Klimatska kriza oblikuje živote miliona dece. UNICEF upozorava da niko nije pošteđen posledica ekstremnih vremenskih uslova
Gotovo svako dete na planeti suočava se sa najmanje jednom klimatskom pretnjom, podaci su iz najnovijeg izveštaja Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).
Iako su klimatske opasnosti oduvek postojale kao prirodni fenomeni, globalno zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima menja svet kakav poznajemo.
Istraživanje UNICEFA otkriva da se zapanjujući broj dece širom sveta suočava sa poplavama, sušama, olujama, ekstremnim vrućinama i požarima. Oko 1,1 milijarda (što je polovina sve dece na svetu) danas je izložena najmanje trima od ovih kategorija, koje ugrožavaju njihovo zdravlje, obrazovanje i opstanak.
Oluje i poplave primoravaju porodice na raseljavanje. Rekordno visoke temperature dovode do masovne pojave toplotnih udara i dehidratacije. Klimatske opasnosti dodatno podstiču širenje smrtonosnih zaraznih bolesti, poput denge i malarije, kao i pojavu šumskih požara. Suše doprinose nestašici hrane.
Deca su nesrazmerno više pogođena posledicama klimatskih opasnosti jer njihova tela i dalje prolaze kroz razvoj, zbog čega se teže nose sa fizičkim i psihološkim stresom koji takvi događaji izazivaju, navodi se u izveštaju.
Oko 1,8 milijardi dece izloženo je sušama, dok je 1,2 milijarde pogođeno ekstremnim vrućinama.
Međutim, ovi rizici ne deluju odvojeno – obično se preklapaju.
Prema nalazima, najrasprostranjenija kombinacija klimatskih opasnosti jesu suša, ekstremne vrućine i toplotni talasi, kojima je izloženo više od 296 miliona dece. Druga najčešća kombinacija, suša, ekstremne vrućine i tropske oluje, pogađa više od 115 miliona dece širom sveta.
Izveštaj analizira i izloženost dece zagađenju vazduha, malariji i siromaštvu, rizicima direktno povezanim sa klimatskim promenama. Zagađenje vazduha pogađa gotovo svako dete na svetu, a malariji je izloženo njih milijardu, uglavnom u Africi.
Po istraživanju, najveći rizici za decu u Srbiji su zagađenje vazduha, toplotni talasi i siromaštvo.
UNICEF je analizirao i koliko su deca ranjiva kada se ovakve nepogode dogode, razmatrali su imaju li pristup osnovnim javnim uslugama poput zdravstvene zaštite i obrazovanja.
Kao najranjivije zemlje izdvojene su Somalija, Madagaskar, Mjanmar, Kambodža i Pakistan, a posebno ugrožene su i zemlje koje u velikoj meri zavise od poljoprivrede u Africi i Aziji.
Izdvaja se i podatak da je u 2024. godini, čak 242 miliona dece u 85 zemalja imalo poremećeno školovanje zbog klimatskih opasnosti.
Ni bogate zemlje nisu pošteđene.
U Italiji je, na primer, više od šest miliona dece izloženo dugotrajnim toplotnim talasima i suši. Ipak, ta zemlja pokazala je kako ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama i obrazovanje mogu smanjiti problem.
Izveštaj upozorava da će, bez hitnih napora za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, klimatske opasnosti postajati sve učestalije i razornije. To će dodatno opteretiti državne budžete i ugroziti dobrobit dece.
UNICEF je pozvao vlade i korporacije da ispune postojeće međunarodne obaveze zasnovane na naučnim dokazima.
Apeluju da se fosilna goriva što pre zamene obnovljivim izvorima energije, da se ulaže u infrastrukturu i sisteme za upravljanje katastrofama, kao i u klimatsko obrazovanje.
„Ova analiza može pomoći vladama i donosiocima odluka da bolje planiraju i efikasnije ulažu u otporne javne usluge“, rekla je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel. „Kada jačamo zdravstvene i obrazovne sisteme i unapređujemo infrastrukturu imajući u vidu potrebe dece, štitimo ih od današnjih klimatskih pretnji i obezbeđujemo im sigurniju budućnost.“
Čitavo istraživanje UNICEF-a možete pogledati ovde.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Predsednik SAD Donald Tramp isplatio je spisateljici E. Džin Kerol pet miliona dolara odštete, tri godine pošto je proglašen krivim za seksualno zlostavljanje i klevetu
Junski toplotni talas usmrtio je rekordan broj ljudi širom Zapadne Evrope, što ga čini jednom od najsmrtonosnijih klimatskih katastrofa na kontinentu
Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će napasti iranske mostove i elektrane ako se Teheran ne vrati pregovorima. U međuvremenu, SAD ponovo blokiraju iranske luke i nastavljaju sa ciljanim vazdušnim udarima
Jun je bio najsmrtonosniji mesec za ukrajinske civile od aprila 2022. godine, saopštile su Ujedinjene nacije. UN je osudio razarajući uticaj intenziviranih ruskih napada na gradove daleko od linija fronta
„Naša vodeća četiri kandidata - Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora stupaju velikim koracima napred“, kaže evropska komesarka za proširenje Marta Kos
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
