Rusija je izgubila 1,3 miliona vojnika od početka invazije 2022. godine, saopštio je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga. Ovo je tek jedna u nizu tvrdnji o broju žrtava u ratu u Ukrajini. Zašto nikome ne možemo sa sigurnošću da verujemo
U ratu koji traje više od četiri godine, broj žrtava postao je propagandno pitanje. I Rusija i Ukrajina klasifikovale su vojne gubitke kao operativnu tajnu, te se stvarni podaci ne znaju.
Tako različite procene dolaze iz različitih izvora.
Ono što jeste sigurno – rat u Ukrajini postao je najsmrtonosniji sukob u Evropi od 1945. godine.
Često suprotstavljene brojke, koje iznose ruski i ukrajinski zvaničnici, ipak daju nekakvu predstavu o razmerama rata. Stradalo je oko dva miliona ljudi, uključujući i one koji su ubijeni i one koji su ranjeni.
Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, koji se bavi analizama političkih, ekonomskih i bezbednosnih pitanja, od početka invazije u februaru 2022. do decembra 2025. godine, Rusija je izgubila oko 1,2 miliona vojnika, od čega je njih 325.000 poginulo.
Ruski predsednik Vladimir Putin retko iznosi precizne podatke o ukupnom broju stradalih. Kada govori o „specijalnoj vojnoj operaciji”, izbegavajući da rat u Ukrajini nazove „ratom”, obično samo insistira na tome da Ukrajina trpi veće gubitke.
U februaru ove godine, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je u ratu ukupno poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika. Dok je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova krajem prošle godine saopštio da se 70.000 ljudi, i vojnika i civila, vodi kao nestalo.
Ipak, CSIS procenjuje da je u Ukrajini ubijeno, ranjeno i nestalo između 500.000 i 600.000 ljudi, od čega je oko 140.000 smrtno stradalo.
Ujedinjene nacije upozoravaju da rat postaje sve opasniji za civile, te da je prošla godina bila najsmrtonosnija od početka sukoba. Prema njihovim procenama, do kraja prošle godine poginulo je oko 14.500 ukrajinskih civila, dok je oko 38.000 ranjeno.
Od početka rata u Ukrajini, do stvarnog broja stradalih vojnika i civila se teško dolazi.
Kao i u svim sukobima, uobičajena praksa je da se precenjuju gubici neprijatelja, a potcenjuju sopstveni. Ovaj rat nije izuzetak.
Izlazak u javnost sa stvarnim informacijama, pomogao bi neprijatelju, a demoralisao stanovništvo. Sakrivanje stvarne cene rata i kontrolisanje narativa bilo je ključno i jednoj i drugoj vladi od samog početka sukoba.
Rusi su prve podatke o žrtvama izneli u javnost skoro godinu dana nakon početka invazije, dok su Ukrajinci prvih meseci iznosili podatke samo o gubicima sa strane protivnika.
Ako slušate Vladimira Putina, steći ćete utisak da Rusija nezaustavljivo ide ka pobedi na ratištu u Ukrajini.
Ipak, studija CSIS-a pokazuje da je Rusija daleko od toga.
Ruske snage u ratu napreduju u proseku između 15 i 70 metara dnevno, i to u svojim najznačajnijim ofanzivama. To je sporije od gotovo svih većih ofanzivnih operacija u bilo kom ratu tokom prošlog veka.
Pre rata, Ukrajina je imala 42 miliona stanovnika. Danas na teritoriji kojom upravlja ukrajinska vlada, živi oko 30 miliona ljudi.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, oko 5,7 miliona Ukrajinaca izbeglo je u inostranstvo, dok je oko 3,7 miliona ljudi raseljeno širom zemlje.
Podaci o broju stanovnika na okupiranim teritorijama nisu precizni, ali se procenjuje da tamo živi oko pet miliona ljudi.
Kada se svemu tome dodaju žrtve rata, kao i sve manji broj rođene dece, postaje jasno da Ukrajina prolazi kroz duboku demografsku transformaciju. U zbiru, zemlja je ostala bez gotovo četvrtine stanovništva.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dok ankete pokazuju da većina Amerikanaca podržava mir sa Iranom i protivi se novom dugotrajnom ratu, novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei upozorava da američke vojne baze više neće imati mesto na Bliskom istoku
Papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici „Magnifica humanitas“ upozorava da razvoj veštačke inteligencije ne sme služiti isključivo profitu i moći, već celokupnom čovečanstvu. Dokument se bavi etičkim, socijalnim i političkim posledicama AI revolucije i poziva na „razoružavanje“ tehnologije koja može ugroziti čoveka
Američke snage izvele su vazdušne napade na ciljeve u južnom Iranu, uključujući raketne položaje i plovila za koja se tvrdi da su postavljala mine u Persijskom zalivu. Napadi su opisani kao „odbrambena akcija“, dok istovremeno traju pregovori o mogućem mirovnom sporazumu između Vašingtona i Teherana.
Koliko je u Evropi raštrakano američkih vojnika? Predsednik SAD Donald Tramp stalno preti da će ih smanjiti
Muškarac koji je u subotu, 23. maja, uveče pucao u blizini kontrolnog punkta Bele kuće ubijen je u uzvratnoj vatri policajaca, saopštila je američka Tajna služba, navodeći da je predsednik Donald Tramp bio u tom trenutku u Beloj kući
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
