Rusija je izgubila 1,3 miliona vojnika od početka invazije 2022. godine, saopštio je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga. Ovo je tek jedna u nizu tvrdnji o broju žrtava u ratu u Ukrajini. Zašto nikome ne možemo sa sigurnošću da verujemo
U ratu koji traje više od četiri godine, broj žrtava postao je propagandno pitanje. I Rusija i Ukrajina klasifikovale su vojne gubitke kao operativnu tajnu, te se stvarni podaci ne znaju.
Tako različite procene dolaze iz različitih izvora.
Ono što jeste sigurno – rat u Ukrajini postao je najsmrtonosniji sukob u Evropi od 1945. godine.
Često suprotstavljene brojke, koje iznose ruski i ukrajinski zvaničnici, ipak daju nekakvu predstavu o razmerama rata. Stradalo je oko dva miliona ljudi, uključujući i one koji su ubijeni i one koji su ranjeni.
Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, koji se bavi analizama političkih, ekonomskih i bezbednosnih pitanja, od početka invazije u februaru 2022. do decembra 2025. godine, Rusija je izgubila oko 1,2 miliona vojnika, od čega je njih 325.000 poginulo.
Ruski predsednik Vladimir Putin retko iznosi precizne podatke o ukupnom broju stradalih. Kada govori o „specijalnoj vojnoj operaciji”, izbegavajući da rat u Ukrajini nazove „ratom”, obično samo insistira na tome da Ukrajina trpi veće gubitke.
U februaru ove godine, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je u ratu ukupno poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika. Dok je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova krajem prošle godine saopštio da se 70.000 ljudi, i vojnika i civila, vodi kao nestalo.
Ipak, CSIS procenjuje da je u Ukrajini ubijeno, ranjeno i nestalo između 500.000 i 600.000 ljudi, od čega je oko 140.000 smrtno stradalo.
Ujedinjene nacije upozoravaju da rat postaje sve opasniji za civile, te da je prošla godina bila najsmrtonosnija od početka sukoba. Prema njihovim procenama, do kraja prošle godine poginulo je oko 14.500 ukrajinskih civila, dok je oko 38.000 ranjeno.
Od početka rata u Ukrajini, do stvarnog broja stradalih vojnika i civila se teško dolazi.
Kao i u svim sukobima, uobičajena praksa je da se precenjuju gubici neprijatelja, a potcenjuju sopstveni. Ovaj rat nije izuzetak.
Izlazak u javnost sa stvarnim informacijama, pomogao bi neprijatelju, a demoralisao stanovništvo. Sakrivanje stvarne cene rata i kontrolisanje narativa bilo je ključno i jednoj i drugoj vladi od samog početka sukoba.
Rusi su prve podatke o žrtvama izneli u javnost skoro godinu dana nakon početka invazije, dok su Ukrajinci prvih meseci iznosili podatke samo o gubicima sa strane protivnika.
Ako slušate Vladimira Putina, steći ćete utisak da Rusija nezaustavljivo ide ka pobedi na ratištu u Ukrajini.
Ipak, studija CSIS-a pokazuje da je Rusija daleko od toga.
Ruske snage u ratu napreduju u proseku između 15 i 70 metara dnevno, i to u svojim najznačajnijim ofanzivama. To je sporije od gotovo svih većih ofanzivnih operacija u bilo kom ratu tokom prošlog veka.
Pre rata, Ukrajina je imala 42 miliona stanovnika. Danas na teritoriji kojom upravlja ukrajinska vlada, živi oko 30 miliona ljudi.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, oko 5,7 miliona Ukrajinaca izbeglo je u inostranstvo, dok je oko 3,7 miliona ljudi raseljeno širom zemlje.
Podaci o broju stanovnika na okupiranim teritorijama nisu precizni, ali se procenjuje da tamo živi oko pet miliona ljudi.
Kada se svemu tome dodaju žrtve rata, kao i sve manji broj rođene dece, postaje jasno da Ukrajina prolazi kroz duboku demografsku transformaciju. U zbiru, zemlja je ostala bez gotovo četvrtine stanovništva.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Upali su u filijalu izraelskog proizvođača oružja u Nemačkoj i uništili računare. Sada se „petorci iz Ulma“ sudi za „članstvo u kriminalnoj organizaciji“. A oni kažu da su hteli da zaustave „genocid“
„Ovo nije kovid, niti grip. Način prenosa hantavirusa je potpuno drugačiji i zahteva blizak, intiman kontakt“, objasnila je epidemiološkinja Svetske zdravstvene organizacije Marija van Kerhove
Predsednik SAD Donald Tramp je kritikovao Iran da „igra igre“ sa SAD i ostatkom sveta i odgovor Teherana na najnoviji američki mirovni plan nazvao "totalno neprihvatljivim"
Marcan-Helersdorf je svojevrsni grad u gradu u Berlinu. To je najveće evropsko naselje panelnih zgrada – blokova, na koje se u Nemačkoj često gleda kao na „betonske spavaonice“ i relikt komunizma. Tu se kriju i najveće skupine neonacista u zemlji
Po nalogu Donalda Trampa, Pentagon je objavio veliku količinu poverljivih dokumenata o NLO. U njima ima svega
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
