Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev je, prema izlaznim projekcijama, pobednik parlamentarnih izbora sa oko 45 odsto glasova što bi trebalo da je dovoljno za apsolutnu većinu i oko 135 mandata od 240.
Takvih je izbora u Bugarskoj u poslednjih pet godina bilo čak osam. Ako je suditi po Radevu, novih izbora uskoro ne bi trebalo da bude, piše Dojče vele.
„Učinićemo sve kako bismo sprečili da ponovo moramo da održavamo izbore. To bi značilo kliziti iz jedne krize u drugu, a mi moramo veoma ozbiljno raditi na tome da te krize prevaziđemo“, ističe Radev.
Politička kriza poslednjih je godina bila trajno stanje u zemlji. Davno se dogodilo da je Bugarska nakon parlamentarnih izbora imala tako jasnog pobednika.
Radev ima 62 godine, bivši je komandant ratnog vazduhoplovstva i predvodi stranku Progresivna Bugarska. Najpopularniji je političar u zemlji, premda mu kritičari već duže vreme zameraju bliskost s Rusijom.
Kritičari vide bliskost s Putinom
Radev je u prošlosti bio skeptičan prema sankcijama protiv Rusije i isporukama oružja Ukrajini. Istovremeno je njegova stranka u izborni program unela jasno opredeljenje za EU i NATO.
No, u završnici njegove predizborne kampanje u jednom su se videu pojavljivali prizori njegovih susreta s Vladimirom Putinom.
Foto: Anton Vaganov/Pool Photo via APPredsednik Rusije Vladimir Putin
Politikolog i novinar Javor Siderov analizira političku situaciju u Bugarskoj: „Mislim da je populista. Verovatno će zemlju usmeravati u pravcu Viktora Orbana, evroskeptičnije, vrednosno konzervativnije – ali neće biti radikalan kao Orban. Radev nije Orban i nema njegov instinkt.“
Opet, rezultat Radeva na parlamentarnim izborima u javnosti budi određene nade. „Nadam se da će sledeća vlada biti malo stabilnija, uravnoteženija, čovečnija i mudrija“, kaže Gergana (52), građanka Sofije. „Većina Bugara jednostavno želi da bude normalna.“
Radev obećava borbu protiv korupcije
Kako bi napokon ponovo uspostavio „normalnu“ vladu, Radev je najavio borbu protiv korupcije u zemlji.
U tom kontekstu prsti se uvek upiru u konzervativnu stranku GERB s dugogodišnjim premijerom Bojkom Borisovim te u Pokret za prava i slobode (DPS) uticajnog oligarha Deljana Pejevskog. Obe su stranke na izborima znatno izgubile i prema projekcijama u novom parlamentu zajedno ne dostižu ni 80 poslaničkih mesta.
To znači da sve ostale stranke u parlamentu mogu formirati dvotrećinsku većinu. Ona bi omogućila smenu onoga što mnogi Bugari smatraju stubovima korupcije: Vrhovnog sudskog saveta i glavnog državnog tužioca.
To želi i pobednik izbora Radev. „Očekivanja su velika, nade su velike i to znači i veliku odgovornost.“ Radev se nada da će zajedno s jednom koalicijom liberalnih reformskih stranaka zaista vući u istom pravcu – „kada govorimo o izmeni Vrhovnog sudskog saveta“.
Foto: AP Photo/ Bertrand Guay/Pool via APBivši predsednik Bugarske Rumen Radev
Ta liberalna koalicija (Nastavljamo promene-Demokratska Bugarska) je takođe protiv korupcije u zemlji, organizovala je masovne proteste tokom zime i nakon izbora završava na trećem mestu. Asen Vasilev, prvi čovek pokreta Nastavljamo promene, to komentariše ovako:
„Najvažnije je to da su građani izašli na izbore, dali svoj glas i poslali GERB i DPS u prošlost – upravo ono što su protesti želeli da postignu.“
Radev se nada samostalnoj vladi
Hoće li Rumen Radev i reformske stranke sarađivati kao koalicija i izvan reforme pravosuđa, zasad je neizvesno.
Obe su strane tokom kampanje bile u sukobu te su u nedelju uveče izjavile da će sačekati konačne izborne rezultate pre nego se izjasne o mogućoj vladi. Konačni rezultati se očekuju u sredu.
Za Radeva bi se čekanje moglo isplatiti, jer u zavisnosti od toga koliko stranaka uspe da uđe u parlament, njegov savez levog centra mogao bi vladati i samostalno.
Masovne proteste koji su u decembru primorali vladu na ostavku ponajpre je nosila mlada generacija Z. Politikolozi su stoga pretpostavljali da će se izlaznost povećati upravo zahvaljujući toj mlađoj grupi stanovništva – i bili su u pravu: prema privremenim podacima, 47 odsto birača izašlo je na izbore, gotovo deset odsto više nego na poslednjim parlamentarnim izborima 2024. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
