Posle pet sati pregovora Trampovih specijalnih izaslanika sa Vladimirom Putinom u Moskvi o mirovnom sporazumu za Ukrajinu nije došlo do značajnog pomaka. SAD su predstavljala dva njujorška biznismena
Konsultacije o mirovnom sporazumu u Moskvi trajale su više od pet sati. Razgovori su završeni posle ponoći po moskovskom vremenu, a učesnici su imali malo toga da kažu za javnost. Ali jedna stvar bila je odmah jasna: nije došlo do značajnog pomaka. Uprkos svim američkim naporima, mirovni sporazum nije postignut. A možda se dve strane čak nisu ni poribližile.
„Ne postoji ‘kompromisna verzija’ ukrajinskog plana“, rekao je bivši ruski ambasador u Vašingtonu i Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov ruskim medijima nakon razgovora. Njemu je predsedsednik Rusije poverio da vodi pregovore o mirovnom sporazumu za Ukrajinu.
Ušakov je pregovore sa Amerikancima opisao kao „korisne“, ali je dodao da „predstoji još mnogo posla“. Neki od američkih predloga bili su za Ruse prihvatljivi, a drugi nisu. Prema njegovim rečima, pored Trampovog nacrta mirovnog plana, Rusi su dobili još četiri dokumenta.
Šta ovi dokumeniti sadrže? Koje su zajedničke tačke i razičitosti pregovori otvorili? Prema Ušakovu, obe strane usaglasile su se da ne iznose detalje.
Tramp je na pregovore u Moskvu poslao svog zeta Džareda Kušnera i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa.
Ranije tokom dana, Putin je rekao da su izmene koje su Kijev i Evropa predložili na prvobitni mirovni plan Donalda Trampa od 28 tačaka neprihvatljive, prenosi nemački „Špigel“.
Njegova zemlja „nije planirala da ratuje sa Evropom”, rekao je, „ali ako Evropa iznenada poželi rat i započne ga, mi smo spremni odmah“.
U sredu (3. decembra) sastaju se i ministari spoljnih poslova NATO-a. Za okruglim stolom bi trebalo da razgovaraju o tekućim mirovnim pregovorima kao i o pitanjima odbrane.
Vitkof je posle razgovora u noći između utorka i srede poleteo iz Moskve, javlja Rojters, pozivajući se na novinsku agenciju Tass.
Koje su tačno predloge Vitkof i Kušner izneli u Moskvi, zadržali su za sebe. Pregovarači za koje se opredelio Tramp svakako su neobični.
Uobičajeno bi bilo da je razgovore u Moskvi vodio američki državni sekretar ili delegacija Stejt departmenta. Umesto toga, dolaze najdraži Trampov predsednikovi partner u golfu i njegov zet: dvojica njujorških biznismena koji inače pregovaraju o višemilionskim poslovima u nekretninama, a ne o miru u Evropi, piše „Špigel“.
To što se Tramp ponovo oslonio na Vitkofa i Kušnera povezano je sa sporazumom o Gazi koji su njih dvojica uspešno doveli do kraja. Taj, makar privremeni uspeh na Bliskom istoku, ulio je optimizam da bi njihove metode mogle da okončaju i Putinov rat.
„Ako uspemo da rešimo rusko-ukrajinski sukob, svi će skakati od sreće”, rekao je Vitkof pre nekoliko nedelja u telefonskom pozivu sa moskovskim partnerom u pregovorima Ušakovim.
Trampov mirovni plan: „Ne radi se o pustom polju, već o ljudskim životima“
Iza kulisa mirovnih pregovora, američki ekpserti su istražili nove poslovne mogućnosti s Moskvom. Može li pregovaračka taktika iz biznis sveta da reši konflikt lakše od tradicionalne diplomatije? Tome svakako nadaju Tramp i njegov tim.
Dok je Vitkof mesecima pregovarao o ukrajinskom „dogovoru”, poslovni ljudi iz Amerike diskretno su istraživali moguće poslovne aranžmane u Rusiji, preneo je „Vol strit žurnal“. Između ostalog, ostvareni su kontakti između američke kompanije Ekson i ruske državne korporacije Rosnjeft.
Još pre Trampove inauguracije, Kremlj je razvio strategiju predstavljanja Rusije „ne kao vojne pretnje, već kao zemlje sa brojnim poslovnim prilikama”, navodi „Vol strit žurnal“. Ključna figura te strategije jeste Kiril Dmitrijev, koji je Vitkofa i Kušnera sprovodio kroz Moskvu pre nego što su se sastali sa Putinom.
Dmitrijev je pravi pandan za Vitkofa, piše „Špigel“. Studirao je i radio u SAD, a kao šef Ruskog fonda za direktne investicije takođe je čovek biznisa.
Vitkof i Dmitrijev održavaju bliske veze koje se, iz ruske perspektive, pokazuju plodonosnim. „Rusija ima toliko resursa, toliko zemlje”, govorio je ovaj investitor u nekretnine. Prema Vitkofu, Rusija, Ukrajina i SAD trebalo bi da postanu poslovni partneri, umest strane u ratnom sukobu. „Ako svako uživa u svom blagostanju, to će prirodno biti brana budućim sukobima tamo.”
Evropski lideri su pregovore pratili sa odgovarajućom zabrinutošću. „Znamo da se ne radi o miru”, rekao je poljski premijer Donald Tusk za Vol strit žurnal povodom Trampovog mirovnog plana. „Radi se o poslu.”
Evropska unija sa velikim podozrenjem posmatra dogovaranje Trampa i Putina. Američki plan u 28 tačaka suštinski predviđa da se Kijev pomiri sa gubitkom teritorija koje su okupirale ruske trupe. Za Ukrajince, ali i za EU, potpisivanje takvog sporazuma zapravo bi bila kapitulacija.
Originalni Trampov predlog tražio je od Ukrajine da se odrekne ne samo teritorija koje trenutno drži Rusija, već i delova Donbasa koje, uz ogromnu cenu, drže ukrajinske oružane snage. Predlog je zahtevao da Ukrajina ograniči broj vojnika na 600.000 i trajno odustane od članstva u NATO, piše Dojče vele (DW).
Ministar odbrane Holandije Ruben Brekelmans rekao je novinarima da teritorijalni integritet Ukrajine i snažna ukrajinska vojska nisu teme o kojima Evropa hoće da pregovara. „Moćna ukrajinska vojska snažna je prepreka Rusiji i čini ceo evropski bezbednosni sistem jačim“, izjavio je Brekelmans pred sastanak sa evropskim kolegama u Briselu u ponedeljak.
Stručnjaci kažu da je Trampov predlog probio niz evropskih crvenih linija, uključujući zahteve koji impliciraju povlačenje američkih vojnih snaga.
„Dogovor da evropski lovci budu stacionirani u Poljskoj, kako stoji u Trampovom nacrtu, sugeriše da tamo neće biti američki avioni – raspoređeni pod ovom ili budućim administracijama“, napisala je Jana Kobzova iz ECFR-a.
Drugi delovi predloga išli su u prilog „zahtevima Moskve da se infrastruktura NATO pomeri što dalje od ruskih zapadnih granica, čime bi se praktično eliminisala sposobnost odvraćanja na istočnom krilu“, dodala je Kobzova. „Sve to stvara opasne presedane za celu Evropu.“
Vitkof se ove godine već pet puta sastao sa Putinom na višesatnim razgovorima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Za sada, bez uspeha.
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
