Malo je ukrajinskih suseda koji su bili toliko pogođeni ruskim vazdušnim napadima kao Rumunija. Od februara 2022. godine, 34 ruska drona i nekoliko ruskih raketa narušili su rumunski vazdušni prostor. Većina tih incidenata, njih 19, dogodila se u ovoj, 2026. godini.
U nekoliko navrata, ruski dronovi eksplodirali su iznad ili na rumunskoj teritoriji. Najozbiljniji incident dogodio se 29. maja 2026, kada je ruski dron udario i uništio stambenu zgradu u istočnorumunskom gradu Galaci. Dve osobe su povređene, a desetine stanovnika moralo je da bude evakuisano.
Iako bi ti događaji odavno mogli da se opišu kao sistematske ruske provokacije – ili možda čak namerne povrede rumunskog vazdušnog prostora – odgovor rumunske države do sada je bio prilično mlak. Ruski ambasador u Bukureštu pozivan je u rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova nakon skoro svakog incidenta, ali preventivnog obaranja dronova nije bilo.
To se radikalno promenilo prošlog vikenda. U roku od 48 sati, rumunsko ratno vazduhoplovstvo oborilo je tri ruska drona koja su ušla u vazdušni prostor zemlje. Četvrti ruski dron za dlaku je izbegao obaranje u ponedeljak (27. jul), napustivši rumunski vazdušni prostor samo nekoliko trenutaka pre nego što je bio predviđen za uništenje.
Šta radi rumunska protivvazdušna odbrana
Kad god bi rumunska javnost zapitala zašto nije bilo moguće oboriti dronove koji su učestvovali u prethodnim kršenjima vazdušnog prostora i eksplozijama, državni i vojni lideri obično bi odgovarali zamršeno i izbegavali bi objašnjenja. Ovoga puta, međutim, reakcija je bila drugačija – rumunsko rukovodstvo praktično je likovalo. Predsednik Nikušor Dan, privremeni premijer Ilie Bolojan, ministar odbrane Radu Miruca i ministarka spoljnih poslova Oana Toju čestitali su rumunskim snagama protivvazdušne odbrane. Bez eksplicitnog pominjanja da je reč o prekretnici u rumunskoj politici, pohvalili su „profesionalizam, hrabrost i efikasnost“ rumunskih pilota.
Nedavno obaranje dronova je „kategorički pozitivna stvar za vojsku, za Rumuniju i za NATO“, napisao je stručnjak za odbranu Adrijan Popa na portalu G4Media. „To podiže naš moral i donosi nam međunarodno priznanje. Pokazujemo da napredujemo u odbrani naše teritorije i prevazilaženju načina razmišljanja po kojem samo čekamo i brinemo se da li će nam dron pasti na glavu.“
Duboko u rumunskom vazdušnom prostoru
Ovo drugo se u stvari zamalo i dogodilo: prošlog petka (24. jul), ruski dron prodro je duboko u rumunski vazdušni prostor i uspešno je oboren tek iz drugog pokušaja, u blizini sela Padina u okrugu Buzau – otprilike 220 kilometara vazdušne linije od tačke na istočnoj obali delte Dunava gde je prvi put ušao na rumunsku teritoriju.
Ostaci oborenog drona na kraju su pali na poljoprivredno zemljište u blizini Padine, a nakon toga je identifikovano da su ruskog porekla. Drugi dron oboren je u subotu iznad delte Dunava, oko deset kilometara zapadno od obale Crnog mora, a treći u nedelju iznad samog Crnog mora.
Obaranjem tih dronova, Rumunija sledi primer Poljske i Estonije, gde su dronovi ranije bili presretani – poslednji put u Estoniji u maju 2026. godine, kada je rumunski pilot u misiji NATO uništio ukrajinski dron, očigledno usmeren od strane Rusije.
Zahvalnost iz Brisela
NATO je za sada do ovog ponedeljka izdao samo opšta saopštenja u kojima osuđuje kršenje vazdušnog prostora u Rumuniji i napominje da je obaranje dronova bila „kombinovana multinacionalna operacija“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala je rumunskoj vojsci na „brzom i efikasnom odgovoru“ i izrazila zahvalnost na „zaštiti zajedničke bezbednosti Evrope“. Moldavska predsednica Maja Sandu takođe je zahvalila susednoj zemlji, navodeći da je „bezbednost Rumunije ujedno i bezbednost Republike Moldavije “.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha napisao je na svom nalogu na Iksu da je kršenje rumunskog vazdušnog prostora „jasan znak potpunog nepoštovanja Kremlja međunarodnog prava, nacionalnog suvereniteta i evropske bezbednosti“. Rusija, kako je poručio, stalno testira odlučnost Zapada i niko ne bi trebalo da poveruje da je ruska agresija geografski ograničena. „Odgovor mora da odgovara obimu pretnje. Potreban nam je sveobuhvatni paket odvraćanja za Ukrajinu i Evropu“, naglasio je Sibiha.
Kontroverza s krajnje desničarskim grupama
U samoj Rumuniji, obaranje dronova izazvalo je političku kontroverzu u koju je umešana krajnje desničarska stranka Savez za jedinstvo Rumuna (AUR), koja je poznata po svojim proruskim stavovima. Bez eksplicitne osude Rusije zbog incidenata s dronovima, stranka je saopštila: „Političko rukovodstvo mora da objasni zašto je, nakon više od četiri godine rata na svojoj granici, Rumunija i dalje primorana da raspoređuje skupe borbene avione i rakete kako bi presretala dronove koje je trebali brzo i efikasno obarati mnogo bliže granici.“
Primetno je da je stranka AUR, iako tvrdi da zastupa „suverenističke“ stavove, prošlog maja glasala protiv zakona koji bi omogućio rumunskoj vojsci da brže obara dronove koji krše rumunski vazdušni prostor. Virdžil Popesku, poslanik Evropskog parlamenta iz rumunske Nacionalno liberalne partije (PNL) obratio se preko Fejsbuka, lideru AUR, Georgeu Simionu: „Ni reči o tome ko je poslao dronove. Samo napadi na rumunske državne institucije. A dronove je poslao vaš prijatelj Putin. U stvari, vaš šef.“
„To nije izolovan slučaj, već obrazac“
U međuvremenu, rumunsko rukovodstvo i javnost raspravljaju o tome kako protumačiti nedavne incidente s dronovima i koje mere bi zemlja trebalo da preduzme. Ministarka spoljnih poslova Oana Toju pozvala je ruskog ambasadora u Bukureštu na razgovor, a rumunskog ambasadora u Moskvi povukla na konsultacije. Ujedno je jedan ruski diplomata dobio nalog Bukurešta da napusti Rumuniju u roku od pet dana. Pored toga, rumunska vlada razmatra da pokrene konsultacije sa partnerima iz NATO u vezi s međusobnom pomoći prema članu 4 sporazuma Alijanse. U objavi na Iksu u vezi s kršenjem vazdušnog prostora, Toju je izjavila: „Ovo nije izolovan incident, već obrazac koji se ponavlja.“
To mišljenje dele i drugi političari, visoki vojni zvaničnici, kao i stručnjaci za odbranu. U komentaru o tom problemu, novinski portal Spotmedia piše: „Diplomatski protest je neophodan, ali nije dovoljan. Rumunija nije u ratu s Rusijom. Svaki incident mora se analizirati pojedinačno, a vlasti moraju da izbegavaju izvođenje zaključaka koji se ne mogu potkrepiti dokazima. Međutim, oprez ne sme da se pomeša sa umanjivanjem problema.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
