Zaštitni omotač u nuklearnoj elektrani Černobilj izgrađen da zadrži radioaktivni materijal iz katastrofe iz 1986. godine, više ne može da obavlja svoju glavnu bezbednosnu funkciju zbog oštećenja izazvanog dronom
Zaštitni omotač u nuklearnoj elektrani Černobilj, u ratom razorenoj Ukrajini, izgrađen da zadrži radioaktivni materijal iz katastrofe iz 1986. godine, više ne može da obavlja svoju glavnu bezbednosnu funkciju zbog oštećenja izazvanog dronom, saopštila je u petak (5. decembar) nuklearna agencija Ujedinjenih nacija. Ukrajina tvrdi da je udar izvela Rusija.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da je tokom prošlonedeljne inspekcije čelične zaštitne konstrukcije, dovršene 2019. godine, utvrđeno da je udar drona iz februara narušio strukturu.
Generalni direktor IAEA Rafael Grosi rekao je u saopštenju da je misija „potvrdila da je (zaštitna konstrukcija) izgubila svoje primarne bezbednosne funkcije, među kojima je sposobnost zadržavanja radioaktivnog materijala, ali i da nije došlo do trajnog oštećenja nosećih elemenata ili nadzornih sistema“.
Grosi je dodao da su popravke već obavljene, „ali da je sveobuhvatna obnova i dalje neophodna kako bi se sprečilo dalje propadanje i obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost“.
Na teritoriji Srbije nema povećanja radioaktivnosti, objavio je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost povodom saopštenja Međunarodne agencije za atomsku energiju, prenosi FoNet.
Direktorat je istakao da se vrednosti jačine ambijentalnog ekvivalenta doze gama zračenja na teritoriji Republike Srbije kreću u uobičajenim nivoima i da nema povećanja nivoa radioaktivnosti u zemlji.
Ujedinjene nacije su 14. februara saopštile da su ukrajinske vlasti navele da je dron sa visokoeksplozivnom bojevom glavom pogodio elektranu, izazvao požar i oštetio zaštitni omotač oko reaktora broj četiri, koji je uništen u katastrofi 1986. godine.
Ukrajinske vlasti su saopštile da je dron bio ruski. Moskva je negirala da je napala elektranu.
Nivoi radijacije ostali su normalni i stabilni i nije bilo izveštaja o curenju radijacije, saopštile su Ujedinjene nacije tada.
Eksplozija u Černobilju 1986. godine poslala je radioaktivni oblak širom Evrope i naterala sovjetske vlasti da mobilišu ogroman broj ljudi i opreme kako bi se izborili sa posledicama nesreće. Poslednji aktivni reaktor u elektrani ugašen je 2000. godine.
Rusija je držala pod okupacijom elektranu i okolinu više od mesec dana tokom prvih nedelja invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, dok su njene snage u početku pokušavale da se probiju ka ukrajinskoj prestonici Kijevu.
IAEA je sprovela inspekciju u isto vreme kada i opsežnu proveru štete na elektroenergetskim trafostanicama širom zemlje, prouzrokovane ratom između Ukrajine i Rusije koji je počeo u februaru 2022.
Izvor: Rojters
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Nepalske vlasti objavile su ažurirani spisak stranih državljana sa kojima je nakon katastrofalnih poplava izgubljen kontakt
Spasilačke ekipe u Nepalu i Tibetu vode dramatičnu trku sa vremenom nakon katastrofe koja je za sobom ostavila ogromna razaranja. Dok potraga za nestalima traje, pažnja usmerena na novu opasnost
Spasilačke ekipe tragaju za gotovo 1.400 ljudi koji se vode kao nestali nakon katastrofalne bujične poplave u Nepalu, dok je stradalih najmanje 360. Među nestalim osobama su i strani turisti, a na spisku je i državljanin Srbije
Katastrofalne poplave pogodile su Nepal nakon velikog odrona koji je blokiralo reku i izazvao ogroman vodeni talas. Više od 160 ljudi je stradalo, preko 1.300 se vode kao nestali, među kojima je i veliki broj stranih turista. Spasilačke ekipe nastavljaju potragu u teško pristupačnim područjima
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
