Politički zemljotres, trijumf vlasti, poraz opozicije i novi izbori

Za “Vreme” iz Soluna

Rezultati redovnih parlamentarnih izbora u Grčkoj, koji su održani u nedelju 21. maja, pretvorili su se u izborni trijumf premijera Kirijakosa Micotakisa i Nove demokratije (ND) sa desnog centra, u bolni poraz levičarske Sirize bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa, prestrojavanje snaga u prostoru levice i u iščekivanje novih izbora za mesec dana.

Ovi izbori, koji su održani po proporcionalnom sistemu i na kraju mandata vlade Nove demokratije, imali su sledeće rezultate: vladajući ND je osvojio 40,79 odsto glasova i 146 mesta u parlamentu, Siriza – Progresivni savez 20,07 odsto i 71 mesto, PASOK 11,46 odsto i 41 mesto, KKE (Komunistička partija Grčke) 7,23 odsto i 26 mesta, i Helensko rešenje 4,45 odsto i 16 mesta u skupštini. Zbog gornje granice od tri odsto za ulazak u grčki parlament ispao je jedan broj manjih partija, koje su zajedno skupile 16 odsto glasova. Među njima je i levičarska MERA25 bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa koja nije ušla u parlament osvojivši samo 2,6 odsto glasova.

Vladajuća Nova demokratija uspela je da blago poveća procenat koji je dobila 2019. godine, sa 39,85 na 40,8 odsto, dok su procenti Sirize smanjeni za deset poena (sa 31,53 na 20,07 odsto), tako da se razlika između prve i druge stranke očituje u čitavih 20 procentnih poena, što je bez presedana za grčke političke prilike. S druge strane, PASOK je sa pozicije levog centra uspeo da poveća rezultat za tri procenta, a Komunistička partija za dva. Učešće na izborima je mnoge razočaralo malom izlaznošću od 61 odsto od ukupnog broja svih građana koji imaju pravo glasa.

TRIJUMF MICOTAKISA – PORAZ CIPRASA

Rezultat, opisan kao “politički zemljotres” uglavnom zbog ogromne razlike između Nove demokratije i Sirize, iznenadio je sve, od anketara do samih partija. Podstaknut rezultatom, Kirijakos Micotakis je izjavio da “ND sada ima mandat da vlada nezavisno i snažno”. “Birači su tražili da sprovedemo reforme za bolje plate, bolje zdravlje i bezbednu Grčku”, rekao je Micotakis. Pošto po sistemu proste proporcionalnosti Nova demokratija još uvek ne zaokružuje magični broj od 151 poslanika (grčki parlament ima 300 mesta), premijer je najavio druge izbore rekavši da smo “svi pozvani da ubrzamo proces, kako bi zemlja imala iskusnu ruku na volanu”. Tako, pošto nije bilo šanse da odmah formira vladu, Grčku očekuju drugi izbori, u nedelju 25. juna. Na njima će Kirijakos Micotakis tražiti od grčkih građana mandat za nezavisnu vladu Nove demokratije u naredne četiri godine.

Neposredno po objavljivanju rezultata, veliki gubitnik izbora Aleksis Cipras je nakon telefonske čestitke Kirijakosu Micotakisu izjavio da je “izborni rezultat izuzetno negativan po Sirizu”, ali je dodao da “utakmice imaju i pobede i poraze i da izborni ciklus, međutim, još nije završen”. “Biće drugi izbori i nemamo mnogo vremena. Moramo odmah da izvršimo sve promene koje su potrebne, kako bismo sledeću ključnu i konačnu izbornu bitku vodili u najboljim mogućim uslovima”, dodao je on. U taboru Sirize rezultati su izazvali šok i nevericu, niko nije očekivao da budu tako loši, ali uprkos početnoj obamrlosti prinuđeni su da brzo reaguju i da se reorganizuju uoči novih izbora u junu.

MALI POBEDNICI

Radost i slavlje su zavladali u redovima PASOK-a čija je moć uvećana za skoro četiri odsto (sa 8,1 na prethodnim izborima, na 11,46 odsto), a njegov lider Nikos Andrulakis je govorio o “ponovnom rođenju PASOK-a”, optužujući ne samo Micotakisa da je stvorio paradržavu prisluškivanja i široke korupcije nego i Ciprasa da je svojom pogrešnom politikom postao “zlatni sponzor” Nove demokratije. On je obećao da će njegova stranka izaći kao “snažna i progresivna sila”, koja će obgrliti “realne strepnje građana” i postati najjači politički igrač na polju levog centra, pokušavajući da skrajne Sirizu i preotme joj ulogu najvažnije opozicione stranke.

Sa svoje strane, Dimitris Kutsoubas, generalni sekretar Komunističke partije, koja je zabeležila povećanje broja svojih glasača sa 5,3 na 7,23 odsto, istakao je jačanje političkog uticaja Komunističke partije, posebno u radničkim naseljima velikih gradova, što “može da podstakne novu dinamiku na putu ka velikoj narodnoj kontraofanzivi”. Obećao je svojim biračima da “nema tolerancije i nema kompromisa ni sa jednom od ovih antinarodnih politika”, i da će njegova stranka doprineti i u parlamentu i na ulici u organizovanju narodnog otpora na putu ka konačnim promenama.

Kirijakos Velopulos iz stranke Helensko rešenje, koja se kreće desno od ND-a, videvši da su njihovi procenti blago porasli, sa 3,7 na 4,45 odsto, tvrdio je da su “prošli kroz vatru, ali smo ostali uspravni i nastavili da se borimo”, i dodao kako su oni “jedina patriotska stranka”.

Konačno, tu je Zoe Konstantopulu koja je došla iz Sirize u čije je vreme na vlasti bila predsednica parlamenta, a njena partija Kurs slobode je osvojila 2,9 odsto glasova i tako stigla na korak od cenzusa od tri odsto. Ona je izjavila da će na sledećim izborima sigurno biti u parlamentu i da će predstavljati pravu opoziciju, boreći se za interese i prava najslabijih društvenih grupa.

Od velikih gubitnika ovih izbora jedan je sigurno Janis Varufakis i MERA25. Varufakis je ogorčeno u nedelju izjavio da je “Micotakis SA”, drugim rečima firma “Micotakis”, odnela ubedljivu pobedu i da je time “večeras završena ‘erdoganizacija’ i ‘orbanizacija’ zemlje”.

NOVI POLITIČKI PEJZAŽ

Izbori u Grčkoj su prošli u senci nekoliko incidenata, uključujući veliku martovsku železničku nesreću u Tempima u kojoj je poginulo 57 ljudi, ali i skandal u vezi sa telefonskim prisluškivanjima i praćenjima u kojem je premijer Micotakis potvrdio da je njegova obaveštajna služba špijunirala lidera PASOK-a Nikosa Andrulakisa. Taj slučaj istražuju grčki pravosudni organi. Međutim, izgleda da ništa od svega toga nije uticalo na birače pošto je pobeda Nove demokratije bila najubedljivija od 1974. godine, a njen procenat je neznatno porastao i u odnosu na poslednje izbore 2019. Cela zemlja je bila ofarbana u plavo, u boju Nove demokratije. Micotakisova partija je odnela pobedu na svih 59 izbornih jedinica u zemlji, osim u jednoj, osvojivši čak i tradicionalna “utvrđenja” levice i levog centra.

Novi politički pejzaž u Grčkoj, pogotovo ako se ne promeni značajno sa rezultatima narednih izbora koji će se održati za mesec dana, pokazuje političku hegemoniju Nove demokratije i samog Kirijakosa Micotakisa, kako na desnici tako i u okviru svoje stranke. Prvi put u Grčkoj partija koja je vladala četiri godine, koja se za vreme svog mandata suočavala sa neviđenim krizama (pandemijom, energetskom krizom, geopolitičkim tenzijama sa Turskom, ratom u Ukrajini, inflacijom itd.), i kroz sve to prošla praveći ozbiljne greške, na primer po pitanju prisluškivanja ili korupcije, uspela je da uprkos svemu osvoji apsolutnu pobedu.

S druge strane, Siriza Aleksisa Ciprasa je napravila niz strateških grešaka koje su rezultirale njenim ponižavajućim porazom. On je svoju izbornu kampanju usmerio na negativnu agendu, govoreći o “najgoroj desničarskoj vladi svih vremena”, u vreme kada su Grci, umorni od desetogodišnje dužničke krize, želeli da čuju više o budućnosti i novim perspektivama. Posle poraza 2019. nije uspeo da obnovi ljude i politiku. Nije uspeo da iskoristi jednostavan proporcionalni izborni sistem koji je Siriza donela za vreme svoje vlasti, kako bi postigao programske konvergencije i dogovore sa susednim partijama iz prostora levice, sa progresivnim prostorom i demokratskom frakcijom.

Sam Cipras nije uspeo da ubedi birače da bi mogao da predvodi širi kontranapad levog centra. Njegova glavna greška je bila što nije poslao jasnu opozicionu poruku, ne samo protiv konzervativne vlasti, već i u korist većine društva koje je već umorno i ne želi nove avanture. Kako se ispostavilo, Grci su u ovom trenutku radije nagradili Micotakisov plan o apsolutnoj parlamentarnoj većini, koji će se verovatno i ostvariti za mesec dana, nego da rizikuju sa novim i nesigurnim vladama saradnje.

Da li jačanje konzervativne Nove demokratije i pad podrške levičarskoj Sirizi znače da grčko društvo postaje konzervativnije? Još je rano da se tako nešto kaže. U ovoj fazi, čini se da birači nagrađuju Micotakisov tip vlade, a da se još uvek nisu masovno pridružili neoliberalnoj ili konzervativnoj ideologiji. Većina ovih birača do juče je pripadala levom centru i socijalnom liberalizmu. Na kraju krajeva, stranke levog centra i levice i dalje imaju kumulativnu većinu, sa njihovim ukupnim procentima koji se kreću oko 51 odsto.

Međutim, relevantna istraživanja i politički analitičari ističu da grčko društvo stremi ka konzervativizmu, uz široko prihvatanje institucija kao što su crkva i vojska, i uz diskreditaciju drugih institucija, poput političkih partija, medija i pravosuđa. Ovo se smatra rezultatom kako ekonomske krize 2010–2015. tako i starenjem stanovništva Grčke, koja je jedna od najstarijih zemalja u Evropi. A ovo je situacija koja se konsoliduje, primoravajući čak i progresivne snage da prilagode svoju politiku i pronađu nove narative koji će se svideti sve starijem biračkom telu.

PRIVREDA JE OJAČALA MICOTAKISA

Ipak, jedan od najjačih Micotakisovih aduta bila je ekonomija. Opšte pozitivno stanje grčke privrede, koje je daleko od onoga što je bilo pre deceniju, takođe je imalo ulogu u izbornom rezultatu. Grčka ekonomija se prošle godine pela brzinom od blizu šest odsto, a ove godine će porasti za četiri odsto, dok većina evropskih ekonomija stagnira ili je u recesiji. Ove stope su najviše u evrozoni i rezultat su rastućeg izvoza, turizma, transporta energije i stranih investicija. Povećanje investicija od oko 44,2 odsto od 2019. godine odražava poverenje stranih i domaćih preduzeća u razvojnu agendu Micotakisove vlade. Grčki izvoz je porastao sa 19 odsto BDP-a u 2009. godini na 49 odsto BDP-a u 2022. Ali i javni dug je smanjen sa 206 odsto BDP-a na 171 odsto i predviđa se da će se smanjivati za deset procenata godišnje u naredne tri godine, tako da do 2026. padne ispod 140 odsto, ostavljajući Italiju na vrhu kao najzaduženiju zemlju u Evropskoj uniji.

Kao rezultat toga, zemlja očekuje od rejting agencija, poput Mudisa, kreditni uspon na investicionoj lestvici, ne bi li joj se kredibilitet popeo na nivo na kome je bio do 2010. godine, kada je počela grčka dužnička kriza. Svi smatraju da je ovo impresivan povratak zemlje koja je bila na rubu bankrota, a Micotakis je uspeo da izvuče političke koristi, podelivši građanima vaučere za kupovinu hrane i goriva.

U nedelju uveče, proslavljajući pobedu, Micotakis je podsetio grčki narod da “danas ukupno plaćamo 50 poreza manje, da je sedam milijardi evra tereta skinuto sa poreskih obveznika, a roditelji sada svoju imovinu besplatno mogu preneti na svoju decu. Mi smo velika narodna frakcija sa jasnim otiskom u društvu. Podržali smo celo društvo.” On je istakao i da je otvoreno 300.000 novih radnih mesta, da je minimalna zarada porasla sa 650 na 780 evra, a penzioneri su prvi put posle 12 godina videli kako im se penzije uvećavaju. Podsetio je na svoj cilj, da do 2027. minimalna plata bude oko 950 evra, a prosečna plata 1500 evra, pod uslovom, naravno, da se nastavi ista reformska politika.

U duhu pobednika će, dakle, Micotakis izaći na izbore 25. juna, da upotpuni svoj trijumf i da postigne cilj apsolutne parlamentarne većine i novu četvorogodišnju vladavinu. Naravno da to može izazvati negativne reflekse kod znatnog dela birača koji ne žele arogantnog premijera. Poražena Siriza će to svakako pokušati da iskoristi, a Cipras je već izjavio da “na sledećim izborima imamo odgovornost i obavezu da sprečimo izglede jednog svemoćnog i nekontrolisanog premijera na vlasti”.