Francuski predsednik Emanuel Makron je u sukobu sa Donaldom Trampom. Američki predsednik mu se javno ruga, a ovaj mu, za razliku od Drobnjaka kada ga šikanira Vučić, ne ostaje previše dužan
„Prijatelju, potpuno smo na istoj strani oko Sirije, možemo postići velike stvari sa Iranom. Ne razumem šta radiš na Grenlandu.“ To su reči koje je trebalo da ostanu poverljive, ali je Donald Tramp u utorak uveče na svojoj mreži Truth Social javno objavio poruku koju je dobio od Makrona. I još se pred novinarima narugao francuskom predsedniku: „Niko ga ne želi, jer uskoro napušta funkciju.“
Tramp javno ponižava Emanuela Makrona upravo u trenutku kada francuski predsednik pokušava da održi dijalog. Tokom svojih nastupa Tramp takođe redovno imitira Makronov akcenat. Razlog za najnoviju napetost i javno objavljivanje poruke verovatno je dokumentarac koji je emitovan u utorak uveče na France 2. U njemu je, između ostalog, prikazan i privatni telefonski poziv tokom Makronove posete Kijevu 10. maja 2025. godine, a da Tramp očigledno nije znao da se to snima, piše DW.
Makron je u utorak na Trampove napade odgovorio ironijom: „Živimo u vremenu mira, stabilnosti i predvidljivosti“, rekao je francuski predsednik na otvaranju Svetskog ekonomskog foruma u Davosu – i izazvao smeh u publici. Ali ton njegovog govora posle toga brzo se promenio: u njemu je predsednik opisao svet u kojem nema pravila, ali i ukazao da Evropa mora ponovo da se afirmiše. Prihvatanje „novog kolonijalizma“ nema smisla, poručio je. Za Francuza, Trampova ideja o aneksiji Grenlanda glavni je primer te politike moći.
Samo nekoliko dana ranije, nekoliko evropskih partnera iz NATO, uključujući i Francusku kao jednog od prvih i najuočljivijih, reagovali su na krizu u Grenlandu. Na poziv Danske, Pariz je u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, rasporedio 15 svojih vojnika. Ubrzo nakon toga, iznad arktičke teritorije održana je vežba dopunjavanja goriva u vazduhu. Istovremeno, Pariz ubrzava plan koji se priprema od 2025. za otvaranje generalnog konzulata u Nuku.
Francusko prisustvo u regionu direktan je odgovor na Trampov agresivno predstavljeni plan da se Grenland stavi pod kontrolu SAD.
Agresivni ton Vašingtona čini i francusku spoljnu politiku grubljom. U svom novogodišnjem obraćanju francuskim vojnicima u vazduhoplovnoj bazi Istr krajem prošle nedelje, Makron je koristio borbeni jezik: „Da bismo ostali slobodni, moramo i da se plašimo, a da bi se neko plašio, on mora biti moćan“. Francuski predsednik najavio je raspoređivanje dodatnih kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga na Grenland, ali nije precizirao detalje.
Francuz nije popustio Amerikancu već u maju 2017. kada ga je Tramp prvi put primio u Beloj kući, tada kao novoizabranog predsednika Francuske. Makron, u to vreme još uvek politički novajlija, izdržao je Trampovo ozloglašeno dominantno rukovanje skoro čitav minut. Poruka je bila jasna: francusko rukovodstvo neće se uplašiti od američkog predsednika koji meša poštovanje s dominacijom. Jednakost dakle, a ne podređenost. U Parizu je vladalo uverenje da Tramp reaguje samo na „silu“.
Makron je takođe koristio i činjenicu da Trampa njegova sujeta čini lako uvredljivim, ali i podložnim laskanju. U prvoj godini svog mandata pozvao je američkog predsednika da bude počasni gost u Parizu za nacionalni praznik 14. jul. Poseta je uključivala i večeru na Ajfelovoj kuli. Bila je to simbolična poruka: uprkos razlikama, Francuska želi da održi bliske veze sa svojim saveznikom. Makron je namerno koristio diplomatsko gostoprimstvo kako bi pridobio Trampa za međunarodnu saradnju i pozicionirao Francusku kao graditelja mostova.
Ipak, francuski predsednik tim pristupom nije uspeo da postigne trajnu promenu kursa u Vašingtonu. Odnos između dva lidera čak se i pogoršao. Na primer, 11. novembra 2018. godine, na 100. godišnjicu završetka Prvog svetskog rata, Makron je u Trampovom prisustvu govorio o opasnostima nacionalizma. Naravno da je američki predsednik to protumačio kao jedva prikrivenu kritiku njegove strategije „Amerika na prvom mestu“.
Rekavši 2019. da je NATO „klinički mrtav“, Makron je izazvao uzbunu u svetu. Ta izjava data u jednom intervjuu manje je bila usmerena na samu Alijansu, a više na Trampovo ponašanje unutar saveza. Francuska je želela da nametne debatu o tome koliko dugo Evropa može da se oslanja na partnera koji otvoreno dovodi u pitanje svoje obaveze?
Danas se Makronove reči, koje su u to vreme bile mnogo kritikovane, mogu pročitati i kao upozorenje na trenutnu krizu.
Nije bilo nikakvog „medenog meseca“ između Makrona i Trampa ni nakon njegovog drugog izbora u Belu kuću pre godinu dana. Već u proleće 2025. godine, ton u transatlantskim odnosima postajao je sve zategnutiji. Francuska se našla na udaru Trampove carinske politike nakon što se Makron ponovo založio za koordinisani evropski digitalni porez.
Tramp je u početku pretio kaznenim carinama na francusko vino i luksuznu robu, pre nego što je kasnije ciljao i na druge evropske proizvode.
Francuska i Evropska unija reagovale su oštrom retorikom i pripremile kontramere. Pariz je insistirao na tome da Evropa ne treba da se oslanja isključivo na apele i pregovore, već da, ako je potrebno, treba da pribegne i strogim instrumentima trgovinske politike.
Makron je tada izjavio da Evropa „neće dozvoliti da joj se diktira kako da vrši svoj poreski suverenitet“.
U Davosu se ovog utorka predsednik Francuske osvrnuo i na instrument EU protiv prisile i ekonomske ucene, koji omogućava kontramere kao što su carine ili ograničenja pristupa tržištu. Taj instrument Unije u političkom vokabularu poznat je i kao „bazuka“.
Kosovo je među prvima prihvatilo poziv da se pridruži Trampovom „Odboru za mir“, jer da hoće da se oduži svom savezniku i da promoviše mir u svetu.
Makronovo demonstriranje snage u spoljnoj politici u oštroj je suprotnosti s njegovom pozicijom u samoj Francuskoj. Na domaćem terenu, predsednik gotovo da nije u stanju da deluje. Njegova vlada do sada nije uspela da u parlamentu usvoji budžet za 2026. Makron takođe još uvek treba da obezbedi većinu za svoju politiku u Evropi.
I dok Makron želi da napuni evropsku „bazuku“, Berlin koči. Kancelar Fridrih Merc, vatreni transatlantista, više se fokusira na deeskalaciju krize na Grenlandu. Dok Makron govori o „ekonomskoj uceni“ i zahteva carine, kancelar poziva na „razboritost“ i nada se da će Trampa kroz pregovore izvući iz diplomatskog ponora. Tako se Berlin i Pariz ponovo bore za liderstvo u Evropi.
Makronove inicijative nailaze na otpor u Vašingtonu i više nego u njegovom prvom mandatu. Njegova dosadašnja taktika ravnoteže dijaloga i suprotstavljanja dostiže svoje granice. Sada je pitanje da li Evropa uopšte može ponovo da zadrži tempo.
Jakob Ros, stručnjak za Francusku u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP), uočava strukturni problem u strategiji Evrope prema Trampu: „Emanuel Makron samo reaguje na Trampa“. Ni on ni drugi evropski šefovi država i vlada još uvek nisu uspeli da formulišu sopstvenu agendu koja diktira tempo – a ne samo da odgovaraju na stalne provokacije iz Vašingtona.
Izvor: DW
Od pokušaja provala u transformatorske stanice do incidenata na železnici i navodnih izviđanja dronovima, nemačke vlasti beleže nagli porast sumnjivih aktivnosti. Prema podacima policije, tokom 2025. zabeležen je 321 slučaj sumnje na sabotažu širom zemlje
U pucnjavi u srednjoj školi u gradu Tambler Ridž u Britanskoj Kolumbiji ubijeno je deset osoba, uključujući i napadača, koji je, prema navodima policije, sebi naneo smrtonosne povrede. Motiv napada za sada nije poznat.
Šestorica mrtvih, bez jasnog motiva i sa istom organizacijom u pozadini - šta se krije iza bugarskog „Tvin Piksa”
Ilon Mask upozorio je da je finansijski slom SAD „gotovo izvestan“ ukoliko veštačka inteligencija i robotika hitno ne transformišu privredu i ne ublaže eksplozivan rast javnog duga
Kako je portorikanski pevač Bad Bunny napravio pravi umetnički, ali i u politčki spektakl na poluvremenu Superboula, najgledanijeg sportskog događaja u Americi
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
