Rusija je izgubila 1,3 miliona vojnika od početka invazije 2022. godine, saopštio je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga. Ovo je tek jedna u nizu tvrdnji o broju žrtava u ratu u Ukrajini. Zašto nikome ne možemo sa sigurnošću da verujemo
U ratu koji traje više od četiri godine, broj žrtava postao je propagandno pitanje. I Rusija i Ukrajina klasifikovale su vojne gubitke kao operativnu tajnu, te se stvarni podaci ne znaju.
Tako različite procene dolaze iz različitih izvora.
Ono što jeste sigurno – rat u Ukrajini postao je najsmrtonosniji sukob u Evropi od 1945. godine.
Pravih pobednika nema
Često suprotstavljene brojke, koje iznose ruski i ukrajinski zvaničnici, ipak daju nekakvu predstavu o razmerama rata. Stradalo je oko dva miliona ljudi, uključujući i one koji su ubijeni i one koji su ranjeni.
Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS) iz Vašingtona, koji se bavi analizama političkih, ekonomskih i bezbednosnih pitanja, od početka invazije u februaru 2022. do decembra 2025. godine, Rusija je izgubila oko 1,2 miliona vojnika, od čega je njih 325.000 poginulo.
Ruski predsednik Vladimir Putin retko iznosi precizne podatke o ukupnom broju stradalih. Kada govori o „specijalnoj vojnoj operaciji”, izbegavajući da rat u Ukrajini nazove „ratom”, obično samo insistira na tome da Ukrajina trpi veće gubitke.
Foto: AP Photo/Mykola TysPodaci o broju žrtava se razlikuju
U februaru ove godine, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je u ratu ukupno poginulo 55.000 ukrajinskih vojnika. Dok je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova krajem prošle godine saopštio da se 70.000 ljudi, i vojnika i civila, vodi kao nestalo.
Ipak, CSIS procenjuje da je u Ukrajini ubijeno, ranjeno i nestalo između 500.000 i 600.000 ljudi, od čega je oko 140.000 smrtno stradalo.
Ujedinjene nacije upozoravaju da rat postaje sve opasniji za civile, te da je prošla godina bila najsmrtonosnija od početka sukoba. Prema njihovim procenama, do kraja prošle godine poginulo je oko 14.500 ukrajinskih civila, dok je oko 38.000 ranjeno.
Zašto su podaci o žrtvama tajna
Od početka rata u Ukrajini, do stvarnog broja stradalih vojnika i civila se teško dolazi.
Kao i u svim sukobima, uobičajena praksa je da se precenjuju gubici neprijatelja, a potcenjuju sopstveni. Ovaj rat nije izuzetak.
Izlazak u javnost sa stvarnim informacijama, pomogao bi neprijatelju, a demoralisao stanovništvo. Sakrivanje stvarne cene rata i kontrolisanje narativa bilo je ključno i jednoj i drugoj vladi od samog početka sukoba.
Rusi su prve podatke o žrtvama izneli u javnost skoro godinu dana nakon početka invazije, dok su Ukrajinci prvih meseci iznosili podatke samo o gubicima sa strane protivnika.
Foto: AP Photo/LibkosProcenjuje se da je u ratu ranjeno, poginulo i nestalo oko pola miliona Ukrajinaca
Gde još ima neslaganja
Ako slušate Vladimira Putina, steći ćete utisak da Rusija nezaustavljivo ide ka pobedi na ratištu u Ukrajini.
Ipak, studija CSIS-a pokazuje da je Rusija daleko od toga.
Ruske snage u ratu napreduju u proseku između 15 i 70 metara dnevno, i to u svojim najznačajnijim ofanzivama. To je sporije od gotovo svih većih ofanzivnih operacija u bilo kom ratu tokom prošlog veka.
Ukrajina izgubila četvrtinu stanovništva
Pre rata, Ukrajina je imala 42 miliona stanovnika. Danas na teritoriji kojom upravlja ukrajinska vlada, živi oko 30 miliona ljudi.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, oko 5,7 miliona Ukrajinaca izbeglo je u inostranstvo, dok je oko 3,7 miliona ljudi raseljeno širom zemlje.
Foto: AP Photo/Dan BashakovMilioni Ukrajinaca su raseljini širom zemlje, ali i po Evrpi
Podaci o broju stanovnika na okupiranim teritorijama nisu precizni, ali se procenjuje da tamo živi oko pet miliona ljudi.
Kada se svemu tome dodaju žrtve rata, kao i sve manji broj rođene dece, postaje jasno da Ukrajina prolazi kroz duboku demografsku transformaciju. U zbiru, zemlja je ostala bez gotovo četvrtine stanovništva.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dogovoru o izmenama Ustava Crne Gore prethodio je sporazum vlasti i opozicije, postignut uz posredovanje ambasadora Evropske unije u Podgorici Johana Satlera
Tramp je u obraćanju naciji ponovo govorio o navodno pokradenim predsedničkim izborima iz 2020. godine i podacima 220 miliona birača, za šta je optužio Kinu
Četrdeset tri života izgubljena, stotine ljudi raseljeno i osam godina čekanja na odgovore. Posle pada mosta Morandi u Đenovi sud je konačno izrekao prve kazne koje među bližnjima žrtava izazivaju pomešana osećanja
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
