Četvorica osumnjičenih za teroristički napad u koncertnoj sali „Krokus siti hol“ počinjen u petak su dva dana kasnije izvedeni pred sud u Moskvi. Terete se da su ubili najmanje 137 ljudi, među kojima i troje dece
Dva dana nakon terorističkog napada u Moskvi, prilikom koga je ubijeno najmanje 137 ljudi, četvorica osumnjičenih su izvedena pred sud u distriktu Basmani u glavnom gradu Rusije. Ruska agencija Tass navodi da je protiv njih formalno podignuta optužnica za teroristički napad i da im preti doživotna robija.
Svoj četvorici je određen dvomesečni pritvor u istražnom zatvoru, saopštio je nadležni sud na platformi Telegram.
Povređeni osumnjičeni
Oko suda u distriktu Basmani bile su u nedelju raspopređene velike bezbednosne snage. Jednog od osumnjičenih policajci su uveli u sudnicu sa povojem preko očiju. Agencija Rojters izveštava da su bile vidljive povrede na licu osumnjičenog kada mu je bio skinut povoj.
Drugi optuženi je imao zavoj na glavi, treći je doveden u prisustvu lekara u invalidskim kolicima.
Hapšenju je, prema ruskim medijima, prethodila potera za osumnjičenima koja se završila puškaranjem. Navodno su pokušali da se prebace u Ukrajinu.
Trojica od četvorice osumnjičenih su već priznala krivicu. Na društvenim mrežama je moglo da se vidi da su ispitivani odmah posle privođenja na otvorenom.
Uhapšeno jedanaest osumnjičenih
Vlada Rusije je saopštila da je do sada privedeno 11 osumnjičenih za teroristički napad u Moskvi. Ni jedan od njih nije državljanin Rusije.
Maskirani napadači su u petak uveče upali u koncertnu salu „Krokus siti hol“ koja prima premo 6000 ljudi i otvorili vatru iz automatskog oružja. Sistematski su pucali na svakog na koga su naišli ne birajući žrtve. Ubrzo je izbio i požar. Nedugo nakon napada krivicu je preuzela ekstremistička organizacija Islamska država.
Kremlj je izrazio sumnju da iza napada zaista stoji ISIS, ruski zvaničnici prepoznaju vezu Ukrajine sa terorističkim napadom. Kijev je to odlučno odbacio.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
