Zaštitni omotač u nuklearnoj elektrani Černobilj izgrađen da zadrži radioaktivni materijal iz katastrofe iz 1986. godine, više ne može da obavlja svoju glavnu bezbednosnu funkciju zbog oštećenja izazvanog dronom
Zaštitni omotač u nuklearnoj elektrani Černobilj, u ratom razorenoj Ukrajini, izgrađen da zadrži radioaktivni materijal iz katastrofe iz 1986. godine, više ne može da obavlja svoju glavnu bezbednosnu funkciju zbog oštećenja izazvanog dronom, saopštila je u petak (5. decembar) nuklearna agencija Ujedinjenih nacija. Ukrajina tvrdi da je udar izvela Rusija.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da je tokom prošlonedeljne inspekcije čelične zaštitne konstrukcije, dovršene 2019. godine, utvrđeno da je udar drona iz februara narušio strukturu.
Generalni direktor IAEA Rafael Grosi rekao je u saopštenju da je misija „potvrdila da je (zaštitna konstrukcija) izgubila svoje primarne bezbednosne funkcije, među kojima je sposobnost zadržavanja radioaktivnog materijala, ali i da nije došlo do trajnog oštećenja nosećih elemenata ili nadzornih sistema“.
Grosi je dodao da su popravke već obavljene, „ali da je sveobuhvatna obnova i dalje neophodna kako bi se sprečilo dalje propadanje i obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost“.
U Srbiji nema povećanja radioaktivnosti
Na teritoriji Srbije nema povećanja radioaktivnosti, objavio je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost povodom saopštenja Međunarodne agencije za atomsku energiju, prenosi FoNet.
Direktorat je istakao da se vrednosti jačine ambijentalnog ekvivalenta doze gama zračenja na teritoriji Republike Srbije kreću u uobičajenim nivoima i da nema povećanja nivoa radioaktivnosti u zemlji.
Oštećenje dronom u februaru
Ujedinjene nacije su 14. februara saopštile da su ukrajinske vlasti navele da je dron sa visokoeksplozivnom bojevom glavom pogodio elektranu, izazvao požar i oštetio zaštitni omotač oko reaktora broj četiri, koji je uništen u katastrofi 1986. godine.
Ukrajinske vlasti su saopštile da je dron bio ruski. Moskva je negirala da je napala elektranu.
Nivoi radijacije ostali su normalni i stabilni i nije bilo izveštaja o curenju radijacije, saopštile su Ujedinjene nacije tada.
Eksplozija u Černobilju 1986. godine poslala je radioaktivni oblak širom Evrope i naterala sovjetske vlasti da mobilišu ogroman broj ljudi i opreme kako bi se izborili sa posledicama nesreće. Poslednji aktivni reaktor u elektrani ugašen je 2000. godine.
Rusija je držala pod okupacijom elektranu i okolinu više od mesec dana tokom prvih nedelja invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, dok su njene snage u početku pokušavale da se probiju ka ukrajinskoj prestonici Kijevu.
IAEA je sprovela inspekciju u isto vreme kada i opsežnu proveru štete na elektroenergetskim trafostanicama širom zemlje, prouzrokovane ratom između Ukrajine i Rusije koji je počeo u februaru 2022.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
