Kontroverzni plan vlade Đorđe Meloni u vezi sa zlatnim rezervama Italije uznemirava Evropsku centralnu banku. Kritičari se plaše presedana koji bi mogao da destabilizije čitav evro-sistem.
Poslanici desničarske stranke „Braća Italije“ premijerke Đorđe Meloni žele da velike zlatne rezerve Italije učine „javnim vlasništvom“ i u tom smislu predlažu amandmane na Zakon o budžetu. Konkretno, želeli su da u Zakon ubace sledeću rečenicu: „Zlatne rezerve kojima upravlja i koje drži Banka Italije pripadaju državi u ime italijanskog naroda.“
U međuvremenu je iz nacrta uklonjena reč „država“ i sada stoji samo da zlatne rezerve „pripadaju italijanskom narodu“. U toj najnovijoj verziji ujedno se eksplicitno poziva na pravila Evropske unije koja štite nezavisnost centralne banke, piše Dojče vele.
Koji su motivi italijanske vlade?
Desničarski političari u Italiji već godinama zahtevaju da se zlatne rezerve centralne banke proglase javnom svojinom. U pozadini tog zahteva je činjenica da je Banka Italije formalno – privatna centralna banka. Njeni akcionari su banke i osiguravajuća društva. Sadašnja premijerka Meloni je zato još pre više od deset godina, u vreme kada je bila u opoziciji, upozoravala na opasnost od moguće „eksproprijacije“ nečega što pripada italijanskom narodu.
Privatni akcionari Banke Italije nemaju, međutim, nikakav pravni ili praktičan uticaj ni na monetarnu politiku, niti na to kako se koriste zlatne rezerve. Kritičari optužuju Meloni da joj je prvenstveno cilj da jedne od najvećih svetskih zlatnih rezervi na svetu stavi pod kontrolu države. To bi moglo da otvori put vladi da proda plemeniti metal – na primer, da bi pokrila ogroman budžetski deficit Italije.
Zašto ECB interveniše?
U Evropskoj centralnoj banci (ECB) u Frankfurtu zvone zvona za uzbunu. U zvaničnom saopštenju izdatom početkom decembra, prvi put su pozvali italijanske vlasti da „ponovo razmotre“ nacrt zakona. To „nije trivijalna stvar“, jasno je stavila do znanja i predsednica ECB Kristin Lagard. Na kraju krajeva, dodala je, poverenje u stabilnost evra i u kredibilitet rezervi zavisi između ostalog od toga da nema nekakvog političkog mešanja.
Ove nedelje je ECB signalizirala da smatra da je problematična i nova, revidirana formulacija zakonske inicijative. Kreatori monetarne politike u ECB i dalje ne smatraju da postoji nekakva konkretna svrha nacrta zakona, već ocenjuju da je institucionalna nezavisnost Banke Italije ugrožena i pozivaju se na ugovore EU. Naime – u okviru Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB), držanje i upravljanje zlatnim rezervama spada u isključivu nadležnost nacionalne centralne banke svake države-članice.
Da li je evro u opasnosti?
Ukoliko bi italijanska vlada dobila pristup rezervama centralne banke, ne samo da bi se dovela u pitanje institucionalna nezavisnost Banke Italije, već bi ta reforma vlasničke strukture italijanske centralne banke mogla da bude presedan i za druge zemlje u okviru ESCB.
Ako bi Rim zaista mogao da proda deo svojih zlatnih rezervi, na primer da bi popunio budžetske praznine, to bi bilo svojevrsno „probijanju brane“. Pojavile bi se ogromne sumnje u stabilnost evra kod investitora na berzama – a poverenje je najvažnija valuta na finansijskim tržištima.
Koliko zlata ima Italija?
Italijanska centralna banka poseduje jedne od najvećih rezervi zlata na svetu – samo SAD i Nemačka imaju više. Banka Italije drži 2.452 tone zlata. Poređenja radi: Američke Federalne rezerve drže 8.134 tone zlata, a nemačka Bundesbanka 3.350 tona.
Posle Drugog svetskog rata, Italiji je ostalo samo 20 tona zlata. Nacisti su, uz pomoć fašističke italijanske vlade, opljačkali većinu rezervi. Međutim, zahvaljujući visokim izvoznim viškovima u drugoj polovini 20. veka, devizni prihodi centralne banke dramatično su se povećali. Deo toga uložen je u zlato. Tokom godina je količina italijanskog zlata ostajala uglavnom nepromenjena – ali je njegova vrednost nedavno naglo porasla.
Koliko trenutno vredi italijansko zlato?
Italijanske zlatne rezerve trenutno vrede oko 280 milijardi evra – što je skoro 13 odsto italijanskog bruto domaćeg proizvoda. Razlog za to je nagli rast cena zlata.
U oktobru je taj plemeniti metal na Londonskoj berzi dostigao rekordnih 4.307 dolara po unci, nakon što je početkom godine bio na oko 2.600 dolara. Trenutno je zlato poraslo za preko 60 odsto od početka godine.
Šta se dešava sledeće?
Prema izveštajima medija, italijanski ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti namerava da napiše pismo predsednici Evropske centralne banke Lagard u kojem bi objasnio motive italijanske vlade: Rim navodno nema nameru da potkopava nezavisnost italijanske centralne banke – radi se o „simboličnoj formulaciji“, a ne o suštinskoj promeni zakona.
„Nismo zainteresovani za prodaju zlata, niti za njegovo korišćenje na bilo koji drugi način. Ovo je principijelna izjava kojom ne nameravamo da izazivamo međunarodni skandal“, rekao je Marko Osnato, poslanik „Braće Italije“, stranke premijerke Meloni. Tek će se videti da li će sve to za ECB biti dovoljno uverljivo.
Šta bi Italija dobila prodajom zlatnih rezervi?
To jasno pokazuje jednostavna računica: čak i ako bi Italija prodala sve svoje zlatne rezerve i prikupila oko 280 milijardi evra, vlada ne bi mogla ni da počne da rešava svoj problem s dugovima.
Državni dug Italije od preko tri biliona evra, više od deset puta je veći od te sume. Unutar Evropske unije samo Francuska ima veći apsolutni državni dug.
Koje lekcije se mogu naučiti iz istorije?
Istorija opominje: pod premijerom Tonijem Blerom i njegovim ministrom finansija Gordonom Braunom, Velika Britanija je počev od 1999. prodala skoro 400 tona zlata po prosečnoj ceni od 275 dolara po unci. To je u budžet Britanije donelo oko 3,5 milijardi dolara.
Bila je to ozbiljna greška, jer se zlato prodavalo po istorijski niskim cenama. Zlatom se, naime, u to vreme trgovalo na najnižem nivou u prethodnih 20 godina – komentatori su to kasnije nazvali „Braunovo dno“. Propušten je značajan skok vrednosti, jer je cena zlata otada porasla više od četrnaest puta. Poređenja radi – danas bi zlatne rezerve koje je prodao britanski ministar Braun vredele više od 50 milijardi dolara.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
