U Davosu je parafiran još jedan dokument - osnivački akt Odbora za mir Donalda Trampa. Šta to znači, ko je pozvan da mu pristupi, zašto Srbija nije i ko je, za sad, prihvatio poziv
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić voli da naglašava kako je Srbija pod njegovim vođstvom postala najvažnija i najmoćnija zemlja ne samo Zapadnog Balkana, već i u poređenju sa, recimo, mrskom mu Hrvatskom. Ranije je isticao i svoju bliskost sa Donaldom Trampom, te pričao koliko samo američki predsednik njega, Aleksandra, uvažava. Setimo se samo penkala koje je dobio na poklon i ključeva od Bele kuće. Realnost, međutim, izgleda drugačije.
Predsednik SAD Donald Tramp, okružen svetskim liderima, zvanično je u Davosu osnovao „Odbor za mir“. Potpisujući dokument, izjavio je da se ratu u Gazi sada „zaista bliži kraj”.
Osnivači ovog tela, među kojima su argentinski predsednik Havijer Milei i mađarski premijer Viktor Orban, sedeli su pored Trampa dok je on isticao dostignuća svoje administracije na polju mira.
Rekao je da bi ovo telo moglo biti „jedno od najznačajnijih” i nagovestio da će sarađivati sa Ujedinjenim nacijama, mada nije zadovoljan kako rade.
„Kada ovaj odbor bude u potpunosti formiran, moći ćemo da radimo praktično šta god poželimo. I to ćemo raditi u saradnji sa Ujedinjenim nacijama“, rekao je Tramp, dodavši da UN imaju ogroman potencijal koji još nije u potpunosti iskorišćen.
Prisutnima je prikazana i prezentacija „Nova Gaza”, koju je predstavio Trampov savetnik i zet Džared Kušner.
Ko je sve u Odboru?
Trampu su se na ceremoniji potpisivanja Odbora za mir pridružili lideri i predstavnici 19 zemalja koje su prihvatile članstvo: Argentina, Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Bugarska, Mađarska, Indonezija, Jordan, Kazahstan, Kosovo (čiju državnost UN nije priznao), Mongolija, Maroko, Pakistan, Paragvaj, Katar, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Uzbekistan. To su, praktično, države koje žele da budu pod američkim kišobranom.
Lideri zemalja, među kojima su Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i druge evropske države, nisu ni prisustvovali potpisivanju, a neke su poziv izričito odbile.
Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper izjavila je u četvrtak za BBC da Velika Britanija „neće biti među potpisnicama”, navodeći kao razlog zabrinutost zbog poziva upućenog ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da se pridruži.
To je predstavljalo problem i za najveći broj evropskih država, makar u istoj meri u kojoj ih je iritirala istovremena Trampova kampanja za pripajanje Grenlanda Sjedinjenim Državama „milom ili silom“.
Španija takođe nije poslala svog predstavnika na ceremoniju, a poziv premijeru Pedru Sančezu da učestvuje je, prema španskim medijima, „još u razmatranju”.
Foto: AP Photo/Markus SchreiberKo je sve potpisao dokument?
Hoće li Rusija u Odbor?
Tramp je prethodno izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin pristao da se pridruži njegovom Odboru za mir, međutim ruska strana to nije potvrdila.
Putin je izjavio da je Rusija spremna da uplati milijardu dolara u Odbor za mir kako bi podržao palestinski narod.
A šta je sa Srbijom?
Iz Davosa se i po ovom pitanju oglasio predsednik Srbije koji je saopštio da nije siguran šta znači osnivanje ovog odbora, te da je njegovim osnivanjem Evropa dodatno podeljena.
Razmatrao je da neki smatraju da je to pandan Ujedinjenim nacijama, ali da je pitanje u kom smeru će to sve da se razvija i ko će da obezbedi trupe.
„Neki kažu da je to paralelni organ UN, ja nisam siguran u to. Francuska, Nemačka, Italija… Niko ne učestvuje. Kina je samo konstatovala da je dobila poziv. Videćemo u kom smeru će to da se razvija. Biće sigurno jasnije u danima pred nama”, naveo je Vučić.
Šta je tačno Trampov Odbor za mir?
Prema povelji Odbora za mir, to telo je namenjeno „promovisanju stabilnosti, obnovi pouzdane i legitimne uprave i obezbeđivanju trajnog mira“ širom sveta – posebno u „područjima pogođenim ili ugroženim sukobima“.
Dokument daje njegovom predsedniku široka ovlašćenja. Povelja imenuje Donalda Trampa kao osnivača i predsednika. Međutim, Pojas Gaze se u njoj uopšte ne spominje, objavio je ranije DW.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najmanje 224 osobe su poginule, a više od 700 je povređeno u Kolumbiji u zemljotresu jačine 7,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio tu zemlju u ponedeljak, navedeno je u preliminarnom izveštaju Kolumbijskog udruženja glavnih gradova (Asokapitales)
Na nekoliko lokaciji u Lici nezakonito su odložene ogromne količine otpada. Hrvatska opozicija najavljuje postupak za opoziv Vlade, a premijer Andrej Plenković se bavi kriznim menadžmentom i obećava utvrđivanje odgovornosti
Bivši predsednik Sirije Bašar el Asad osuđen je na smrt u odsustvu zbog zločina počinjenih tokom gotovo 14 godina građanskog rata u toj zemlji. Sud u Damasku proglasio ga je krivim za ubistva sa predumišljajem, torturu, proizvoljna hapšenja i zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistva dece
Andraš Baka, pravnik i bivši predsednik mađarskog Vrhovnog suda kojeg je vlada Viktora Orbana smenila tokom reforme pravosuđa, postaje predsednik Mađarske. Biće izabran, uz podršku premijera Petera Mađara i stranke Tisa
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
