Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog rešenja, zapadne vlade počinju da preispituju svoje prvobitne ciljeve. Prema izveštaju „Fajnenšl tajmsa", postoji mogućnost dogovora kojim bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima okupirane teritorije, dok bi ostatak Ukrajine mogao da dobije članstvo u NATO
Zapadne vlade odustale su od ideje da će se rat u Ukrajini okončati tek nakon što ruska vojska napusti tu zemlju, a razmatraju sporazum kojim bi Moskva potencijalno zadržala kontrolu nad osvojenim ukrajinskim teritorijama, piše Fajnenšl tajms.
Kako se navodi, postavlja se pitanje da li Kijev ima dovoljno kapaciteta da zadrži ostatak teritorije, a tu mogućnost otežava i eventualna pobeda republikanca Donalda Trampa na izborima u SAD u novembru, budući da je on više puta govorio o opciji brzog kraja rata.
Američki list je preneo da se pojedini američki i evropski zvaničnici nadaju da će Tramp, u slučaju da osvoji novi mandat u Beloj kući, sprečiti sporazum koji bi ugrozio evroatlantsku bezbednost u budućnosti.
Međutim, kako rat na Bliskom istoku eskalira, čak i neke zapadne prestonice koje su ranije insistirale na potrebi vojne pobede nad Rusijom preispituju ciljeve, dok se neki kijevski zvaničnici takođe privatno žale da im nedostaje osoblje, vatrena moć i podrška Zapada da ponovo zauzmu okupiranu teritoriju.
Takva situacija je dovela do toga da se iza zatvorenih vrata govori o sporazumu po kome će Ruska Federacija zadržati kontrolu nad okupiranim teritorijama, piše FT.
„Moskva zadržava de fakto kontrolu nad otprilike petinom Ukrajine koju je okupirala – iako ruski suverenitet nad njom nije priznat – dok je ostatku zemlje dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili joj se daju ekvivalentne bezbednosne garancije“, navodi se u izveštaju lista.
Nastavak hladnog rata
U tom slučaju, Ukrajina bi mogla da se oporavi slično kao Zapadna Nemačka nakon Drugog svetskog rata i pridruži EU, što bi zahtevalo i garancije SAD i saveznika da će Kijevu ponuditi članstvo u NATO-u.
„To bi zahtevalo od Sjedinjenih Država i njihovih partnera da rasporede ogromne i skupe snage i ostave ih u stilu hladnog rata“, navodi se u članku.
Kako se dodaje, druga opcija je da ruski predsednik Vladimir Putin pristane na pregovore i prihvati integraciju ostatka Ukrajine u zapadne strukture, iako je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO bio jedan od vojnih ciljeva Kremlja, prenosi Tanjug.
Fajnenšl tajms takođe dovodi u pitanje da li Putin ima podsticaj da pristane na pregovore o miru ako veruje da ruska vojska još uvek može da osvoji više teritorija.
Istovremeno, šef evropske diplomatije Žozef Borelj je upozorio da će se, ukoliko Zapad ukine podršku Ukrajini, rat završti za 15 dana ruskom pobedom.
Izvor: Fajnenšl tajms
Eksplozije su tokom noći odjekivale širom Kijeva nakon što je Rusija pokrenula masovni vazdušni napad. Pogođene su stambene zgrade, studentski dom i druga civilna infrastruktura, dok ukrajinske vlasti govore o jednom od najvećih raketnih udara od početka rata
Ukrajinski dronovi pogodili su logističke i energetske objekte duboko na ruskoj teritoriji, dok je Moskva odgovorila jednim od najmasovnijih raketnih napada na Kijev poslednjih meseci
Jedan od najuticajnijih ljudi nemačke demohrišćanske politike Jens Špan podneo je ostavku nakon što je njegova privatna odluka da postane otac uz pomoć surogat-majke izazvala političku buru i optužbe za dvostruke standarde
Posle novih napada i rastućeg broja žrtava, odnosi između SAD i Irana dodatno su se pogoršali. Teheran je odbacio okvirni mirovni sporazum iz juna, dok Vašington poručuje da neće menjati politiku. U međuvremenu, zatvaranje jednog od najvažnijih pomorskih puteva za transport nafte povećava rizik od velikog rasta cena
U Komiži na ostrvu Vis nude 4000 evra mesečno na konkursu za izvršnog direktora Geoparka Viški arhipelag
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
