Iako su klimatske opasnosti oduvek postojale kao prirodni fenomeni, globalno zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima menja svet kakav poznajemo.
Istraživanje UNICEFA otkriva da se zapanjujući broj dece širom sveta suočava sa poplavama, sušama, olujama, ekstremnim vrućinama i požarima. Oko 1,1 milijarda (što je polovina sve dece na svetu) danas je izložena najmanje trima od ovih kategorija, koje ugrožavaju njihovo zdravlje, obrazovanje i opstanak.
Šta su problemi
Oluje i poplave primoravaju porodice na raseljavanje. Rekordno visoke temperature dovode do masovne pojave toplotnih udara i dehidratacije. Klimatske opasnosti dodatno podstiču širenje smrtonosnih zaraznih bolesti, poput denge i malarije, kao i pojavu šumskih požara. Suše doprinose nestašici hrane.
Deca su nesrazmerno više pogođena posledicama klimatskih opasnosti jer njihova tela i dalje prolaze kroz razvoj, zbog čega se teže nose sa fizičkim i psihološkim stresom koji takvi događaji izazivaju, navodi se u izveštaju.
Foto: Pixels/Osama NaserDeca se teže nose sa fizičkim i psihološkim stresom povezanim sa klimatskim promenama
Oko 1,8 milijardi dece izloženo je sušama, dok je 1,2 milijarde pogođeno ekstremnim vrućinama.
Međutim, ovi rizici ne deluju odvojeno – obično se preklapaju.
Prema nalazima, najrasprostranjenija kombinacija klimatskih opasnosti jesu suša, ekstremne vrućine i toplotni talasi, kojima je izloženo više od 296 miliona dece. Druga najčešća kombinacija, suša, ekstremne vrućine i tropske oluje, pogađa više od 115 miliona dece širom sveta.
Izveštaj analizira i izloženost dece zagađenju vazduha, malariji i siromaštvu, rizicima direktno povezanim sa klimatskim promenama. Zagađenje vazduha pogađa gotovo svako dete na svetu, a malariji je izloženo njih milijardu, uglavnom u Africi.
Po istraživanju, najveći rizici za decu u Srbiji su zagađenje vazduha, toplotni talasi i siromaštvo.
Ko je najugroženiji
UNICEF je analizirao i koliko su deca ranjiva kada se ovakve nepogode dogode, razmatrali su imaju li pristup osnovnim javnim uslugama poput zdravstvene zaštite i obrazovanja.
Foto: Pixels / M ZassSiromašne zemlje su u većem riziku od posledica klimatskih promena
Kao najranjivije zemlje izdvojene su Somalija, Madagaskar, Mjanmar, Kambodža i Pakistan, a posebno ugrožene su i zemlje koje u velikoj meri zavise od poljoprivrede u Africi i Aziji.
Izdvaja se i podatak da je u 2024. godini, čak 242 miliona dece u 85 zemalja imalo poremećeno školovanje zbog klimatskih opasnosti.
Ni bogate zemlje nisu pošteđene.
U Italiji je, na primer, više od šest miliona dece izloženo dugotrajnim toplotnim talasima i suši. Ipak, ta zemlja pokazala je kako ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama i obrazovanje mogu smanjiti problem.
Gde je rešenje
Izveštaj upozorava da će, bez hitnih napora za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, klimatske opasnosti postajati sve učestalije i razornije. To će dodatno opteretiti državne budžete i ugroziti dobrobit dece.
UNICEF je pozvao vlade i korporacije da ispune postojeće međunarodne obaveze zasnovane na naučnim dokazima.
Foto: Pixels / Juan MoccagattaMilioni dece širom sveta suočavaju se sa poplavama, sušama, olujama, ekstremnim vrućinama i požarima
Apeluju da se fosilna goriva što pre zamene obnovljivim izvorima energije, da se ulaže u infrastrukturu i sisteme za upravljanje katastrofama, kao i u klimatsko obrazovanje.
„Ova analiza može pomoći vladama i donosiocima odluka da bolje planiraju i efikasnije ulažu u otporne javne usluge“, rekla je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel. „Kada jačamo zdravstvene i obrazovne sisteme i unapređujemo infrastrukturu imajući u vidu potrebe dece, štitimo ih od današnjih klimatskih pretnji i obezbeđujemo im sigurniju budućnost.“
Čitavo istraživanje UNICEF-a možete pogledati ovde.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Broj žrtava ruskog napada na Kijevsku oblast nastavlja da raste, dok spasilačke ekipe i dalje pretražuju područje pogođeno snažnim eksplozijama. Najmanje 37 ljudi je stradalo, a među 42 povređene osobe su i četvoro dece
Norveški kralj Harald Peti umro je u 89. godini, čime je završena njegova više od tri decenije duga vladavina, a presto je preuzeo njegov sin Hokon Osmi. Supruga novog kralja povezuje se s brojnim kontroverzama
Spasilačke ekipe u Nepalu i Tibetu vode dramatičnu trku sa vremenom nakon katastrofe koja je za sobom ostavila ogromna razaranja. Dok potraga za nestalima traje, pažnja usmerena na novu opasnost
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
