Dan protesta u Francuskoj pokazao je duboko nezadovoljstvo aktuelnom politikom – i izveo na ulice ogroman broj policajaca. Da li je ovo novi početak dugotrajnih demonstracija
Protestni pokret „Blokirajmo sve“ (Bloquons tout) očigledno je izazvao nelagodu na najvišem nivou vlasti: 80.000 policajaca raspoređeno je širom zemlje kako bi držali demonstrante pod kontrolom – značajan broj, s obzirom na to da je obaveštajna služba očekivala samo 100.000 demonstranata, piše DW.
Oni su želeli da parališu Francusku štrajkovima i skupovima – između ostalog i tako što su blokirali bulevar Periferik, obilaznicu oko Pariza. Ali, to je trajalo samo kratko. Policija za suzbijanje demonstracija brzo je uklonila demonstrante s ulice.
Francuska_neredi_15Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Pokret, na kraju, ipak nije paralisao celu zemlju. Ipak, protest pokazuje koliko je veliko nezadovoljstvo građana.
Zbog toga je i 18-godišnja Aliks Gato Kont u sredu demonstrirala ispred pariske železničke stanice Sever (Gare du Nord), zajedno s nekoliko stotina, uglavnom mladih ljudi. „Njihove jahte će doživeti brodolom na našim štrajkovima“, pisalo je na plakatu koji je držala ta studentkinja političkih nauka. Pored slogana je stajala fotografija milijardera Bernara Arnoa, šefa luksuznog koncerna LVMH.
„Potreban nam je premijer s leve strane, koji će konačno da sprovodi socijalne reforme u korist siromašnih“, kaže ona za DW i dodaje da je imenovanje Sebastijana Lekornua za premijera pogrešan signal. „On je do sada bio naš ministar odbrane – a predsednik Emanuel Makron želi da nas učini pokornim.“
Makron je u utorak odabrao svog poverenika Lekornua za mandatara nove vlade. Bivši premijer Fransoa Bajru, prethodno je u parlamentu doživeo neuspeh na glasanju o poverenju, kojim je želeo da dobije podršku za budžet za 2026. godinu. Budžet je predviđao uštedu 44 milijarde evra.
Za studentkinju Aliks Gato Konte, takav plan štednje je neprihvatljiv. „Premijer je hteo da ukine dva državna praznika i smanji troškove zdravstva, ali nije želeo da uvede više poreza za bogate“, naglašava ona.
Bajruova najava budžeta izgleda da je bila iskra koja je zapalila pokret „Blokirajmo sve“. Doduše, nalog pod nazivom „Les essentiels“ na mreži Telegram, koji se pripisuje desničarskim ekstremističkim krugovima, još u maju je pozvao na jednodnevnu blokadu 10. septembra. Ali, tek nakon Bajruovog govora o budžetu sredinom jula počelo je da se formira sve više naloga na mreži da bi širili taj poziv.
Prema istraživanju levičarske pariske Fondacije Žan-Žores, skoro dve trećine članova tih grupa povezano je s krajnje levičarskom strankom Nepokorena Francuska (LFI).
Paralele sa Žutim prslucima
Antoan Bernar de Rejmon smatra da protest donekle podseća na Žute prsluke, koji su od novembra 2018. mesecima demonstrirali za veću socijalnu pravdu i blokirali kružne tokove. „I tada su protesti počeli zbog jedne najave vlade – hteli su da povećaju porez na gorivo, što bi pogodilo siromašnije stanovnike ruralnih područja“, priseća se De Rejmon za DW. Vlada je na kraju odustala od planiranog poreza.
„Sada, kao i tada, demonstranti imaju osećaj da ih država ne sluša. Trenutnu politiku oni smatraju duboko nepravednom i misle da se žrtve traže samo od njih, a ne i od bogatih.“
Ipak, postoje i razlike: „Žuti prsluci skoro da nisu pripadali partijama i sindikatima. Ovoga puta izgleda da ima više diplomiranih studenata i političkih aktivista“, kaže Bernar de Rejmon.
Francuska_neredi_20Foto: AP Photo/Philippe Magoni
Stefan Siro, istoričar i predavač na pariskom univerzitetu Sciences Po specijalizovan za protestne pokrete, u sličnosti ubraja i to što su se obe inicijative autonomno organizovale na internet-forumima. „To je tendencija u poslednje dve decenije“, objašnjava on za DW.
„Tradicionalne demonstracije koje su organizovali sindikati gotovo uopšte nisu imale uspeha. Vlada na njih više ne reaguje. Demonstranti zato biraju nekonvencionalne puteve, koji mogu biti i radikalniji.“
U sredu je na više mesta u Francuskoj došlo do nasilnih sukoba između policije i demonstranata. Prema oceni stručnjaka, tu se ne radi samo o Bajruovom budžetu: „Postoji dubok osećaj nezadovoljstva i besa.“
Već su najavljeni naredni protesti
To potvrđuju i braća Lanselot i Robin, koji, kao i mnogi učesnici protesta kod pariske Severne stanice, ne žele da otkriju svoja prezimena. Dvadesetpetogodišnji Lanselot došao je u glavni grad čak iz južne Francuske da bi učestvovao na protestu, zajedno sa svojim dvadesetogodišnjim bratom.
„Želim politiku koja štiti našu planetu“, kaže pejzažni arhitekta, držeći transparent na kojem piše „Ovde smo zbog drveća“. „Više ne verujem u politički sistem, jer se glas naroda ne sluša. Potrebna nam je direktnija, lokalna demokratija“, kaže Lanselot.
Njegov brat Robin, na čijem plakatu piše „Oporezujte bogate“, klima glavom u znak slaganja. „Spremni smo da obavimo svoj deo posla kako bismo promenili stvari. Ali stranke ne žele da nađu kompromis i samo rade jedne protiv drugih“, kaže student istorije za DW.
Francuska_neredi_16Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Emanuel Rengoа, politikološkinju na južnofrancuskom univerzitetu u Monpeljeu, zahtev za više direktne demokratije podseća na protestni pokret „Nuit Debout“ iz 2016. godine. Demonstranti su tada više meseci okupirali, između ostalog, i pariski Trg Republike, i u diskusionim grupama razgovarali o novim oblicima vladavine. „I njima je bilo stalo do veće građanske participacije“, kaže Rengoа za DW.
Ipak, do sada je bilo malo zajedničkih, konkretnih zahteva. Tako se protesti mogu lakše ugasiti. „Osim toga, naš demokratski sistem jedva da ima mehanizme preko kojih bi se horizontalni građanski pokreti van tradicionalnih organizacionih formi poput sindikata mogli čuti. Videćemo da li će ove akcije dovesti do nečeg konkretnog“, kaže Rengoа.
U međuvremenu, sindikati su za 18. septembar najavili nacionalni dan štrajkova i demonstracija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Uz podršku Irana i Kine, Rusija je polako povećavala kapacitete za proizvodnju dronova i u septembru 2024. godine imala je sposobnost da mesečno upotrebi oko 1000 tih letelica. Krajem prošle godine zabeležen je napad u kojem je upotrebljeno čak 188 dronova, dok je u maju ove godine u jednom slučaju na ukrajinske ciljeve poslato čak 500 tih letelica. Računa se da je krajem leta ruska vojska dostigla mogućnost da mesečno upotrebi čak 6000 većih dronova. Ako se u obzir uzme i godišnja proizvodnja od oko milion malih i mikro FPV dronova, jedini ograničavajući faktor postaje broj operatera, a ne broj dronova
Ubistvo Čarlija Kirka prekretnica je u istoriji zemlje s obzirom da veliki deo republikanskog establišmenta želi da ide korak dalje od onoga čemu su i sami bili izloženi prethodnih godina: u obračunu sa neistomišljenicima koriste se državne institucije
Sajt Grokipedije će pokretati četbot Grok AI i pomoći će kompaniji xAI, koja je u vlasništvu američkog mogula Ilona Maska - „da bolje razume svet i univerzum“
Obraćajući se generalima i admiralima predsednik SAD Donald Tramp pratktično je najavio militarizaciju Amerike i politizaciju vojske. Trupe hoće da šalje u gradove kojima rukovode demokrate da u njima „zavedu red“
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
