Klimatska kriza oblikuje živote miliona dece. UNICEF upozorava da niko nije pošteđen posledica ekstremnih vremenskih uslova
Gotovo svako dete na planeti suočava se sa najmanje jednom klimatskom pretnjom, podaci su iz najnovijeg izveštaja Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).
Iako su klimatske opasnosti oduvek postojale kao prirodni fenomeni, globalno zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima menja svet kakav poznajemo.
Istraživanje UNICEFA otkriva da se zapanjujući broj dece širom sveta suočava sa poplavama, sušama, olujama, ekstremnim vrućinama i požarima. Oko 1,1 milijarda (što je polovina sve dece na svetu) danas je izložena najmanje trima od ovih kategorija, koje ugrožavaju njihovo zdravlje, obrazovanje i opstanak.
Oluje i poplave primoravaju porodice na raseljavanje. Rekordno visoke temperature dovode do masovne pojave toplotnih udara i dehidratacije. Klimatske opasnosti dodatno podstiču širenje smrtonosnih zaraznih bolesti, poput denge i malarije, kao i pojavu šumskih požara. Suše doprinose nestašici hrane.
Deca su nesrazmerno više pogođena posledicama klimatskih opasnosti jer njihova tela i dalje prolaze kroz razvoj, zbog čega se teže nose sa fizičkim i psihološkim stresom koji takvi događaji izazivaju, navodi se u izveštaju.
Oko 1,8 milijardi dece izloženo je sušama, dok je 1,2 milijarde pogođeno ekstremnim vrućinama.
Međutim, ovi rizici ne deluju odvojeno – obično se preklapaju.
Prema nalazima, najrasprostranjenija kombinacija klimatskih opasnosti jesu suša, ekstremne vrućine i toplotni talasi, kojima je izloženo više od 296 miliona dece. Druga najčešća kombinacija, suša, ekstremne vrućine i tropske oluje, pogađa više od 115 miliona dece širom sveta.
Izveštaj analizira i izloženost dece zagađenju vazduha, malariji i siromaštvu, rizicima direktno povezanim sa klimatskim promenama. Zagađenje vazduha pogađa gotovo svako dete na svetu, a malariji je izloženo njih milijardu, uglavnom u Africi.
Po istraživanju, najveći rizici za decu u Srbiji su zagađenje vazduha, toplotni talasi i siromaštvo.
UNICEF je analizirao i koliko su deca ranjiva kada se ovakve nepogode dogode, razmatrali su imaju li pristup osnovnim javnim uslugama poput zdravstvene zaštite i obrazovanja.
Kao najranjivije zemlje izdvojene su Somalija, Madagaskar, Mjanmar, Kambodža i Pakistan, a posebno ugrožene su i zemlje koje u velikoj meri zavise od poljoprivrede u Africi i Aziji.
Izdvaja se i podatak da je u 2024. godini, čak 242 miliona dece u 85 zemalja imalo poremećeno školovanje zbog klimatskih opasnosti.
Ni bogate zemlje nisu pošteđene.
U Italiji je, na primer, više od šest miliona dece izloženo dugotrajnim toplotnim talasima i suši. Ipak, ta zemlja pokazala je kako ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama i obrazovanje mogu smanjiti problem.
Izveštaj upozorava da će, bez hitnih napora za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, klimatske opasnosti postajati sve učestalije i razornije. To će dodatno opteretiti državne budžete i ugroziti dobrobit dece.
UNICEF je pozvao vlade i korporacije da ispune postojeće međunarodne obaveze zasnovane na naučnim dokazima.
Apeluju da se fosilna goriva što pre zamene obnovljivim izvorima energije, da se ulaže u infrastrukturu i sisteme za upravljanje katastrofama, kao i u klimatsko obrazovanje.
„Ova analiza može pomoći vladama i donosiocima odluka da bolje planiraju i efikasnije ulažu u otporne javne usluge“, rekla je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel. „Kada jačamo zdravstvene i obrazovne sisteme i unapređujemo infrastrukturu imajući u vidu potrebe dece, štitimo ih od današnjih klimatskih pretnji i obezbeđujemo im sigurniju budućnost.“
Čitavo istraživanje UNICEF-a možete pogledati ovde.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kijev i okolinu tokom noći pogodili su ruski balistički projektili. U napadu su poginule najmanje tri osobe, među kojima je i dete, dok su tri osobe povređene
Ljudi blaženo letuju po Sredozemlju, i uglavnom nemaju pojma da će narednih godina udariti veliki cunami. A neznanje može da se plati životom
U pucnjavi u školi na Tajlandu ubijeno je najmanje sedam osoba. Za napad je osumnjičen četrnaestogodišnji učenik
Sud u Novom Meksiku presudio je da Meta mora da plati još 567 miliona dolara zbog ugrožavanja bezbednosti dece na svojim platformama. Kompnija odbacuje optužbe i najavljuje žalbu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski će u subotu boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji. Ugostitiće ga njegov srposki kolega Aleksandar Vučić, saopštila je služba za saradnju sa medijima šefa srpske države
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
