Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatrao se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda
Poginuli iranski predsednik Ebrahim Raisi, na ovoj funkciji se nalazio od 2021. i vodio je zemlju u pozadini nesuglasica na međunarodnom planu i sa unutrašnjim osporavanjem, ocenila je agencija Frans pres.
Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatrao se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda.
Raisi je izabran 18. juna 2021. godine u prvom krugu glasanja obeleženog rekordnom uzdržanošću za predsedničke izbore, i izostankom jakih konkurenata.
Nasledio je umerenog Hasana Rohanija, koji ga je pobedio na predsedničkim izborima 2017. godine i više nije mogao da se kandiduje posle dva uzastopna mandata.
Raisi je izašao ojačan posle parlamentarnih izbora održanih u martu i sredinom maja. To su bili prvi nacionalni izbori od protestnog pokreta koji je potresao Iran krajem 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade žene uhapšene zbog nepoštovanja strogog kodeksa oblačenja.
Iranski predsednik je posle tih izbora pozdravio „novi istorijski neuspeh nanet iranskim neprijateljima posle nereda“ 2022. godine.
Parlament, koji će stupiti na dužnost 27. maja, biće u velikoj meri pod kontrolom konzervativnog i ultrakonzervativnog tabora, koji podržavaju njegovu vladu.
Poslednjih meseci, Raisi se predstavljao kao odlučni protivnik Izraela, zakletog neprijatelja Islamske Republike, pružajući podršku palestinskom islamističkom pokretu Hamas od 7. oktobra, početka rata u Pojasu Gaze.
Raisi je time opravdao napad bez presedana koji je Iran sproveo 13. aprila na Izrael, sa 350 dronova i projektila, od kojih je većina presretnuta uz pomoć SAD i nekoliko drugih američkih savezničkih zemalja.
Raisi je na američkoj crnoj listi iranskih zvaničnika koji su sankcionisani zbog „saučesništva u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava“, optužbe koje su vlasti u Teheranu odbacile.
Rođen je u novembru 1960. godine u svetom šiitskom gradu Mašhadu na severoistoku zemlje. On je tokom tri decenije napredovao u pravosudnom sistemu.
Imao je 20 godina kada je imenovan za glavnog tužioca Karadža, blizu Teherana, tokom Islamske revolucije 1979. Potom je bio generalni tužilac Teherana od 1989. do 1994. godine, zatim zamenik šefa pravosudne vlasti od 2004. do 2014. godine, godine kada je imenovan za državnog tužioca.
Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei ga je 2016. postavio na čelo dobrotvorne fondacije Astan-e Kuds Razavi, koja upravlja mauzolejem Imam-Reza u Mašhadu, kao i ogromnim nasleđem industrije i nekretnina. Tri godine kasnije došao je na čelo glavnog organa sudskih vlasti.
Raisi je bio oženjen sa Džamilom Alamolhodom, profesorkom na Univerzitetu u Teheranu, sa kojom ima dve ćerke koje su završile fakultete.
Nobelov komitet dodelio je nagradu za mir liderki opozicije Mariji Korini Mačado, ističući njen doprinos očuvanju demokratskih vrednosti i borbi za slobodu u Venecueli. Iako su bili među kandidatima za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, studenti iz Srbije koji protestuju zbog neodgovornosti države nakon tragedije na novosadskoj železničkoj stanici poručuju da ih odluka komiteta nije iznenadila
Izraelska vojska saopštila je da su njene trupe povučene na dogovorene linije raspoređivanja, čime je počeo prekid vatre postignut sa Hamasom.
Ujedinjene nacije planiraju da tokom naredna dva meseca udvostruče isporuke hrane i lekova za oko dva miliona stanovnika Gaze koji se suočavaju s glađu i nestašicama osnovnih potrepština.
Premijer Benjamin Netanjahu potvrdio je da je izraelska vlada prihvatila mirovni okvir s Hamasom koji predviđa oslobađanje talaca i kraj dvogodišnjeg sukoba u Gazi. Sporazum je deo šire inicijative za stabilizaciju regiona pod pokroviteljstvom SAD
Donald Tramp je nekoliko puta izjavio da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir, ali šanse da se tako nešto dogodi ipak nisu velike. Među nominovanima za nagradu nalaze se i srpski studenti
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
