Nakon nekoliko meseci mira, obnovljeni su sukobi između Tajlanda i Kambodže. Obe strane se međusobno krive za nove žrtve, preneo je Rojters
Tajlandska vojska je izvršila vazdušne udare na vojne baze Kambodže duž međusobne granice. Obrazloženje: Kambodžanske snage su napale tajlandsku vojsku u provinciji Ubon Račatani, gde je „ubijen jedan vojnika dok su četvorica ranjena“, izjavio je portparol tajlandske vojske Vintai Suvari. Kambodžansko Ministarstvo odbrane, međutim, tvrdi da su tajlandske snage iz čista mira pokrenule napade u pograničnim provincijama Preah Vihear i Odar Meančej rano jutros.
Dve susedne zemlje jugoistočne Azije imaju dugogodišnji spor oko demarkacije delova granice duge 800 kilometara, određene tokom francuske kolonijalne ere. Sporna područja sadrže nekoliko hramova, uključujući i Preah Vihear. Međunarodni sud pravde je dodelio suverenitet nad ovim područjima Pnom Penu, ali Bangkok odbija da prizna autoritet tog suda u teritorijalnim pitanjima.
Napad posle mira
Trump AsiaPotpisivanje mirovnog sporazume koji je utanačio Donald Tramp / Foto: Mohd Rasfan/Pool Photo via AP
U julu je tokom pet dana neprijateljstava između Tajlanda i Kambodže poginulo 43, a raseljeno je oko 300.000 ljudi, pre nego što je mirovni plan, koji je krajem oktobra inicirao američki predsednik Donald Tramp, smirio tenzije. Sporazum je uključivao oslobađanje 18 kambodžanskih zatvorenika koji su nekoliko meseci bili držani u Tajlandu.
Obe strane su se takođe složile da povuku teško naoružanje, očiste mine iz pograničnih područja i nastave dijalog, ali nijedno suštinsko pitanje nije rešeno.
Tajland je obustavio sprovođenje sporazuma u novembru, navodeći da je eksplozija jedne nedavno postavljene mine povredila četiri njegova vojnika. Bangkok redovno optužuje svog suseda da postavlja nove mine duž granice, a Kambodža tvrdi da su to ostaci prošlih sukoba.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
