Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatrao se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda
Poginuli iranski predsednik Ebrahim Raisi, na ovoj funkciji se nalazio od 2021. i vodio je zemlju u pozadini nesuglasica na međunarodnom planu i sa unutrašnjim osporavanjem, ocenila je agencija Frans pres.
Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatrao se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda.
Raisi je izabran 18. juna 2021. godine u prvom krugu glasanja obeleženog rekordnom uzdržanošću za predsedničke izbore, i izostankom jakih konkurenata.
Nasledio je umerenog Hasana Rohanija, koji ga je pobedio na predsedničkim izborima 2017. godine i više nije mogao da se kandiduje posle dva uzastopna mandata.
Raisi je izašao ojačan posle parlamentarnih izbora održanih u martu i sredinom maja. To su bili prvi nacionalni izbori od protestnog pokreta koji je potresao Iran krajem 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade žene uhapšene zbog nepoštovanja strogog kodeksa oblačenja.
Iranski predsednik je posle tih izbora pozdravio „novi istorijski neuspeh nanet iranskim neprijateljima posle nereda“ 2022. godine.
Parlament, koji će stupiti na dužnost 27. maja, biće u velikoj meri pod kontrolom konzervativnog i ultrakonzervativnog tabora, koji podržavaju njegovu vladu.
Poslednjih meseci, Raisi se predstavljao kao odlučni protivnik Izraela, zakletog neprijatelja Islamske Republike, pružajući podršku palestinskom islamističkom pokretu Hamas od 7. oktobra, početka rata u Pojasu Gaze.
Raisi je time opravdao napad bez presedana koji je Iran sproveo 13. aprila na Izrael, sa 350 dronova i projektila, od kojih je većina presretnuta uz pomoć SAD i nekoliko drugih američkih savezničkih zemalja.
Raisi je na američkoj crnoj listi iranskih zvaničnika koji su sankcionisani zbog „saučesništva u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava“, optužbe koje su vlasti u Teheranu odbacile.
Rođen je u novembru 1960. godine u svetom šiitskom gradu Mašhadu na severoistoku zemlje. On je tokom tri decenije napredovao u pravosudnom sistemu.
Imao je 20 godina kada je imenovan za glavnog tužioca Karadža, blizu Teherana, tokom Islamske revolucije 1979. Potom je bio generalni tužilac Teherana od 1989. do 1994. godine, zatim zamenik šefa pravosudne vlasti od 2004. do 2014. godine, godine kada je imenovan za državnog tužioca.
Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei ga je 2016. postavio na čelo dobrotvorne fondacije Astan-e Kuds Razavi, koja upravlja mauzolejem Imam-Reza u Mašhadu, kao i ogromnim nasleđem industrije i nekretnina. Tri godine kasnije došao je na čelo glavnog organa sudskih vlasti.
Raisi je bio oženjen sa Džamilom Alamolhodom, profesorkom na Univerzitetu u Teheranu, sa kojom ima dve ćerke koje su završile fakultete.
NATO ima stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada spoljnog neprijatelja. Nijedan, međutim, ne predviđa da, recimo, SAD izvrše invaziju na Grenland, tj. Dansku
Jedna žena ubijena je u akciji američkih imigracionih agenata. Nepažnja, redovna aktivnost ili domaći terorizam
Među 66 organizacija iz kojih je povlačenje najavio Donald Tramp su i dva Haška tribunala i Venecijanska komisija
Loša vremena su stigla. Nemačka automobilska industrija nalazi se u najvećoj krizi u svojoj istoriji. Posrću i druge grane privrede. Čak ni nekada bogati gradovi i komune više ne mogu da pokriju svoje rashode
Predsednik SAD Donald Tramp povećava vojni budžet za više od 50 odsto i gradi ‘vojsku iz snova’. Za to će biti izdvojeno hiljadu i po milijardi dolara. Nakon što je izneo svoje teritorijalne pretenzije to zvuči zlokobno
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
