAD i nekoliko drugih američkih savezničkih zemalja.
Raisi je na američkoj crnoj listi iranskih zvaničnika koji su sankcionisani zbog „saučesništva u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava“, optužbe koje su vlasti u Teheranu odbacile.
Rođen je u novembru 1960. godine u svetom šiitskom gradu Mašhadu na severoistoku zemlje. On je tokom tri decenije napredovao u pravosudnom sistemu.
Imao je 20 godina kada je imenovan za glavnog tužioca Karadža, blizu Teherana, tokom Islamske revolucije 1979. Potom je bio generalni tužilac Teherana od 1989. do 1994. godine, zatim zamenik šefa pravosudne vlasti od 2004. do 2014. godine, godine kada je imenovan za državnog tužioca.
Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei ga je 2016. postavio na čelo dobrotvorne fondacije Astan-e Kuds Razavi, koja upravlja mauzolejem Imam-Reza u Mašhadu, kao i ogromnim nasleđem industrije i nekretnina. Tri godine kasnije došao je na čelo glavnog organa sudskih vlasti.
Raisi je bio oženjen sa Džamilom Alamolhodom, profesorkom na Univerzitetu u Teheranu, sa kojom ima dve ćerke koje su završile fakultete.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
