Najnoviji žestoki vazdušni udari Izraela na Iran zapravo su nastavak vojnog pohoda koji je jevrejska država započela posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. Od tada kao da je rešenost da se obračunaju jednom za svagda sa svim svojim neprijateljima u regionu utkana u kolektivnu svest Izraelaca. Bez obzira na cenu i posledice
Vazdušni udari Izraela na Iran se nastavljaju. Neće prestati dok „ne bude uklonjena atomska pretnja“, rekao je premijer Benjamin Netanjahu. Odgovor na pitanje šta bi to moglo da znači može da se potraži u obračunu sa palestinskim Hamasom koji se bliži drugoj godini. Eliminacija nekolicine ključnih ljudi iranskih odbrambenih snaga i nuklearnog programa tek su početak.
Iran uzvraća udarac balističkim raketama i dronovima. U velikim delovima Izraela na snazi je i tokom noći na subotu bio vazdušni alarm. Izraelci disciplinovano idu u bunkere. Pojedini projektili uspevaju da probiju veoma efikasan protivraketni sistem „Gvozdena kupola“. U Tel Avivu je pogođeno desetak zgrada, četrdesetak ljudi je ranjeno.
Izraelci su se navikli na takvo stanje, to je cena opstanka u neprijateljskom okruženju islamskog sveta. Generacije Izraelaca ne znaju za drugačiji život. Čitava nacija je vojska spremna da brani ono što smatra da joj pripada.
Osećanje je, međutim, ovog puta drugačije. Intenzitet novog sudara između Izraela i Irana je daleko veći nego prethodnih decenija. Ovo je otvoreni rat dve regionalne vojne sile koji oseća čitavo okruženje u kome je raspoređeno oko 40.000 američkih vojnika.
SAD je uz Izrael
Ako se na samom početku vojne operacije Izraela na Iran predsednik SAD Donald Tramp zagonetno smeškao na pitanje da li je bio obavešten šta se sprema i da li osuđuje napad, ubrzo je sve razjasnio: „Naravno da je Amerika uz Izrael“.
Upozorio je Irance da im na pamet ne pada nekakva odmazda u američkim bazama koje su im u dometu.
U intervjuu za američku televiziju ABC je izjavio da smatra da je izraelski napad na Iran bio „sjajan“.
„Dali smo im (Irancima) šansu, i oni je nisu iskoristili“, rekao je Tramp aludirajući na pregovore o nuklearnom programu Irana koje je ponovo pokrenuo i nagovestio po pitanju borbenih akcija Izraela da će biti „još toga, još mnogo toga“.
U znaku lava koji se propinje
Rising Lion (Lav koji se uzdiže/propinje), biblijska je slika koja obećava slavodobitnu budućnost za državu Izrael. Nije čudo da je izraelska vojna komanda tako nazvala operaciju na Iran koja je pokrenuta 13. juna: Jevreji borbu za opstanak jevrejske države smatraju svojim svetim pravom, pa tako i napad sa 200 borbenih aviona na Iran, zemlju čija je doktrina uništenje države Izrael, koja je, tvrde u Tel Avivu, bila nadomak atomske bombe koju bi lansirala da uništi jevrjeski život na Bliskom istoku.
Bila je navodno šiitska zemlja kojom vladaju mule blizu proizvodnje nuklearnog oružja – ali više nije, ili biti neće, posle izraelskog ognjenog meča koji je udario na nju, istog onog koji seče regionom Bliskog istoka otkako je Hamas 7. oktobra 2023, na „crni Šabat“, napao Izrael i uzdrmao fundamente na kojima počiva jevrejska država: osećanje nadmoći i sigurnosti.
Od tada se Izraelci nalaze u vojnom pohodu na sve svoje neprijatelje u regionu vođeni osećanjem pravednika koji se bori za opstanak i civilizaciju koju ugrožava varvarstvo ratobornih komšija. Bez obzira na cenu i žrtve, ne obazirući se na upozorenja svojih saveznika.
U Pojasu Gaze uništen je militantni Hamas, što je životom platilo 55.000 Palestinaca, u velikoj meri deca i žene, koji su bili kolateralna šteta vojnih operacija izraleske vojske. Hezbolahu u Libanu, šiitskoj miliciji koja je produžena ruka Irana, zadat je težak udarac. Uz pomoć Izraela srušen je Bašar el Asad, pa je Iran ostao bez podrške Sirije, jedine arapske zemlje na koju je mogao da računa.
IDF sistematski napada birane neprijateljske ciljeve u Iraku i Jemenu. Prošle godine je praktično razorio protivvazdušnu odbranu Irana.
Obaveštajna priprema
Sada je već u prvom naletu vazdušnih udara, u ranim jutarnjim satima 13. juna, paralisana vojna komanda Irana. Ubijeni su šef Generalšataba Mohamed Bageri, komandant iranske Revolucionarne garde Hosein Salami, šef za koordinaciju oružanih formacija Golamali Rašid.
Potvrđena je i smrt bivšeg rukovodioca iranskog nuklearnog programa Ferejdona Abasija i Mohameda Mehdi Tehranhija, jednog od vodećih fizičara zemlje.
Preciznost izraelskih projektila ukazuje na ozbiljan obaveštajni rad koji je prethodio vojnoj akciji.
Pogođena su i neka skladišta sa raketama i kompleks Natanc, jedan od najvažnijih u lancu iranskog nuklearnog programa.
Usamljeni Iran
Reakcija Teherana je očekivana.
Iranska nacija neće sedeti skrštenih ruku, Izrael će se suočiti sa „legitimnim i snažnim odgovorom na ovaj zločin“, neprijatelj će se pokajati zbog ovog glupog napada, poručio je predsednik Irana Masud Pezeškijan.
Duhovni vođa Ajatolah Ali Hamenei je zapretio Izraelcima „gorkom i bolnom sudbinom“.
To je uobičajan repertoar pretnji koje su ovog puta još manje potkrepljene nego u ranijim eskalacijama sukoba sa Izraelom. Bez Hamasa i pre svega Hezbolaha, bez vojnog uporišta u Siriji, Iranu preostaju samo projektili kojima može da gađa Izrael, a veoma mali broj njih uspeva da se probije do svojih meta, čak i da stigne do „Gvozdene kupole“ jer ih, zvanično ili nezvanično, presreću iz američkih baza.
Izrael ima šansu da ovako oslabljen Iran vojno osakati na dugi niz godina, možda i decenija i tu šansu IDF teško da će da propusti. Izraelci u Iranu vide motor svih neprijateljskih dejstava usmerenih ne samo protiv jevrejske države, već i protiv Jevreja širom sveta.
Zatvaranje izraelskih diplomatskih predstavništava
Da će vojne operacije trajati duže pokazuje i što Izrael zatvara ambasade i konzulate širom sveta – do daljnjeg.
Ministarstvo spoljnih poslova sa sedištem u Jerusalimu pozvalo je građane Izraela u inostranstvu da budu u pripravnosti, da ne ističu državne i jevrejske simbole na javnim mestima.
Izraelci u inostranstvu su pozvani da se obrate lokalnim bezbednosnim strukturama, ako budu suočeni sa neprijateljskim aktivnostima.
Brutalnim akcijama u Pojasu Gaze Izrael je izgubio simpatije i podršku mnogih zemalja i nacija. Sa brojem palestinskih žrtava raste antisemitizam širom sveta.
Spirala nasilja
Svaki ispaljen projektil sa obe strane, svaka samoubilačka akcija islamskih ekstremista, podstiče spiralu nasilja.
Izrael svoje vojne akcije uvek smatra „samoodbranom“, IDF tvrdi da uvek gađa samo vojne ciljeve, a da neželjene kolateralne civilne žrtve prosto ne mogu da se izbegnu.
Svoje neprijatelje, pa tako u ovoj situaciji Iran, optužuje da planski napadaju civilne ciljeve.
Iran je „prešao crvenu linuju“ gađajući Izraelske civile, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Sa stanovišta Izraelaca svaki iranski projektil koji pogodi metu je opravdanje za još žešći odgovor IDF-a.
Premijer Benjamin Netanjahu upozorio je Teheran da „stiže još toga“.
Napad Izraela na Iran je poslednji čin epske drame čiju je kulminaciju izazvao Hamas 7. oktobra 2023, a koja u cikličnim krugovima nasilja traje već 77 godina, od kako je vođa cionističko-socijalističke Radničke partije David Ben Gurion Izrael proglasio državom.
Novi temelji promenjenog Izraela
Prilikom svake eskalacije sukoba može se čuti da većina Izraelaca kaže: „Ili oni, ili mi“. Bilo da misle na Hamas, Hezbolah ili Iran. Malo ko veruje da je bilo kakav dogovor moguć.
Kvalifikacija patnje, stradanja i zločina je različita, ali je mržnja u koju su na obe strane prerasli ista. Napadom Hamasa na Izrael na „Crni Šabat“ dosegla je, čak i za visoke standarde ovog i za Jevreje i za hrišćane i za muslimane svetog podneblja, novu dimenziju, onu ubistvenu.
Najnoviji vojni pohod na Iran je za Izraelce više od rata – to je egzistentcijalni determinizam, nešto što proizilazi iz svega i zato mora da bude, nešto što je nepromenjivo jer je tako zapisano krvlju izraelskih civila.
Ideologija ognjenog mača kojim izraelska vojna sila sa žigom „Crnog Šabata“ udara po regionu je kolektivna bol zbog 1.400 masakriranih, ubijenih i otetih Izraelaca, dece, žena, staraca, vojnika. Svako poznaje nekoga ili nekoga ko poznaje nekoga kome je neko otet ili ubijen. A i da nije tako: svaka Izraelka i svaki Izraelac, verovatno i svaka Jevrejka i svaki Jevrejin na svetu može da se identifikuje sa roditeljima koji oplakuju svoju decu ili nedeljama čekaju na vesti o tome da li su živa.
Žrtve rata i Izraelu nisu statitistički brojevi, već sunarodnici čija se imena uvek i svugde nanovo izgovaraju, o kojima se priča kakvi jesu ili kakvi su bili. Te male priče nižu se u jednu o tome kako se Izrael probudio u subotu 7. oktobra – na „crni šabat“ – i više nije bio isti. Napad na Iran, silu zla koja preti opstanku Jevreja, tom drugačijem Izraelu treba da postavi nove temelje, da povrati kod Izraelaca osećanje nadmoći i sigurnost.
Ovako izgeda pogled iz Izraela. Vizura sa druge strane je sasvim drugačija: zločinačka jevrejska država se ponovo obrušila na islamski živalj i ubija sve pred sobom.
Izrael će verovatno vojnom akcijom koja je u toku uspeti da parališe Iran za naredni period, ali je na još jednom poprištu zasejao seme smrtonosnog razdora za narednih 77 godina.
Nemačka zapošljava medicinske sestre iz inostranstva, dolazi ih na stotine hiljada. Ali ostaće u Nemačkoj samo ako se tu osećaju ugodno. A za to je potrebno mnogo više od ugovora o radu
Šibanje je široko rasprostranjena kazna za krivična dela u Singapuru, a sada se uvodi i za prevarante
Kandidat levice Zohran Mamdani trijumfovao je na izborima u Njujorku, izazvavši bes Donalda Trampa koji ga je tokom kampanje opisivao kao „komunistu“ i „mrzitelja Jevreja“
Proces relativizacije prošlosti i ustaškog znamenja u Hrvatskoj već duže traje, a institucije nisu u stanju, a pitam se i da li su voljne, da garantuju prostor slobode, slobodu izražavanja, kaže Vesna Teršelić, voditeljka Dokumente – centra za suočavanje s prošlošću
Švedska policija tvrdi da kriminalne mreže za izvršavanje pucnjava i transport oružja sve češće regrutuju decu, jer mlađi od 15 godina ne mogu biti krivično gonjeni
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
