Tinejdžeri su, često usamljeni i frustrirani, pa ponekad pomisle da je „kul“ biti džihadista i „mučenik“. Kako Islamska država podstiče omladinu širom sveta na napade?
Smatra se da je austrijski tinejdžer koji je ubijen prošle nedelje, nakon što je ispalio hitac iz starinske puške na nemačku policiju u Minhenu, bio pod uticajem islamističkog ekstremizma, piše Dojče vele (DW).
Emrah I. (18) je došao iz malog grada u regionu Salcburga dok mu roditelji potiču iz okoline Tuzle.
No, on jedva da je posećivao svoju lokalnu džamiju. Niti je pustio bradu niti se oblačio kao radikalni islamista.
Jedina stvar koja je moglo da predvidi njegovo ponašanje u Minhenu desila se početkom 2023. godine.
Tada je austrijska policija, istražujući pritužbe na tuču u njegovoj školi, pronašla snimke iz kompjuterske igrice na njegovom telefonu. U njima je ukrašavao scene zastavom Al Kaide. Ali ništa drugo nisu našli.
Policija sada veruje da je u poslednjih nekoliko meseci tinejdžer radikalizovan na internetu.
Raste broj tinejdžera terorista
Emrah I. nije usamljen primer. Između marta prošle i marta ove godine, istraživači Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku izbrojali su 470 relevantnih pravnih slučajeva u vezi sa teroristima Islamske države.
Tinejdžeri ili maloletnici su bili uključeni u najmanje trideset od njih. Prema navodima Instituta „ovaj broj može biti znatno veći s obzirom na to da mnoge nacije ne objavljuju podatke o starosti za uhapšene“.
Druga studija, koju je vodio Piter Nojman, profesor bezbednosnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, analizirala je 27 nedavnih slučajeva vezanih za Islamsku državu i otkrila da su u dve trećine slučajeva uhapšene osobe u Evropi bili tinejdžeri.
Tokom protekle nedelje, četrnaestogodišnjak je uhapšen u Urugvaju nakon što se na mreži izjasnio kao terorista „vuk samotnjak“, a jedanaestogodišnji dečak je uhapšen u Švajcarskoj prošlog petka zbog širenja ekstremističkih poruka na društvenim mrežama.
Vrbovanje zapadnih tinejdžera?
Iako je vojno poražena do 2017. godine, Islamska država i dalje postoji. Njene aktivnosti se sve brutalnije rasplamsavaju u afričkim zemljama. A deluje i ogranak sa sedištem u Avganistanu poznat kao Islamska država provincije Horasan.
Od januara ove godine, avganistanski ogranak ohrabruje sledbenike da izvrše napade u Evropi, posebno na velike događaje kao što su Olimpijske igre, koncerti i fudbalske utakmice.
Ali, stručnjaci ne misle da su te poruke posebno namenjene evropskim tinejdžerima. Povećanje broja tinejdžera napadača ima više veze sa načinom na koji društveni mediji i platforme za razmenu poruka omogućavaju tinejdžerima pristup sadržajima Islamske države.
Napade tinejdžera obično „inspiriše“ Islamska država, ti napadi nisu poput drugih direktno naređeni iz Avganistana.
Situacija se mnogo razlikuje od one iz 2014. kada je Islamska država zauzela velike delove Iraka i Sirije. Tada su potencijalni regruti često bili u direktnom kontaktu sa rukovodiocima na Bliskom istoku koji su ih ohrabrivali da napuste domove i dođu u „kalifat“.
Lukas Veber, istraživač u njujorškom Soufen centru, istraživačkom centru za bezbednost, kaže da je delovanje sada mnogo manje centralizovano i da postoji održivi, organski aparat zajednice.
Piter van Ostajen, analitičar koji istražuje Islamsku državu više od jedne decenije kaže: „I dalje imate centralnu medijsku službu i centralnu komandu koja je upravljala, na primer, napadima u Rusiji. Ali mislim trenutno da postoji mnogo raznovrsnija mreža koja regrutuje ove mlade ljude.“
„To je više difuzna mreža u kojoj imate decu u svojim onlajn krugovima, u ovim zajednicama, koja žele da budu uticajna“, potvrđuje Mustafa Ajad, izvršni direktor za Afriku, Bliski istok i Aziju u londonskom Institutu za strateški dijalog, koji istražuje ekstremizam.
„Ideologija i dalje igra ulogu – to ne možete zanemariti – ali stvaranje mimova i prezentacija na TikToku Islamske države kraćim video snimcima, na lokalnim jezicima, približava njihove ideje mladim ljudima.“
Video snimci imaju i prepoznatljivu mračnu estetiku, napominje Ajad za koju kaže da „u nedostatku boljeg izraza, ima novi aspekt ’kul džihadizma’“.
Brža radikalizacija?
Postoji mnogo primera takvih mreža, objašnjava Ajad. U slučaju planiranog napada na koncerte Tejlor Svift u Beču, austrijska policija je pregledala digitalne veze osumnjičenog devetnaestogodišnjeg Austrijanca, poreklom Albanca iz Severne Makedonije.
Nemačka policija je potom u Brandenburgu privela jednog petnaestogodišnjaka, za kojeg se sumnjalo da je bodrio Austrijanca.
Slična situacija je izašla na videlo nakon što je u aprilu nožem izboden jedan australijski biskup. Nakon pregleda povezanosti na društvenim mrežama šesnaestogodišnjeg počinioca, optuženo je još šest tinejdžera. Svi su bili u kontaktu, preko aplikacije za razmenu poruka Signal, u grupi za ćaskanje koju su pokrenuli pod nazivom „Planovi“.
Mreže su difuzne i organske, niko ne zna koliko su zaista velike, a platforme ne čine dovoljno da uklone ekstremistički sadržaj, napominje Ajad. Postoji i drugi problem.
Prema rečima šefova francuske i švajcarske državne bezbednosne službe, proces radikalizacije sve je brži.
Zašto tinejdžeri nasedaju na ovo?
Osnovna poruka koju je Islamska država uvek forsirala ostaje ista. Kaže da svet progoni muslimane, ali ako se pojedinac kojem se obraćaju pridruži, zajedno će biti jači.
Otuđenim ili marginalizovanim tinejdžerima koji traže nešto čemu bi pripadali, ili skup pravila u komplikovanom svetu, ovakva poruka može biti privlačna, kažu psiholozi.
Postoje i politički faktori koji igraju ulogu. Islamska država koristi sukob u Gazi kao dokaz da „ostatak sveta mrzi muslimane“ i da njihove pristalice treba da se osvete, kažu stručnjaci.
„Broj civilnih žrtava [iz Gaze] snimljen kamerom, lako dostupan svima, naglašavajući smrt i razaranje, takođe će uticati na decu“, objašnjava Ajad. „Znamo da takva vrsta nasilnog sadržaja tera decu da se povuku ili postanu agresivnija.“
Uspon krajnje desnice u Nemačkoj, kao i trenutna debata oko imigracije i islamofobije u zemlji, takođe će verovatno uticati na marginalizovane tinejdžere iz tih zajednica. Ekstremnija desnica izaziva više džihadističkog ponašanja. To je tako jednostavno“, rekao je Van Ostajen za DW. „Obe ove grupe jačaju jedna drugu.“
Dakle, koliko treba da nas zabrinjavaju takvi tinejdžeri koje neki tabloidi već nazivaju „TikTok teroristima“?
„Sledbenici Islamske države prave veliku pompu i prete“, kaže Ajad. „Ali ne mislim da smo na istom nivou kao 2015. i 2016. Kada je reč o ovoj deci, njihove zavere obično nisu stvarno promišljene. Ali mogle bi da imaju ogromne posledice, ako zaista uspeju. Potreban je samo jedan uspešan napad.
Izvor: DW
