Radnička partija Kurdistana (PKK) objavila je da prestaje s oružanom borbom i raspušta organizacionu strukturu, piše Dojče vele.
Tokom decenija sukobljavala se s turskom državom, a ova odluka sledi poziv njenog zatečenog vođe Abdulaha Odžalana.
U saopštenju se navodi da je vanredni kongres održan od 5. do 7. maja zaključio da je dugogodišnji otpor „uspeo da okonča politiku poricanja i uništavanja kurdskog identiteta“.
PKK smatra da je otvoren put političkom rešenju i da je njena istorijska misija ispunjena.
Kongres je stoga odlučio da raspusti strukture koje je vodio Odžalan, zvanično okonča oružanu borbu i prestane s delovanjem pod imenom PKK.
Neočekivani podsticaj turskog nacionaliste
Presudan podsticaj za ovaj zaokret dao je u oktobru 2024. vođa ultranacionalističke Partije nacionalnog pokreta (MHP), Devlet Bahčeli.
U javnosti je izazvao iznenađenje kada je u parlamentu pružio ruku poslanicima prokurdske Partije za jednakost i demokratiju (DEM), nazvavši taj čin normalnim za partiju koja promoviše jedinstvo Turske.
Bahčeli, blizak saveznik predsednika Erdogana u vladajućoj koaliciji, sredinom oktobra uputio je Odžalanu neviđen apel – pozvao ga je da podstakne PKK na predaju oružja.
Već nedelju dana kasnije otišao je korak dalje predlogom da Odžalan lično pred parlamentom objavi raspuštanje organizacije.
„Turskoj trebaju iskreni koraci za jačanje hiljadugodišnjeg bratstva. Problem Turske nisu Kurdi, već separatistička teroristička organizacija. Neka dođe u parlament i jasno kaže da se PKK raspustila“, poručio je Bahčeli.
Takav istup bio je bez presedana za jednog ultranacionalističkog vođu.
Dve večeri kasnije Odžalan je iz zatvora odgovorio: „Imam moć da okončam sukob i nasilje i da ih prenesem na pravni i politički nivo.“
Usledili su kontakti kurdskih političara s različitim akterima, uključujući predsednika Erdogana i njegov krug.
Odžalan, koji je od 1999. u zatvoru visokog obezbeđenja na ostrvu Imrali, 27. februara je javno pozvao PKK da se raspusti i položi oružje. Naglasio je da nakon decenija krvavih sukoba s turskom državom treba krenuti političkim putem.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan preuzeo je inicijativu i predstavio ovaj razvoj kao doprinos svoje vlade stvaranju Turske bez terorizma.
Šta je bila PKK?
Odnosi između Kurda i turske države su vekovni problem. Mnogi Kurdi decenijama traže više kulturnih i političkih prava u centralizovanom sistemu Turske, koji takve zahteve često doživljava kao pretnju nacionalnom jedinstvu.
Kurdi čine 15 do 20 odsto stanovništva Turske. Iako žive u celoj zemlji, najbrojnije zajednice su na jugoistoku. Važne kurdske manjine žive i u susednim državama – Siriji, Iraku i Iranu. U Iraku imaju delimičnu autonomiju, a u severnoj Siriji kurdske snage (SDF) kontrolišu određene teritorije.
U Turskoj kurdske interese uglavnom su zastupale dve grupe: partija koja traži političko rešenje i deluje u parlamentu, i PKK, marksističko-lenjinistička organizacija koja je imala oružano krilo i sebe smatrala gerilskim pokretom.
Autonomija umesto nezavisnosti
PKK je osnovana 1978, a 1984. pokreće oružanu pobunu protiv turske države. Sukob, koji deo politikologa opisuje kao „rat niskog intenziteta“, trajao je decenijama i odneo brojne živote, kako civila tako i vojnika.
Hiljade civila ubijene su u napadima PKK. Turska, SAD i EU smatraju tu organizaciju terorističkom.
Izvorni cilj bio je osnivanje nezavisne kurdske države, ali se od sredine devedesetih PKK usmerila na autonomiju i kulturna prava unutar Turske. Ideja potpune nezavisnosti uglavnom je napuštena u korist samoupravnog modela.
Procenjuje se da je PKK imao oko 60.000 pristalica, uključujući borce, simpatizere i civile koji su pružali logističku pomoć. Glavno uporište bila su im Kandilska brda na severu Iraka, odakle su vodili vojne operacije i nabavljali opremu.
Osnivač organizacije Abdulah Odžalan uhapšen je 1999. i iste godine osuđen na smrt zbog veleizdaje. Nakon ukidanja smrtne kazne 2002. kazna mu je zamenjena doživotnim zatvorom.
Iza rešetaka je zadržao znatan uticaj na PKK, najviše putem javnih poruka koje su prenosili advokati i posrednici.
Tokom godina pokretani su pokušaji okončanja sukoba. Posebno u ranim godinama vlasti Erdoganove AKP došlo je do proširenja kurdskih prava: uvedena je nastava na maternjem jeziku i pokrenuti državni mediji na kurdskom. No trajan mir nije ostvaren sve do najnovijih događaja.
Kriminalizacija Kurda
U poslednjoj deceniji Erdoganova vlada sve češće povezuje kurdsku politiku s terorizmom. DEM i njeni prethodnici redovno su povezivani s PKK, iako se zvanično zalažu za mirno rešenje i distanciraju od te organizacije.
Brojni kurdski političari, među njima i bivši lider HDP Selahatin Demirtaš, nalaze se u zatvoru zbog optužbi za terorizam. Neki poslanici, poput Omera Odžalana, nećaka osnivača PKK, porodično su povezani s organizacijom.
U poslednjim mesecima političari DEM igrali su ključnu ulogu u mirovnim inicijativama i delovali kao svojevrsni posrednici vođe PKK Odžalana.
Izvor: Dojče vele (DW)
