Izraelske snage ušle su kopnenim putem u južni Liban, ciljajući ključne pozicije Hezbolaha. Operacija, koja se trenutno odvija blizu granice, uključuje uništavanje infrastrukture poput tunela i skrovišta milicije.
Izraelska vojska ušla je kopnenim trupama u južni Liban. Šta Izrael time želi da postigne i šta to znači za narod Libana?
1. Šta se trenutno dešava na jugu Libana? Šta se zna o izraelskoj ofanzivi?
Do sada je – prema saopštenju izraelske vojske – operacija bila ograničena na sela u neposrednoj blizini granice. Meta su položaji i tuneli Hezbolaha, navodi Dojče vele.
Još nije jasno koliko daleko izraelska vojska namerava da ide: samo nekoliko kilometara – ili čak do reke Litani, na oko 30 kilometara severno od granice? To je trenutno nejasno.
Ono što je najnovija vest, jeste upozorenje izraelske vojske libanskom stanovništvu: „Molimo vas, ne idite južno od Litanija“.
2. Šta Izrael želi da postigne u južnom Libanu što do sada nije mogao vazdušnim napadima?
Zvanični cilj rata jeste da se stanovnici severnog Izraela vrate u svoje gradove i sela. Da bi to uradila, izraelska vojska očigledno želi da pomeri tampon-zonu dalje na sever, kako Hezbolah više ne bi mogao da granatira sever Izraela, barem ne svojim delimično nevođenim, odnosno nepreciznim oružjem kratkog dometa.
Zatim bi trebalo da uslede masovni vazdušni udari po velikim delovima Libana. Očigledno, Hezbolah bi trebalo da bude tako temeljno poražen, da što je duže moguće prestane da predstavlja pretnju Izraelu.
3. Da li je Hezbolah, oslabljen vazdušnim udarima, sposoban da se odupre izraelskim kopnenim snagama?
Hezbolah je saopštio da je već otvarao vatru na izraelske kopnene snage. To se, međutim, ne može proveriti, kao ni neke od informacija koje je dala izraelska vojska. Juče je Naim Kasem, zamenik ubijenog šefa Hezbolaha Hasana Nasralaha, rekao da je milicija spremna za izraelsku invaziju – ali će, kaže biti potrebno strpljenje.
Hezbolah je trenutno zatečen snagom kojom Izrael deluje protiv njega. Ta organizacija, barem kratkoročno, ima veoma malo toga čime može da se suprotstavi. Ali, to bi moglo i da se promeni – posebno ako izraelska vojska bude duže ostala u Libanu.
4. Šta znače snažni vazdušni udari, a šta kopnena ofanziva za civilno stanovništvo u Libanu?
Tokom noći ponovo je došlo do masovnih vazdušnih udara na južna predgrađa Bejruta, tamo gde je Hezbolah veoma jak i ima mnogo pristalica. Kao i tokom vikenda, mnogo ljudi je pobeglo ka centru grada. Mnogi su proveli još jednu noć napolju – ali sada u veoma nepovoljnim uslovima, jer je tokom noći u Bejrutu padala jaka kiša.
5. Šta najnoviji razvoj događaja znači za narod Libana? Da li se ponavlja ono što se već dešava u palestinskom Pojasu Gaze – da izraelska vojska gađa terorističku miliciju i tako istovremeno pogađa mnoge civile?
To je izuzetno teško proceniti. Izraelska vojska preduzima prilično ciljanu akciju protiv Hezbolaha, ali pogođeni su i civili. Podaci libanske vlade ne daju tačne informacije o tome koliko takvih slučajeva ima. S povećanjem intenziteta napada, to bi moglo da bude još manje poznato.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
