Na tajnom sastanku krajem novembra dvadesetak ljudi navodno su razgovarali o master-planu koji uključuje proterivanje miliona ljudi iz Nemačke, prenosi Dojče vele.
Među „zaverenicima je bilo četvoro političara Alternative za Nemačku (AfD), dve članice Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i ultrakonzervativne grupacije „Unija vrednosti“ koja nije zvanično deo CDU, austrijski desničarski ekstremista Martin Zelner, kao i privatna lica, jedan Bizmarkov potomak, pravnici, preduzetnici, lekari…
To izveštava medijska kuća „Korektiv“ koja je došla u posed pisama organizatora sastanka i čiji novinari su bili na licu mesta, u hotelu „Landhaus Adlon“ kod Potsdama, gde je sastanak održan. Neke dokumente je „Korektivu“ stavio na raspolaganje „Grinpis“, koji je takođe istraživao slučaj.
Na sastanak grupe koja sebe naziva „Diseldorfski forum“, pozvani su Gernot Merig, penzionisani zubar iz Diseldorfa i Hans-Kristijan Limer, poznati investitor u ugostiteljskom sektoru. Limer nije bio prisutan na sastanku, igrao je ulogu „bogataša“ iz pozadine.
Pet hiljada evra za „master-plan“
U pismu u kojem se poziva za sastanak stoji da će na sastanku biti predstavljen „strateški koncept u smislu master-plana“. I još: „Šanse da se naša zemlja vrati na normalan i zdrav kurs“ su „veće nego ikad ranije“.
Dalje se navodi da će za učešće biti potrebna „minimalna donacija od 5.000 evra“. Ta donacija trebalo bi jasno da stavi do znanja da je „prikupljanje novca osnovni zadatak naše grupe“, stoji u pismu koje su potpisali preduzetnik Limer i poznati desničarski ekstremista Gernot Merig.
U drugom pozivnom pismu koje potpisao samo Merig navodi se sledeće: „Ceo koncept u smislu master-plana će predstaviti niko drugi do Martin Zelner.“
Proterivanje Nemaca iz Nemačke?
Novinarima „Korektiva“ nekoliko izvora prenelo je šta se govorilo na sastanku. U fokusu je bio desničarski ekstremistički koncept – koji AfD zvanično odbacuje – a koji je predstavio Austrijanac Martin Zelner, dugogodišnji šef „Identitarnog pokreta“: „remigracija“ ljudi stranog porekla koji žive u Nemačkoj, uključujući i nemačke državljane migrantskog porekla.
On je u toku predavanja objašnjavao koncept na sledeći način: Postoje tri ciljne grupe, potražioci azila, stranci s pravom boravka i „neasimiliovani nemački državljani“. Prema njegovom mišljenju, ovi poslednji su „najveći problem“.
Zilke Šreder, preduzetnica u oblasti nekretnina i članica upravnog odbora Udruženja nemačkog jezika bliskog CDU, pitala je kako bi to trebalo da funkcioniše u praksi. Jer, čim neko ima „odgovarajući” pasoš, to je „prosto nemoguće“.
To za Zelnera nije prepreka. On odgovara: Mora da se izvrši „veliki pritisak“ na ljude da se prilagode, na primer kroz „zakone po meri“. Remigracija se ne može obaviti brzo, to je, kako je rekao, „decenijski projekat“.
Učesnici sastanka objasnili su i kako bi tačno hteli da sprovedu tu strategiju u praksi, ukoliko AfD dođe na vlast: govorilo se o stručnjacima koji bi trebalo da izrade pravno održiv koncept.
Očigledno odobravanje političara AfD-a
Prema „Korektivu“, prisutni političari AfD-a su se tokom sastanka složili s predstavljenim konceptom. Jedan od njih, Ulrih Zigmund, šef poslaničke grupe AfD-a u parlamentu pokrajine Saksonija Anhalt, dodao je da bi se trebalo pobrinuti da njegova pokrajina postane „što je moguće neprivlačnija za život te klijentele“.
Poslanica AfD-a u Bundestagu, Gerit Haj, rekla je da već dugo teži tako opisanom cilju i da je prilikom ulasku u stranku pre sedam godina kod sebe već imala „koncept remigracije“. Iz tog razloga se AfD više ne protivi najavljenom dvojnom državljanstvu: „Zato što onda možete da (im) oduzmete nemačko, jer imaju još jedno“. Kako Haj kaže, migrante s nemačkim pasošem trebalo bi „namamiti u zamku“.
Jedan od učesnika sastanka bio je i Roland Hartvig, lični savetnik liderke AfD-a Alis Vajdel. Njegovo učešće iznad svega pokazuje da desničarske ekstremističke ideje sežu do vrha te stranke. Prema istraživanju „Korektiva”, Hartvig je na sastanku pristao da sadržaj razgovora prenese partiji na najvišem nivou.
Učesnici protivreče – ili ćute
„Korektiv“ je pre objavljivanja rezultata svojih istraživanja, mnoge učesnike suočio s izjavama koje su dali na sastanku.
Gernot Merig, koji je sebe opisao kao „jedinog organizatora“ sastanka, u odgovorima na pitanja istakao je da nije bilo nikakvih uslova za učešće, pogotovu ne u vidu donacije – iako je u njegovom pismenom pozivu bilo navedeno drugačije. Na sastanku su takođe učestvovali i Merigova supruga i njegov odrasli sin. O „konceptu remigracije“ Merig je rekao da se drugačije seća izjava neonaciste Zelnera – jer, kaže, da ih je „svesno primio k znanju“, sigurno bi im protivrečio.
Preduzetnik Limer daje sličnu izjavu. Ističe da, za razliku od Meriga, on nije bio organizator i planer događaja. Takođe bi se, naglašava, „uvek protivio“ ako bi neko „želeo da tretira nemačke građane kao građane drugog reda“. Uprkos tome, posle objavljivanju teksta „Korektiva“, Limer više nije jedan od vlasnika poznatog lanca restorana „Hans im Glück“.
Lider poslaničke grupe AfD u Saksoniji Anhalt, Ulrih Zigmund, u odgovoru na pitanja „Korektiva“ naglasio je da je na sastanku bio „privatno“, a ne u svojstvu poslanika stranke. U odgovoru datom preko advokatske kancelarije „Heker“, Zigmund ostavlja otvorenim kako gleda na koncept „remigracije“. On samo piše da „ne želi ilegalno da proteruje ljude“.
Poslanica u Bundestagu Gerit Haj, političar AfD-a Roland Hartvig, predsedništvo AfD-a, kao ni Austrijanac Zelner, do objavljivanja testa 10. januara nisu odgovorili na pitanja „Korektiva“.
