Posle pet sati pregovora Trampovih specijalnih izaslanika sa Vladimirom Putinom u Moskvi o mirovnom sporazumu za Ukrajinu nije došlo do značajnog pomaka. SAD su predstavljala dva njujorška biznismena
Konsultacije o mirovnom sporazumu u Moskvi trajale su više od pet sati. Razgovori su završeni posle ponoći po moskovskom vremenu, a učesnici su imali malo toga da kažu za javnost. Ali jedna stvar bila je odmah jasna: nije došlo do značajnog pomaka. Uprkos svim američkim naporima, mirovni sporazum nije postignut. A možda se dve strane čak nisu ni poribližile.
„Ne postoji ‘kompromisna verzija’ ukrajinskog plana“, rekao je bivši ruski ambasador u Vašingtonu i Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov ruskim medijima nakon razgovora. Njemu je predsedsednik Rusije poverio da vodi pregovore o mirovnom sporazumu za Ukrajinu.
Ušakov je pregovore sa Amerikancima opisao kao „korisne“, ali je dodao da „predstoji još mnogo posla“. Neki od američkih predloga bili su za Ruse prihvatljivi, a drugi nisu. Prema njegovim rečima, pored Trampovog nacrta mirovnog plana, Rusi su dobili još četiri dokumenta.
Šta ovi dokumeniti sadrže? Koje su zajedničke tačke i razičitosti pregovori otvorili? Prema Ušakovu, obe strane usaglasile su se da ne iznose detalje.
Tramp je na pregovore u Moskvu poslao svog zeta Džareda Kušnera i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa.
Ranije tokom dana, Putin je rekao da su izmene koje su Kijev i Evropa predložili na prvobitni mirovni plan Donalda Trampa od 28 tačaka neprihvatljive, prenosi nemački „Špigel“.
Njegova zemlja „nije planirala da ratuje sa Evropom”, rekao je, „ali ako Evropa iznenada poželi rat i započne ga, mi smo spremni odmah“.
U sredu (3. decembra) sastaju se i ministari spoljnih poslova NATO-a. Za okruglim stolom bi trebalo da razgovaraju o tekućim mirovnim pregovorima kao i o pitanjima odbrane.
Vitkof je posle razgovora u noći između utorka i srede poleteo iz Moskve, javlja Rojters, pozivajući se na novinsku agenciju Tass.
Foto: Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APDogovor nije postignut
Ko su Trampovi pregovarači?
Koje su tačno predloge Vitkof i Kušner izneli u Moskvi, zadržali su za sebe. Pregovarači za koje se opredelio Tramp svakako su neobični.
Uobičajeno bi bilo da je razgovore u Moskvi vodio američki državni sekretar ili delegacija Stejt departmenta. Umesto toga, dolaze najdraži Trampov predsednikovi partner u golfu i njegov zet: dvojica njujorških biznismena koji inače pregovaraju o višemilionskim poslovima u nekretninama, a ne o miru u Evropi, piše „Špigel“.
To što se Tramp ponovo oslonio na Vitkofa i Kušnera povezano je sa sporazumom o Gazi koji su njih dvojica uspešno doveli do kraja. Taj, makar privremeni uspeh na Bliskom istoku, ulio je optimizam da bi njihove metode mogle da okončaju i Putinov rat.
„Ako uspemo da rešimo rusko-ukrajinski sukob, svi će skakati od sreće”, rekao je Vitkof pre nekoliko nedelja u telefonskom pozivu sa moskovskim partnerom u pregovorima Ušakovim.
Iza kulisa mirovnih pregovora, američki ekpserti su istražili nove poslovne mogućnosti s Moskvom. Može li pregovaračka taktika iz biznis sveta da reši konflikt lakše od tradicionalne diplomatije? Tome svakako nadaju Tramp i njegov tim.
Dok je Vitkof mesecima pregovarao o ukrajinskom „dogovoru”, poslovni ljudi iz Amerike diskretno su istraživali moguće poslovne aranžmane u Rusiji, preneo je „Vol strit žurnal“. Između ostalog, ostvareni su kontakti između američke kompanije Ekson i ruske državne korporacije Rosnjeft.
Foto: Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APPregovori u Moskvi
Još pre Trampove inauguracije, Kremlj je razvio strategiju predstavljanja Rusije „ne kao vojne pretnje, već kao zemlje sa brojnim poslovnim prilikama”, navodi „Vol strit žurnal“. Ključna figura te strategije jeste Kiril Dmitrijev, koji je Vitkofa i Kušnera sprovodio kroz Moskvu pre nego što su se sastali sa Putinom.
Dmitrijev je pravi pandan za Vitkofa, piše „Špigel“. Studirao je i radio u SAD, a kao šef Ruskog fonda za direktne investicije takođe je čovek biznisa.
Vitkof i Dmitrijev održavaju bliske veze koje se, iz ruske perspektive, pokazuju plodonosnim. „Rusija ima toliko resursa, toliko zemlje”, govorio je ovaj investitor u nekretnine. Prema Vitkofu, Rusija, Ukrajina i SAD trebalo bi da postanu poslovni partneri, umest strane u ratnom sukobu. „Ako svako uživa u svom blagostanju, to će prirodno biti brana budućim sukobima tamo.”
Podozrenje Evrope
Evropski lideri su pregovore pratili sa odgovarajućom zabrinutošću. „Znamo da se ne radi o miru”, rekao je poljski premijer Donald Tusk za Vol strit žurnal povodom Trampovog mirovnog plana. „Radi se o poslu.”
Evropska unija sa velikim podozrenjem posmatra dogovaranje Trampa i Putina. Američki plan u 28 tačaka suštinski predviđa da se Kijev pomiri sa gubitkom teritorija koje su okupirale ruske trupe. Za Ukrajince, ali i za EU, potpisivanje takvog sporazuma zapravo bi bila kapitulacija.
Originalni Trampov predlog tražio je od Ukrajine da se odrekne ne samo teritorija koje trenutno drži Rusija, već i delova Donbasa koje, uz ogromnu cenu, drže ukrajinske oružane snage. Predlog je zahtevao da Ukrajina ograniči broj vojnika na 600.000 i trajno odustane od članstva u NATO, piše Dojče vele (DW).
Ministar odbrane Holandije Ruben Brekelmans rekao je novinarima da teritorijalni integritet Ukrajine i snažna ukrajinska vojska nisu teme o kojima Evropa hoće da pregovara. „Moćna ukrajinska vojska snažna je prepreka Rusiji i čini ceo evropski bezbednosni sistem jačim“, izjavio je Brekelmans pred sastanak sa evropskim kolegama u Briselu u ponedeljak.
Stručnjaci kažu da je Trampov predlog probio niz evropskih crvenih linija, uključujući zahteve koji impliciraju povlačenje američkih vojnih snaga.
„Dogovor da evropski lovci budu stacionirani u Poljskoj, kako stoji u Trampovom nacrtu, sugeriše da tamo neće biti američki avioni – raspoređeni pod ovom ili budućim administracijama“, napisala je Jana Kobzova iz ECFR-a.
Drugi delovi predloga išli su u prilog „zahtevima Moskve da se infrastruktura NATO pomeri što dalje od ruskih zapadnih granica, čime bi se praktično eliminisala sposobnost odvraćanja na istočnom krilu“, dodala je Kobzova. „Sve to stvara opasne presedane za celu Evropu.“
Vitkof se ove godine već pet puta sastao sa Putinom na višesatnim razgovorima u Moskvi i Sankt Peterburgu. Za sada, bez uspeha.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Iako najveći deo čovečanstva više ne dovodi u sumnju činjenicu da se zagrevanje planete ubrzava, iako su mnoge države i velike kompanije ustanovile aktivne, društveno odgovorne i zakonski utemeljene mehanizme za kontrolu emisije štetnih gasova, ostaje činjenica da se mnoge od ovih mera izvrdavaju, da se brojke lažiraju i da mnoge države, naročito one u razvoju, nisu spremne da se, samo zarad opstanka planete, odreknu prljavih tehnologija na kojima baziraju ekspanziju svoje ekonomije
Zohran Mamdani i El-Sajed možda su najbolji primeri da se na javnu scenu vratila zaboravljena veština pridobijanja ljudi u neposrednom kontaktu na ulici
Što se Kine tiče, najavljena poseta Vašingtonu, bilo kada do nje da dođe, deo je kineske strategije prilagođavanja. Poslednjih meseci Peking šalje signale da želi manje ideološke konfrontacije, a više ekonomskog razvoja. Si Đinping se sve češće i lično angažuje u kontaktima sa velikim privatnim kineskim preduzetnicima, uključujući i one koji su ranije bili potisnuti iz prvog plana. To ukazuje da je prioritet ponovo privredni rast. Ako je ta procena tačna, Kina će pokušati da sa Trampom postigne stabilnu konkurenciju i spreči novu ekonomsku eskalaciju
Hrvatska policija uhapsila je u Puli ukrajinskog državljanina Vladimira Z, kojeg nemačke vlasti sumnjiče da je učestvovao u postavljanju eksploziva na gasovode Severni tok 1 i Severni tok 2. Hapšenje je izvršeno na osnovu Evropskog naloga za hapšenje
Kiša je pomogla vatrogascima da stave pod kontrolu šumske požare u Nemačkoj i Belgiji, ali pojedina žarišta i dalje tinjaju ispod zemlje. Dim i miris paljevine osećaju se desetinama i stotinama kilometara od požarišta, dok stručnjaci upozoravaju na opasnost od takozvanih „zombi-požara“
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
