Šefica ruskog državnog kanala RT Margarita Simonjan bila je objavila u petak audio snimak na kome nemački vazduhoplovni oficiri kritikuju kancelara Šolca, razgovaraju o tehničkim mogućnostima krstareće rakete "taurus" – i da li bi bila pogodna da uništi Krimski most. Ministarstvo odbrane u Berlinu je potvrdilo da su oficiri po svemu sudeći zaista prisluškivani
Ruski propagandni kanali su u petak popodne emitovali snimak razgovora za koji se navodi da je od 19. februara. Mnogo toga ukazuje na to da je snimak autentičan, preneli su nemački mediji – a u međuvremenu je Ministarstvo odbrane Nemačke saopštilo da polazi od toga da jeste prisluškivan jedan razgovor vazduhoplovnih oficira bundesvera.
„Naša je procena da jeste prisluškivan jedan razgovor u oblasti vazduhoplovstva. Da li su snimak i pisana varijanta ovog razgovora, koji kruže internetom, bili podvrgnuti nekim promenama, u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću da kažemo“, izjavila je u subotu jedna porparolka Ministarstva nemačkoj agenciji DPA, te da je „Savezna kancelarija za vojnu kontraobaveštajnu službu (BAMAD) pokrenula sve neophodne mere“.
Šefica ruskog državnog kanala RT, koji je zabranjen u Evropskoj uniji, Margarita Simonjan bila je objavila u petak audio snimak približno tridesetominutnog razgovora koji je najverovatije zaista presretnut. Na snimku se čuje kako četiri oficira Bundesvera razgovaraju o tehničkim mogućnostima krstareće rakete Taurus. Simonjan nije rekla kako je došla do tog snimka, prenosi Dojče vele (DW).
Slučaj je veoma briznatan: ruski mediji su preneli ovaj snimak na kojem se čuje i diskusija o pitanju – da li su nemačke krstarće rakete tehnički sposobne da unište most koji je podigla Rusija ka poluostrvu Krim, piše DW.
Insajderi Bundesvera smatraju da je snimak autentičan
Kancelar Olaf Šolc je početkom sedmice bio izneo detaljne razloge zašto odbija isporuke nemačkih krstarećih raketa „Taurus“: njihova potreba u Ukrajini zahtevala bi učešće nemačkih vojnika kada se radi programiranju ciljeva odnosno meta, rekao je on. Šolc se plaši da bi Nemačka tako mogla indirektno da bude uvučena u rat.
Tom priliko mu je izletelo, pisalo je „Vreme“, kako upravo to već rade Francuzi i Englezi, zbog čega je bio izložen oštrim kritikama iz Londona i samog Berlina da „odaje tajne NATO partnera“.
„Pošto niko zaista ne zna zašto kancelar ovo blokira, prirodno se pojavljuju najbizarnije glasine“, citira ZDF inspektora vazduhoplovstva generala Inga Gerharca, koji se očigledno čuje na snimku. On je tom prilikom izrazio svoju frustraciju što mora da ispravlja ono što smatra pogrešnim informacijama o nemačkim krstarećim raketama.
Eksplozivno je, takođe, što se na objavljenom snimku očigledno navodi da Britanci u Ukrajinoi imaju „svoje ljude na licu mesta“ u vezi sa upotrebom njihovih krstarećih raketa Storm-Shadow, što potvrđuje ono što je ranije rekao Šolc.
Insajderi Bundesvera rekli su ZDF-u da veruju da je snimak autentičan.
Reakcije nemačkih političara
Sve ovo je izazivalo zabrinutost među nemačkim poslanicima. „Ako se ova priča pokaže kao tačna, sledi veoma problematičan proces“, rekao je predsednik odbora za parlamentarnu kontrolu Bundestaga Konstantin fon Noc novinarima „Redakcijske mreže Nemačka“.
„Postavlja se pitanje da li se radi o jednom slučaju ili „o strukturalnom bezbednosnom problemu“ dodao je političar Zelenih. „Očekujem da pozadina svega budu odmah razjašnjena.
„Sigurno su prisluškivani i drugi razgovori i možda će ih pusiti kasnije, kad to bude odgovaralo Rusiji“, upozorio je političar CDU zadužen za odbrambenu politiku Roderih Kizeveter na ZDF-u. Treba poći od toga „da je Rusija u ovom trenutku pustila u javnost ovaj razgovor sa određenom namerom. To može biti samo da se spreči isporuka ‘Taurusa’ iz Nemačke.“
Ovo je tek početak
„Događaji poslednjih dana još jednom pokazuju da Vladimir Putin pre svega u Nemačkoj pokušava da dezinformacijama, destabilizacijom i špijuniranjem vrši masibni negativni uticaj na naše društvo“, izjavila je „Špigelu“ zamenica frakcije Zelenih u Saveznom parlamentu Agnješka Bruger.
„To će u ovoj godini važnih izbora još više uzeti maha, moramo za to mnogo bolje da se pripremimo u politici, medijima i društvu. Mi kao društvo moramo da postanemo otporniji, robusniji i spremniji na odbranu“.
Rusija traži odgovore od nemačke vlade
Reagujući na izveštaje i sadržaj sa snimka, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije zatražilo je objašnjenje od nemačke Savezne vlade.
„Pokušaji da se izbegnu odgovori će se smatrati priznanjem krivice“, napisala je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, na svom Telegram kanalu.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
