“Ruski zakon” i ukrajinske zastave

Za “Vreme” iz Tbilisija

“Gruzija se ovih dana nalazi na strateškoj prekretnici. Dok vladajuća većina pokušava da progura takozvani ‘ruski zakon o stranim agentima’, opozicija i na hiljade demonstranata koji svakog dana u ulici Šota Rustaveli ispred zgrade Skupštine protestuju – traže da se pomenuti zakonski akt ukine i da se zemlja uključi u evrointegracije.”

Ovako političku situaciju u ovoj zemlji opisuje Arči, tridesetogodišnji taksista u gruzijskoj prestonici, koji je izbegao iz samoproglašene Abhazije, jedne od dveju teritorija pod zaštitom Rusije. Čuo je za Srbiju, Novaka Đokovića i fudbalera Dušana Vlahovića. Ne zna mnogo o nama, ali zna za političku situaciju na Kosovu.

foto: ivan mitkovski

“Znam šta se desilo sa Kosovom i kakva je tamo situacija. E sad, dok vi imate jedno Kosovo, mi u Gruziji imamo dva Kosova – Abhaziju i Južnu Osetiju. Zato sami procenite u kakvoj smo situaciji”, navodi taksista ovde veoma popularne kompanije “Bolt”.

Nakon masovnih demonstracija, strani analitičari tumače da Gruzija mora da izabere kojim će putem krenuti. Da li će pratiti baltičke zemlje i put ka NATO-u i Evropskoj unij, ili će se vratiti “pod skute” Moskve i postati “satelit država”, poput Belorusije. A sve je počelo najavom usvajanja kontroverznog zakona kojim se zahteva od medija i nevladinih organizacija da se registruju kao “strani agenti” ukoliko “ostvaruju interese strane sile”, odnosno ako primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva.

foto: ap

Zakon je usvojio parlament, predsednica Gruzije Salome Zurabišvili je stavila veto, ali se očekuje da će uskoro stupiti na snagu bez obzira na to. Zurabišvilijeva sada poziva poslanike da ga ukinu dan nakon stupanja na snagu. Navodeći da je zakon o stranim agentima neustavan po sadržaju, a shodno tome – negruzijski i nedemokratski, te da ga je nemoguće “popraviti” – predsednica je ocenila da njegovo ukidanje nema alternativu i da bi predstavljalo volju naroda.

Međutim, vladajuća partija “Gruzijski san” ima dovoljnu većinu u parlamentu da odbaci veto predsednice. Lider parlamentarne većine Mamuka Mdinaradze smatra da predsednica nema argumente protiv novog zakona.

foto: ap

“Salome Zurabišvili nam je vratila zakon sa jednim amandmanom – da bi bio na snazi jedan dan. Time je zatvorila mogućnost rasprave i na kraju potvrdila da nema prave argumente protiv zakona!”, naveo je Mdinaradze na Fejsbuku.

Ako parlament većinom glasova poništi veto predsednice, stupiće na snagu odmah po objavljivanju. Nacrt zakona izazvao je proteste u Tbilisiju koji su više puta eskalirali u sukobe sa policijom, kao i oštre reakcije Evropske unije i kritike Sjedinjenih Američkih Država, OEBS-a, Saveta Evrope… U trenutku pisanja ovog teksta (21. maj), poslednje vesti koje stižu iz parlamenta ove zemlje govore da je nadležni odbor uputio na razmatranje Odboru za pravna pitanja veto predsednice na “ruski zakon”.

Ipak, nadležni skupštinski odbor, iako je primio na razmatranje ovaj akt, nije objavio kada će se izjašnjavati o njemu. Prema pravilniku, o vetu predsednice Zurabišvili prvo se izjašnjava pomenuti odbor, a potom poslanici raspravljaju o njemu na plenarnoj sednici.

Nakon ovakvog razvoja događaja i očekivanja da će parlament nadglasati predsednicu i usvojiti kontroverzni zakon, oglasili su se SAD i Evropska unija. SAD su otvoreno poručile da će, ako zakon stupi na snagu, uvesti sankcije onima koji podržavaju zakon i njihovim porodicama, kao i onima koji zlostavljaju aktiviste koji se protive zakonu. Iz Evropske unije upozoravaju da će usvajanje ovog zakona za Gruziju konačno zatvoriti vrata evropske budućnosti, jer “za takvo zakonodavstvo nema mesta u Evropi”.

Na drugoj strani, lideri partije “Gruzijski san”,koji su predlagači zakona, tvrde da zakon služi samo u svrhu osiguravanja transparentnosti stranih sredstava koja se pružaju nevladinim organizacijama i medijima.

A ŠTA KAŽU GRAĐANI?

Politička situacija u Gruziji ovih dana umnogome podseća na onu u Srbiji pred kraj vladavine Slobodana Miloševića. Dok mladi svakodnevno demonstriraju i traže ukidanje, stariji Gruzijci imaju oprečne stavove prema NATO-u i Evropskoj uniji, te ne iskazuju preterano nezadovoljstvo prema najavljenom zakonu. Ponajviše zbog toga što ih se predloženi zakonski akt uopšte ne dotiče.

Saba, dvadesetpetogodišnji mladić koji je došao u Tbilisi iz malog grada u unutrašnjosti i koji radi dva posla u ovom gradu, ocenjuje za “Vreme” da postoji generacijski jaz, kao i da su društvene mreže i mediji doprineli ovakvom stanju.

“Mladi se ne informišu više preko tradicionalnih medija, kao što je to slučaj sa starijim generacijama i sve manje veruju televiziji. Zato oni i čine najveći broj onih koji demonstriraju protiv ‘ruskog zakona’. Slično je i sa odnosom prema ratu u Ukrajini. Dok se kod mladih sve više javlja izražena nacionalna svest, stariji građani su uzdržani prema ovom pitanju”, kaže Saba.

Dokaz o ovome što Saba govori ne treba tražiti mnogo po Tbilisiju. Gotovo kompletna uža gradska zona je preplavljena nacionalnim zastavama Gruzije koje su okačene po svim državnim institucijama, kućama, terasama stanova, a centralna naselja Stari grad, Vera i Veki su preplavljeni muralima na kojima je iscrtana crveno bela zastava ove zemlje.

Pored gruzijske, mnogi građani, brojne institucije, hoteli i restorani kače uporedo još jednu zastavu – ukrajinsku.

foto: i. mitkovski

NEPODELJENA PODRŠKA UKRAJINI

Ako bi podrška Ukrajini u Gruziji trebalo slikovito da se opiše, najlakše bi bilo reći da onoliko koliko je grafita i zastava u Beogradu namenjeno Rusiji i Putinu, u Tbilisiju ima tri puta više onih koji su posvećene podršci Ukrajini. Ceo grad je “prekrečen” žuto-plavim bojama i likovima poznatih poginulih ukrajinskih vojnika.

I ne samo to. Mnogi Gruzijci su se od prvog dana rata prijavili kao dobrovoljci na ukrajinskoj strani, imaju posebne formacije u vojsci Ukrajine, a samim tim i brojne poginule državljane u ovom ratu.

Ispred jednog od najpoznatijeg hotela u centru grada stoji natpis “Slava Ukrajini”, a pored gruzijskih i zastavica Evropske unije koje prodaju na desetine prodavaca na centralnoj gradskoj aveniji, redovno stoji i zastava Ukrajine.

PROTESTI KOJI SU PRIVUKLI PAŽNJU CELOG SVETA

Demonstracije u Tbilisiju su započele od kada je najavljen “ruski zakon”, a u nekoliko navrata je došlo do sukoba sa policijom. Ipak, najbrojnije i najkrvavije demonstracije su održane nakon usvajanja ovog akta u parlamentu, 13. maja. Došlo je do velikih nereda, nakon kojih je uhapšeno 20 osoba. Služba državne bezbednosti Gruzije je nakon protesta saopštila da je cilj demonstranata da “nasilno preuzmu vlast” uz pomoć finansija inostranih stranaka i nevladinih organizacija. Nakon protesta na kojem je eskaliralo nasilje, demonstranti su nastavili svakodnevno da se okupljaju ispred parlamenta, ali u znatno manjem broju.

U sredu 20. maja, bilo je prisutno tek nekoliko stotina onih koji protestuju. Ogrnuti u zastave Gruzije i Evropske unije, uzvikivali su parole protiv vlasti i usvajanja “ruskog zakona”. Jedna od okupljenih, Katarina, nosila je baner sa porukom “Moć u ljudima je snažnija od ljudi koji imaju moć”. Ona je studentkinja i za “Vreme” kaže da redovno dolazi na proteste:

“Mi smo ovde i protestujemo jer ne želimo da postanemo deo Rusije. Ne želimo usvajanje ‘ruskog zakona’ već vladu koja će da bude proevropski nastrojena. Usvajanjem ovog zakona vlast se razotkrila i pokazala nameru da nas vrati pod ruski uticaj, a mi to ne želimo. Zakon koji hoće da usvoje u suštini krši naša elementarna prava i omogućava vlasti da u budućnosti svakog od nas proglasi za nekakvog ‘stranog agenta’. A mi to nismo. Ovde su najviše mladi ljudi koji vide svoju budućnost u Evropskoj uniji”, kaže Katarina.

Na pitanje da li je roditelji podržavaju u tome što radi, odgovara potvrdno i napominje da postoji dobar deo građana srednjeg i starijeg doba koji ne dolazi na proteste, ali su protiv usvajanja zakona.

“Mi smo ponosni na svoju istoriju, a Rusija zauzima dobar deo nje i nije se pokazala kao neko ko nam je prijatelj. Želimo slobodnu i nezavisnu Gruziju koja nije ničiji politički satelit. Ne želimo ponovnu izgradnju SSSR-a niti da budemo deo toga. Istorija je pokazala da nas je vreme pod Rusijom unazadilo. To znamo da nećemo, cilj nam je da napredujemo u svim oblastima”, poručuje Katarina.

Marta, devetnaestogodišnja studentkinja rodom iz Australije, ocenjuje da broj ljudi opada nakon protesta prošle nedelje, ali napominje da se ovde demonstranti okupljaju svakodnevno više od mesec dana i da njihova upornost pokazuje da žele da istraju.

“Mi ćemo nastaviti sa svakodnevnim demonstracijama i pokazaćemo da nećemo podleći pritiscima režima i policije. Verujem da će se demonstracije omasoviti kako vreme bude prolazilo, pogotovo kako se izbori, koji su u oktobru, budu približavali. Sada je trenutno svojevrsna pauza u masovnosti, ali sam uverena da će se uskoro ulicama Tbilisija šetati na hiljade građana”, uverena je Marta.

Podseća da su protesti počeli pre skoro mesec i po i da su i na početku bili slabo posećeni, ali da se s vremenom broj ljudi na ulicama uvećavao, da bi dostigao maksimum 13. maja kada ih je, po procenama, bilo više od 100.000. Napominje da je ovaj zakon vlast pokušala da usvoji i prošle godine, ali je nakon negativnog odjeka u javnosti i demonstaracija povukla predlog iz skupštine. Sada je, ipak, spremna da ide do kraja.

“Njegovo usvajanje bi nam napravilo velike probleme u želji da uđemo u Evropsku uniju, a donelo bi nam i sankcije Zapada – što ne želimo. Zato ovaj zakon ne sme da bude usvojen”, predočava ona.

Sa ovim se slaže i Nina, još jedna mlada devojka koja svakodnevno dolazi na proteste i ukazuje da bi usvajanje “ruskog zakona” mogao da bude samo početak u usvajanju novih zakonskih odredbi koji bi uticali na urušavanje ljudskih prava u Gruziji.

“Zato i ne nameravamo da se povučemo. Tu smo bez obzira na hladnoću ili kišu. Demonstriraćemo sve dok se ovaj zakon ne povuče. Borba za slobodu je građanima Gruzije u krvi i zato nećemo da se predamo niti da ustuknemo pred pretnjama vlasti i policije. Mi pamtimo naše heroje koji su dali živote za nezavisnost ove zemlje i nastavljamo gde su oni stali”, smatra Nina.

Ona je naglasila da Vlada Gruzije mora da sasluša svoje građane, a ne da radi protiv njih.

“Mlade generacije žele da slobodno putuju u zemlje Evropske unije i da Gruzija dostigne životni standard tih zemalja. U biranju između Evropske unije i Rusije, mi nemamo dilemu, odluka je jasna – mi smo za EU”, podvukla je Nina.

KAKO DALJE I IZBORI U OKTOBRU

Strani analitičari ocenjuju da će budućnost protesta u Gruziji i primenjivanje spornog zakona zavisiti od odluke vrha vlasti i policije, odnosno, na koji način će se ophoditi prema mnogim stranim organizacijama koje rade u ovoj zemlji. Da li će vlast krenuti “đonom” ili će pokušati da omekša kompletnu javnost kojoj je “ruski zakon” glavna tema mesecima. Dosta toga zavisi i da li će opozicija i studentske organizacije koje učestvuju na protestima uspeti da održe masovnost u svakodnevnim okupljanjima.

Bilo kako bilo, izbori koji treba da se održe u Gruziji u oktobru, mnogo će toga odlučiti. Pre svega o daljem putu zemlje u budućnost. Da li će krenuti na Zapad ka Evropskoj uniji, ili na Istok, ka Rusiji i Putinovom režimu.

Foto: AP

Senka Ivanišvilija

Strani mediji koji pomno prate situaciju u Gruziji napominju da iza izglasavanja ovog zakona stoji ubedljivo najmoćniji čovek u ovoj zemlji, oligarh Bidžina Ivanišvili.

Navodi se da je poslednju deceniju proveo gledajući krovove Tbilisija iz svog staklenog zamka, smeštenog na vrhu brda, za koji njegovi kritičari kažu da podseća na sedište nekog od negativaca iz filmova o Džejmsu Bondu.

I zaista, zamak pored koga se neposredno prolazi na putu ka dvema velikim turističkim destinacijama ovog grada, spomeniku Majci Gruzije i zabavnom parku Mtacminda, podseća na neki iz akcionih filmova. Iako zvanično nema funkciju, na svakom od mnogih ulaza dežura patrola policije, a taksisti samo upotpunjuju gotovo neverovatne crtice iz života Ivanišvilija. Pored heliodroma koji svojim gabaritom privlači pažnju pored zamka, lokalni prevoznici prepričavaju da oligarh trenutke odmora provodi sa svojim kućnim ljubimcima – ajkulom i pingvinom…