Koliko su pouzdani novi vladari u Siriji? Kako se Kurdi i druge manjine mogu zaštititi? EU je suočena s mnogim otvorenim pitanjima, a jedan vrhunski nemački diplomata trebalo bi tu da pomogne
Dve nedelje nakon puča u Siriji, Evropljani čine prvi oprezan korak ka novim vladarima u Damasku. Evropska unija šalje jednog od svojih najviših diplomata u Siriju – i to nemačkog diplomatu Mihaela Onmahta.
Onmaht bi u Damasku „trebalo da uspostavi kontakte s novom vladom i narodom“, kako je najavila nova šefica diplomatije EU Kaja Kalas uoči sastanka ministar spoljnih poslova Evropske unije. Onmaht već ima iskustvo jer je bio na nekoliko pozicija na Bliskom istoku: bio je šef nemačke ambasade u Libiji, a od leta je na čelu delegacije EU-Sirija, piše DW.
„Bili smo brzi po standardima EU“
Nova šefica diplomatije Unije, upitana zašto EU uspostavlja diplomatske kontakte sa Sirijom tek sada, dve nedelje nakon puča, kaže: „Bili smo prilično brzi po standardima EU“, samouvereno je odgovorila Kalas. Vlade Francuske i Italije ranije su najavile da će poslati nekoliko diplomata iz Pariza i Rima u Siriju – takođe s ciljem da se uspostave kontakti.
Kalas je istakla koliko joj je važno međunarodno povezivanje u ophođenju s novim vođama u Siriji. Zato je tokom vikenda boravila u Jordanu kako bi na jednoj konferenciji usaglasila novu liniju sa SAD, a pre svega sa arapskim susedima Sirije. Evropska unija, kaže ona, ne sme da dozvoli „vakuum“ u Siriji.
Šta hoće novi vlastodršci?
Ahmed el Šara je novi moćnik u Siriji – a Evropljani još uvek pokušavaju da steknu predstavu o njegovim namerama. S jedne strane, ističe se da se u intervjuima distancirao od svoje borbe uz Al Kaidu i uspeo da obezbijedi tranziciju bez osvetničkih akcija nakon puča. Evropljani pozitivno gledaju na njegovo demonstrativno odbacivanje propisa o odeći za žene u Siriji.
Međutim, postoje i skeptične procene. Ministar spoljnih poslova Luksemburga Ksavijer Betel, na primer, upozorava na uklanjanje islamističke milicije Hajat Tahrir al Šam (HTS) s liste sankcija za terorističke grupe. „To su bivši teroristi koji su se otcepili od Al Kaide“, naglašava Betel. „Oni nisu anđeli.“
Zaštita Kurda delikatno je pitanje
Nove političke snage neće se meriti po rečima, već po delima – tu rečenicu je ponovila šefica diplomatije EU Kaja Kalas na sastanku ministara spoljnih poslova. Ona insistira na zaštiti manjina u Siriji, posebno hrišćana – ali i Kurda, koji su opasnosti su zbog turskih napada u pograničnom području.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen namerava da ovog utorka (17. decembar) da razgovara u Ankari s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Verovatno je reč o budućnosti izbeglica iz Sirije koji su u Turskoj, ali možda i o osetljivom pitanju turskih vojnih napada na Kurde na sirijskoj teritoriji.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
