Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev je, prema izlaznim projekcijama, pobednik parlamentarnih izbora sa oko 45 odsto glasova što bi trebalo da je dovoljno za apsolutnu većinu i oko 135 mandata od 240.
Takvih je izbora u Bugarskoj u poslednjih pet godina bilo čak osam. Ako je suditi po Radevu, novih izbora uskoro ne bi trebalo da bude, piše Dojče vele.
„Učinićemo sve kako bismo sprečili da ponovo moramo da održavamo izbore. To bi značilo kliziti iz jedne krize u drugu, a mi moramo veoma ozbiljno raditi na tome da te krize prevaziđemo“, ističe Radev.
Politička kriza poslednjih je godina bila trajno stanje u zemlji. Davno se dogodilo da je Bugarska nakon parlamentarnih izbora imala tako jasnog pobednika.
Radev ima 62 godine, bivši je komandant ratnog vazduhoplovstva i predvodi stranku Progresivna Bugarska. Najpopularniji je političar u zemlji, premda mu kritičari već duže vreme zameraju bliskost s Rusijom.
Radev je u prošlosti bio skeptičan prema sankcijama protiv Rusije i isporukama oružja Ukrajini. Istovremeno je njegova stranka u izborni program unela jasno opredeljenje za EU i NATO.
No, u završnici njegove predizborne kampanje u jednom su se videu pojavljivali prizori njegovih susreta s Vladimirom Putinom.
Politikolog i novinar Javor Siderov analizira političku situaciju u Bugarskoj: „Mislim da je populista. Verovatno će zemlju usmeravati u pravcu Viktora Orbana, evroskeptičnije, vrednosno konzervativnije – ali neće biti radikalan kao Orban. Radev nije Orban i nema njegov instinkt.“
Opet, rezultat Radeva na parlamentarnim izborima u javnosti budi određene nade. „Nadam se da će sledeća vlada biti malo stabilnija, uravnoteženija, čovečnija i mudrija“, kaže Gergana (52), građanka Sofije. „Većina Bugara jednostavno želi da bude normalna.“
Kako bi napokon ponovo uspostavio „normalnu“ vladu, Radev je najavio borbu protiv korupcije u zemlji.
U tom kontekstu prsti se uvek upiru u konzervativnu stranku GERB s dugogodišnjim premijerom Bojkom Borisovim te u Pokret za prava i slobode (DPS) uticajnog oligarha Deljana Pejevskog. Obe su stranke na izborima znatno izgubile i prema projekcijama u novom parlamentu zajedno ne dostižu ni 80 poslaničkih mesta.
To znači da sve ostale stranke u parlamentu mogu formirati dvotrećinsku većinu. Ona bi omogućila smenu onoga što mnogi Bugari smatraju stubovima korupcije: Vrhovnog sudskog saveta i glavnog državnog tužioca.
To želi i pobednik izbora Radev. „Očekivanja su velika, nade su velike i to znači i veliku odgovornost.“ Radev se nada da će zajedno s jednom koalicijom liberalnih reformskih stranaka zaista vući u istom pravcu – „kada govorimo o izmeni Vrhovnog sudskog saveta“.
Ta liberalna koalicija (Nastavljamo promene-Demokratska Bugarska) je takođe protiv korupcije u zemlji, organizovala je masovne proteste tokom zime i nakon izbora završava na trećem mestu. Asen Vasilev, prvi čovek pokreta Nastavljamo promene, to komentariše ovako:
„Najvažnije je to da su građani izašli na izbore, dali svoj glas i poslali GERB i DPS u prošlost – upravo ono što su protesti želeli da postignu.“
Hoće li Rumen Radev i reformske stranke sarađivati kao koalicija i izvan reforme pravosuđa, zasad je neizvesno.
Obe su strane tokom kampanje bile u sukobu te su u nedelju uveče izjavile da će sačekati konačne izborne rezultate pre nego se izjasne o mogućoj vladi. Konačni rezultati se očekuju u sredu.
Za Radeva bi se čekanje moglo isplatiti, jer u zavisnosti od toga koliko stranaka uspe da uđe u parlament, njegov savez levog centra mogao bi vladati i samostalno.
Masovne proteste koji su u decembru primorali vladu na ostavku ponajpre je nosila mlada generacija Z. Politikolozi su stoga pretpostavljali da će se izlaznost povećati upravo zahvaljujući toj mlađoj grupi stanovništva – i bili su u pravu: prema privremenim podacima, 47 odsto birača izašlo je na izbore, gotovo deset odsto više nego na poslednjim parlamentarnim izborima 2024. godine.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Katastrofalne poplave pogodile su Nepal nakon velikog odrona koji je blokiralo reku i izazvao ogroman vodeni talas. Više od 160 ljudi je stradalo, preko 1.300 se vode kao nestali, među kojima je i veliki broj stranih turista. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu u teško pristupačnim područjima
Mao je dugo bolovao. Nije mogao ni da govori ni da se kreće. To se znalo i o tome se pričalo iako nije bilo zvaničnih informacija. Na TV su svakog dana reprizirali njegove stare susrete sa raznim državnicima. Na radiju su čitani raniji članci. Svi dopisnici su imali unapred pripremljeni tekst kad stigne vest. Dopisnik “Saut Čajne” imao je odličan, jednostavan naslov: “Crveno sunce je zašlo”. Ja sam napisao da je Mao bio i otac i sin kineske revolucionarne nacije. Propustio sam da kažem: i sveti duh. Taj duh i posle pedeset godina luta Kinom
Tužbu protiv kompanije Meta pokrenuli su državni tužioci 29 saveznih država SAD uz tvrdnju da je Meta namerno razvijala funkcije koje podstiču što duže zadržavanje mladih korisnika na Fejsbuku i Instagramu
Dve teške saobraćajne nesreće u razmaku od samo nekoliko dana ostavile su iza sebe 12 mrtvih, ali su istovremeno otvorile pitanje koje nadilazi same tragedije. Irske i britanske vlasti sada pokušavaju da utvrde koliko ovakvo ponašanje izazivaju društvene mreže poput TikToka zbog trke za što više klikova
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
