Putin je u Pekingu, drugi put u šest meseci. Kina je postala najvažniji snabdevač Rusije mikroelektronikom ključnom za ruske ratne ciljeve. Američki istraživači ocenjuju da se Moskva „možda priprema za sukob s NATO“, piše Dojče Vele.
Pri susretu u Pekingu, kineski predsednik Si Đinping pohvalio je odnos Kine i Rusije i obećao da će produbiti njihovo partnerstvo, dok je Vladimir Putin nazvao odnose stabilizujućim faktorom u svetu i rekao da veze Rusije i Kine „nisu usmerene ni protiv koga“.
Putin je izrazio zahvalnost Kini na, kako je rekao, kineskim naporima da se reši situacija u Ukrajini i rekao da će obavestiti Sija o najnovijim dešavanjima.
Nakon što je imenovao ekonomistu Andreja Belousova za novog ministra odbrane, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je u posetu kineskom predsedniku Siju Đinpingu. Kina je, prema tvrdnjama u jednoj novoj američkoj studiji, od 2023. godine najvažniji dobavljač mikroelektronike i mašina koje služe za rusko naoružanje. Putin pokazuje da želi dalje da oblikuje rusku industriju u ratnu ekonomiju.
Još krajem 2023. godine „Nemački savet za spoljne odnose“ (DGAP) u jednoj analizi je izračunao da je zapadnoj vojnoj alijansi u najgorem scenariju preostalo samo još pet godina da zadrži svoj potencijal odvraćanja od mogućeg ruskog napada na neku zemlju NATO.
Autor te studije, Kristijan Meling, šef „Centra za bezbednost i odbranu“ u DGAP, sada je obnovio svoju analizu s fokusom na jačanje ruske vojske u ratu protiv Ukrajine.
„Putin živi još samo kroz ovaj rat“, tvrdi nemački stručnjak u intervjuu za DW. „Potreban mu je rat, jer je prizvao toliko duhova koji možda uopšte i ne mogu da prihvate mir.“
Naoružavanje
Ponovno naoružavanje NATO zato je direktno povezano sa snabdevanje oružjem onih 50 nacija koje, predvođene Sjedinjenim Državama, pružaju Ukrajini podršku.
Američki „Centar za strateške i internacionalne studije“ (CSIS) zaključio je u svojoj studiji objavljenoj u aprilu da „Putinove tekuće i sveobuhvatne vojne reforme“ u ratu protiv Ukrajine pokazuju da se „Rusija možda priprema za sukob s NATO u okviru naredne dve decenije, uključujući i konvencionalni rat velikih razmera“.
Američki CSIS sa sedištem u Vašingtonu, koji je prema, izveštajima tamošnjih medija blizak američkoj industriji naoružanja, po drugi put od početka ruske invazije na Ukrajinu istraživao je kako se ruska industrija naoružanja snabdeva robom iz inostranstva i kako izbegava zapadne sankcije. Ta studija objavljena je pod naslovom „Stanje odbrambene industrije Rusije nakon dve godine rata“.
Zaobilaženje sankcija
Da bi to učinili, istraživači su analizirali javno dostupne podatke o kretanju robe u Rusiju, posebno mikroelektroniku potrebnu za rakete i tzv. „klizne bombe“. CSIS je pratio i trgovinu tzv. CNC-mašinama, odnosno mašinama za obradu metala kojima upravljaju računari. One se koriste za izradu artiljerijskih granata i druge municije.
„Ruska odbrambena industrija pronašla je načine da dobije ono što joj je potrebno za povećanje proizvodnje oružja“, zaključuje se u analizi američkog CSIS. „Kremlj se i dalje oslanja na komponente iz inostranstva uvezene preko složene mreže posrednika. To se pokazalo ključnim za snabdevanje ruske vojske u Ukrajini“, ocenjuje se u studiji.
Najznačajniji dobavljač
Prema tim procenama, Kina je od proleća 2023. postala najvažniji dobavljač Rusije: „Gotovo svi vodeći izvoznici mikroelektronike imaju sedište u Kini i Hongkongu, a jedna firma ima sedište u Turskoj“, navodi se u studiji.
Kineski izvoz mikroelektronike u Rusiju naglo je porastao u martu 2023. U to vreme kineski predsednik Si Đinping posetio je ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi.
„Ruski uvoz CNC-mašina od kineskih firmi koji se koriste za preciznu proizvodnju delova za različite sisteme naoružanja, od municije do aviona, takođe je naglo porastao u mesecima nakon sastanka Sija i Putina u martu 2023“, navodi CSIS.
Posebno pikantno
Posebno je pikantno poređenje isporučenih bespilotnih letelica: „Rusija je u direktnim isporukama dobila bespilotne letelice od kineskih trgovačkih firmi u vrednosti od najmanje 14,5 miliona američkih dolara, dok je Ukrajina dobila samo bespilotne letelice kineske proizvodnje i komponente u vrednosti od oko 200.000 američkih dolara, većinom od evropskih posrednika“, navodi se u izvešću američkog CSIS.
Pri tome neke od kompanija iz Kine i Hongkonga koje isporučuju u Rusiju posluju i sa Ukrajinom. A ako su te firme pod sankcijama EU ili SAD, onda to pravi problem, jer trgovinska ograničenja na kraju mogu da utiču i na Ukrajinu.
I na kraju, američki istraživači došli su do zaključka da je „ruski industrijski sektor postao potpuno zavisan od Kine kada je reč o mašinama i komponentama važnim za proizvodnju naoružanja“.
To potvrđuju istrage koje se sprovode u Ukrajini i gde se ruske rakete, klizne bombe i dronovi koje presretne ukrajinska protivvazdušna odbrana rastavljaju na delove.
Od prošle godine ukrajinska vojska u ruskom oružju pronalazi pre svega kinesku elektroniku, kaže za DW stručnjak za sankcije Vladislav Vlasijuk anžovan u administraciji predsednika Ukrajine.
Za razliku od vremena pre invazije na Ukrajinu, Rusija proizvodi sve više one vrste municije i oružja u kojima su zapadne visokotehnološke komponente potpuno zamenjive. Pre svega reč je o kliznim bombama i borbenim bespilotnim letelicama Šahid, koje izvorno potiču iz Irana.
Na taj način rusko ratno vazduhoplovstvo od početka 2024. godine sve uspešnije savladava ukrajinsku PVO, kojoj s druge strane za odbranu nedostaju zapadne rakete. Trenutno je to bitka jeftino izrađenih artiljerijskih granata i kliznih bombi s kineskom elektronikom, protiv zapadnih visokotehnoloških protivvazdušnih projektila, kojih Ukrajina ima suviše malo.
„Kad bi se sutra zaustavio sav uvoz mikroelektronike u Rusiju, oni ne bi mogli da proizvode oružje“, uveren je Vlasijuk.
To znači da je Rusija već sada uspešno preorijentisala svoju odbrambenu industriju za jednostavnije komponente, koje se pre svega nabavljaju iz Kine. A svojevremeno, u prvoj godini rata, Ukrajina je uočavala brojne zapadne komponente visoke tehnologije u ruskom oružju, mnoge od njih iz Evrope, a posebno iz Nemačke.
„Kada je reč o ključnim komponentama i elektronici koja je Kremlju potrebna za ratnu mašineriju, tu se prešlo s vojnih komponenti visoki performansi pravljenih po meri, na tzv. Dual-Use tehnologije koje se koriste, kako za civilne, tako i za vojne komponente“, navodi vašingtonski CSIS u svojoj analizi. Drugim rečima, prešlo se na ono što još nije bilo pod zapadnim sankcijama.
