Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Američki predsednik Donald Tramp izvorno je nameravao da nadzire mir i obnovu u Pojasu Gaze kroz tzv. „Odbor za mir“ (Board of Peace, ili skraćeno: BoP). Ujedinjene nacije odobrile su to u novembru Rezolucijom 2803. Neki stručnjaci za međunarodno pravo već sam taj čin smatrali su kršenjem međunarodnog prava.
Sada se, međutim, čini da Tramp želi da etablira taj Odbor za mir pod svojim vođstvom i to nezavisno od sukoba na Bliskom istoku. Osnivačka povelja, koju su u nedelju 18. januara objavile izraelske novine Times of Israel, čak ni ne spominje Pojas Gaze.
Šta je tačno Trampov Odbor za mir?
Prema povelji Odbora za mir, to telo je namenjeno „promovisanju stabilnosti, obnovi pouzdane i legitimne uprave i obezbeđivanju trajnog mira“ širom sveta – posebno u „područjima pogođenim ili ugroženim sukobima“.
Dokument daje njegovom predsedniku široka ovlašćenja. Povelja imenuje Donalda Trampa kao osnivača. Međutim, Pojas Gaze se u njoj uopšte ne spominje.
Ko će biti članovi Odbora?
Prema Povelji, isključiva je odgovornost predsedavajućeg da pozove određene države da postanu članice Odbora. Članstvo je ograničeno na tri godine, ali predsedavajući može da ga produži. Samo države koje u prvoj godini nakon osnivanja uplate više od milijardu američkih dolara u fond za finansiranje Odbora za mir, ostaće stalne članice.
Prema izveštajima raznih medija, do sada je oko 60 država dobilo poziv u Odbor za mir. To je potvrdilo nekoliko članica NATO-a, uključujući Nemačku, Tursku, Mađarsku i Kanadu i Rusku Federaciju.
Kremlj je takođe naveo da je predsednik Rusije Vladimir Putin dobio poziv i da razmatra njegovo prihvatanje. Takođe i Kina.
Na Bliskom istoku, Egipat i Jordan potvrdili su poziv, kao i Pakistan. Predsednici Argentine, Havijer Milei, i Paragvaja, Santjago Penja, izričito su zahvalili Odboru za mir na pozivu u članstvo.
Ima li i pojedinaca u Odboru za mir?
Dosta pažnje izazvala je činjenica da je Donald Tramp imenovao i određene pojedince u to telo: svog zeta Džareda Kušnera, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, predsednika Svetske banke Adžaja Bangu, američkog milijardera Marka Rovana i druge političke saveznike iz SAD.
Pritom se podrazumeva da se kod njih ne radi o članstvu u samom Odboru, već o pozicijama u raznim pododborima tog tela. Povelja propisuje da samo države – koje predstavljaju njihovi šefovi država ili vlada – imaju pravo da budu članovi Odbora za mir s pravom glasa.
Odbor za mir kao konkurencija Ujedinjenim nacijama?
Odmah u prvom odlomku preambule Povelja Odbora za mir navodi da trajni mir zahteva „distanciranje od pristupa i institucija koje su suviše često bile neuspešne“ u nameri etabliranja mira. Ujedinjene nacije se ne spominju izričito, ali Tramp je više puta oštro kritikovao UN, opisujući ga kao neaktivnu, odnosno neefikasnu organizaciju. UN su osnovane pre gotovo 80 godina na podsticaj tadašnjeg američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta. Organizacija sada ima 193 države-članice.
Za Elijava Libliha, stručnjaka za međunarodno pravo na Univerzitetu u Tel Avivu, jedno je sigurno: „Povelja je očigledno zamišljena kao izazov upućen Ujedinjenim nacijama i kao znak nepoverenja prema toj organizaciji“, izjavio je on u intervjuu za nemačke dnevne novine Tagescajtung.
Kako bi Odbor trebalo da funkcioniše?
Odbor za mir u velikoj meri zavisi o uloge predsedavajućeg. Kao što je spomenuto, predsedavajući nije jedina osoba ovlašćena da poziva članice i članove, već je i jedini ovlašćen da prevremeno „udalji“ postojeće članove iz Odbora. Iako je veto ostalih članica moguć, za njega je potrebna dvotrećinska većina.
Iako bi same države-članice trebalo da sastavljaju tačke dnevnog reda i odlučuju o važnim pitanjima – prema načelu jedna država, jedan glas – i to jednostavnom većinom, te odluke uključuju, na primer, „godišnji budžet, osnivanje pododbora, imenovanje čelnika i važne političke odluke“. No, sve te odluke zahtevaju „blagoslov“ predsedavajuće.
Zapravo, povelja izričito imenuje Donalda J. Trampa za osnivača i predsedavajućeg – i to doživotno. Prevremeni kraj njegovog mandata moguć je samo dobrovoljnom ostavkom ili jednoglasno usvojenom smenom od strane država-članica. Svaki predsednik imenuje naslednika koji će odmah preuzeti dužnost kada on ode s te pozicije.
Ta uloga je dakle nezavisna od Trampovog mandata predsednika SAD, koji se, prema Ustavu te zemlje, završava za tri godine. Tokom tog vremena on takođe predstavlja SAD kao državu-članicu Odbora.
Za šta bi države trebalo da plate milijardu američkih dolara?
Članstvo na poziv predsedavajućeg generalno je ograničeno na tri godine. Države koje u roku od godinu dana uplate više od milijardu američkih dolara za finansiranje Odbora za mir, postaju stalne članice bez vremenskog ograničenja.
Koji je značaj Odbora za mir prema međunarodnom pravu?
Prema svojoj povelji, Odbor za mir promovisaće mir „u skladu s međunarodnim pravom“. Ali, temelj međunarodnog prava je Povelja Ujedinjenih nacija. Već spomenuta Rezolucija UN 2803 dodelila je Odboru za mir samo mandat za rešavanje bliskoistočnog sukoba između Palestinaca i Izraela.
Preuzimanjem daljih zadataka bez odgovarajućih mandata, Odbor za mir našao bi se u direktnoj konkurenciji s Ujedinjenim nacijama. U kojoj meri Odbor za mir to može da postigne zavisiće od pristanka njegovih članica i njihovoj sposobnosti da sprovedu svoje ciljeve u praksi: „Ako se mnoge zemlje pridruže, to bi zaista mogao da postane izazov za UN“, ocenjuje stručnjak za međunarodno pravo Liblih.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
